36310

ZOVEM SE CRVENO

Orhan PAMUK





Ja sam mrtav.Ja sam sada lesh.

Bezivotno telo na dnu jednog bunara.

Mnogo je proslo otkako sam izdahnuo,srce mi je odavno stalo,a jos niko, osim mog podlog krvnika,i ne zna sta mi se dogodilo.

A on,gnusni bescasnik,ne bi li se potpuno uverio da me je ubio,oslusnuo mi je dah,opipao puls,zatim me je sutnuo u slabinu,odneo do bunara,podigao me i pustio dole.

Lobanja,koju mi je predhodno rascopao kamenom,prsnula je u paramparcad dok sam padao u bunar.

Lice,celo i obrazi smrskali su mi se i nestali;kosti su mi se polomile,usta napunila krvlju.

Cetiri dana nema me da se vratim kuci.

Zena i deca me sigurno traze.

Iznemogla od plakanja kci motri na kapiji,a svi nestrpljivo pogledavaju na vrata i na drum.

A da li me zaista tako iscekuju to ja ne znam.

Mozda su se,grozne li pomisli,vec i navikli!Jer,covek ovde stice utisak da zivot koji je za sobom ostavio tece dalje,kao i ranije.

Postojalo je bezgranicno vreme pre nego sto sam se rodio,a i posto sam umro,i dalje postoji vreme kojem nece biti kraja!

Dok sam ziveo o tim stvarima nisam ni razmisljao;ziveo sam tako obasjan svetloscu sred dva vremena tame.

Bio sam srecan.Po svemu sudeci jesam.Sada to shvatam.

U radionici minijature naseg sultana pravio sam najbolje iluminacije i nije bilo drugog pozlatara koji bi mi po umecu mogao prici.

Poslovi koje sam radio donosili su mi devet stotina akci mesecno.

Sve to moju smrt cini nepodnosljivijom.

Bavio sam se samo minijaturom i pozlatom;ukrasavao sam margine stranica,bojio okvire,ucrtavao u njih raznobojno lisce,grane,ruze,cvece,ptice,kovrdzave oblake na kineski nacin,isprepletane listove shume boja i u njima gazele,galije,vladare,drvece,palate,konje,lovce...

Ranije se desavalo da dekorisem neki tanjir ,ponekad poledjinu ogledala,kashiku,tu i tamo tavanicu nekog konaka,letnjikovca na Bosforu,ili pak neki kovceg...

Poslednjih sam godina,medjutim,radio samo stranice knjiga,jer je nas sultan za ukrasene knjige placao mnogo.

Ne zelim da kazem da sam sada kada sam se susreo sa smrcu shvatio da novac u zivotu uopste nije bitan.

Cak i kada nije ziv,covek je svestan koliko je novac znacajan.

Znam ja da cete se vi sada osvrnuti na ovo cudo sto mozete da,uprkos ovom mom stanju,cujete moj glas i da cete reci:

Mani se ti sada toga koliko si za zivota zaradjivao.

Pricaj nam o stvarima koje tamo vidish.

Cega ima posle smrti,gde ti je dusha,kakvi su Dzenet i Dzehenem,shta sve vidish tamo?

Kakva je smrt-boli li te jako?

U pravu ste.Znam da coveka za zivota veoma zanima sta se deshava "sa one strane".

Mogu vam reci da se ovde ujedine i one dushe koje su pre smrti bile podvojene.

Ali,suprotno tvrdnjama bezvernika,bezboznika i bogohulnika koji se priklanjaju shejtanu,jedan drugi svet,Bogu hvala,postoji.

Dokaz za to je shto vas ja odande dozivam.

Umro jesam a kao shto vidite nisam nestao...





(nastavice se...)