Veza izmedju jedenja, pijenja i ljubavne moci je neos****a. Afrodizijacka kuhinja nije izmisljena u skorije vreme, vec postoji oduvek. Najpoznatiji afrodizijak jos od davnina, na nasim prostorima, su orasi i med, niko ih nije nazivao afrodizijakom vec je jednostavno bilo "uzmi sine za svaki slucaj, valja se".
Kad Luj xiv svoju ljubavnicu Madame Maintenon vise nije mogao potpuno da zadovolji, ona mu je spremila jelo od teleceg mesa, koje se danas zove: "Cotelettes de veau a la Maintenon". Sastojci koje je vrla dama upoterbila uz kotlete bila je prava afrodizijacka mesavina, u kojoj su se nasli luk, sampinjoni, persun, mirodjijski klincici, bosiljak, korijandor sve u konjaku i kao dodatak nasao se i umak od jelengjive. Kao koktel pre ovako raskosnog jela servirala mu je pice koje se sastojalo od sljivovice, secera, soka od narandze i malo ambre. Ucinak ove kombinacije je bio fantastican.
Do danasnjih dana u pariskim bordelima se sluzi "Petit souper". Standardi ovog menija su supa od rakova i teleci mozak. Oba jela sadrze mnogo lecitina koji pomaze da se brzo povrati snaga i muskost.
Englezi su otkrili "ocvrscavajuce" dejstvo mahune vanile. Objasnjenje do danas ne postoji. Interesantno je da je koren ove biljke slican vaginalnom kanalu.
Indijska kuhinja poznaje bezbroj erotizirajucih jela. Najjednostavniji i snazan afrodizijak iz ove kuhinje je sirovo zumance, po mogucnosti pomesano s lukom.
Bogati kinezi vec vekovima upotrebljavaju mleveni rog od nosoroga. Ovaj skupoceni prah se i danas moze kupiti u apotekama u Kini, u obliku kuglica velicine loptica za stoni tenis. Smatra se da snazno deluje na polni nagon kako muskaraca, tako i zena.
Grci za potenciju koriste mnogo belog luka i mladu sargarepu
|