[Skorpija]

Autor stihova je moja tetka,,,Fatima Biberovic"

Za tebe moja draga Jabuko i sve nas koji zivimo i radimo u dijaspori,,,

NOSTALGIJA

Ceznja je neizmerna
Suza za suzom lije
Tudjina je meni teska
Ali tugu srce krije

Niko ne zna sta ga ceka
Gde ga ovaj zivot nosi.
kad pomislim na rodni kraj,
Suza moje lice rosi.

U tudjini sve je cisto
I svemu se red zna neki,
Ko god radi, taj i ima,
zakoni su ovde preki.

Svaka travka, svako mesto,
I ulica svaka blista.
Svega ima sto pozelis,
zakoni su ovde preki.

Svaka travka, svako mesto,
I ulica svaka blista.
Svega ima sto pozelis,
Ali s kime da ga delis?

Ljudi ovde svi su cudni,
Svako samo sebe pazi.
Sto put` pored tebe prodje,
Niko ruku da ti pruzi,
Niko ni s`kim se ne druzi.
Cini mi se u tudjini ,
da su dani puno duzi.

sve mi moje nedostaje.
Otac, majka , brat i sestra.
Rodna kuca i ognjiste.
Svi drugovi i igranke,
Svaka rupa nasred puta, ( citirala je mene u ovoj strofi)
Pas skitnica koji luta

Svaki dan u rodnom kraju,
Neke nove cari ima.
Da l`je lepse leto, jesen, prolece
Il`hladna zima.

Nostalgija mene muci,
U tudjini jako patim.
Al`se nadam sve ce proci`
Da se svome domu vratim.

" Ima li sta lepse
Na svetu tom , nego li
biti u zavicaju svom....? "