[superbaka]

preznojim. Vratila Usam se u sobu, u kojoj je radio klima-ure*daj, i posle tuširanja i dor-učka otišla sam na trening u tere*tanu. Samo desetak minuta pošto sam počela da vežbam, u malu dvoranu ušla je žena tridesetih godina, tamne puti. Re*kla bih da je negde iz Južne Amerike. To u životu nisam vi*dela. Bila je prelepa, preko 180 santimetara visoka, sa telom kakvo se više ne može videti ni u filmovima. Grudi je imala najmanje "četvorku". Struk ispod 60 santimetara, a noge da ne veruješ. Izvajane, savršenog oblika, duge i čvrste. Guza joj je bila posebna priča.
Nikada do tada, a ni kasnije nisam videla tako zgodnu ženu. Ništa nije rekla, samo se skinula i trenirala obe partije nožnih mišiča. Posle je uradila desetinu sklekova i izašla. Nas nekoliko sve vreme smo više gledale u nju nego što smo vežbale. Rekla sam več da je u haremu bio skup izuzetno lepih i zgodnih devojaka iz celog sveta, ali ona je bila nešto posebno. Sve smo u prvi mah pomislile da je nova u palati, da je došla kao juče, ali kasnije smo saznale šta je u pitanju.
Sutradan smo obaveštene, nas petnestak, da se spre*mimo za izlet. Uzele smo svoje nesesere, neke lagane ha*ljine, i čekale. Desetak minuta pre polaska došao je kod nas Hafez i smešeči se saopštio da čemo se lepo provesti i to na neobičnom mestu. Krenuli smo autobusom ali ne prema aerodromu, več u drugi deo grada putem koji je bio nekakav poluautoput. Susretali smo ogromne automobile, uglavnom 59
ISPOVEST IZ HAREMA
američke i nemačke proizvodnje, i sve je govorilo o raskoši i bogatstvu jednog broja stanovnika.
Vozile smo se više od dva sata, a onda je autobus sišao sa autoputa i krenuo u pustinju. Ne znam kako da drugačije nazovem ono prostranstvo peska koji nas je okruživao. Pri*bližavali smo se jednom planinskom masivu u daljini. Još pola sata vožnje i bile smo u podnožju planine čiji su vrhovi bili srebrnasti.
Autobus je stao i mi smo, zajedno sa stražarima, izašle. Bilo je kasno popodne ali i dalje veoma, veorna vruče. Na mestu gde se autobus zaustavio bilo je nekoliko kamiona u kojima su bile kamile, a malo dalje u senci stena stajale su dve-tri limuzine. Desno od njih grupa ljudi je podizala ogroman šator i posao su privodili kraju.
Nas su odveli do montažnih stolica iznad kojih je bilo razapeto šareno platno, mada smo bili u senci planine. Dobile smo sokove i mnogo voča, a sat kasnije iz pravca kojim smo stigli naišla je kolona luksuznih automobila. Mislim da ih je bilo dvadesetak. Bilo je jasno da dolazi Gospodar. Za nekoliko minuta mesto je bilo prepuno nepo*znatog sveta, isključivo muškog, kamile su sišle iz onih velikih kamiona i bilo je jasno da se priprema trka kamila.
Pre starta Gospodar je izašao iz velikog šatora i dao znak za početak trke. Pobedio je, čini mi se; njegov favorit i Gospodar je bio izuzetno zadovoljan. Zalivao je kamilu i jahača šampanjcem i uskoro je počelo slavlje. Muzika je bila orjentalna, plesalo nekoliko profesionalnih plesačica, koje su došle malim autobusom posle nas i veči deo se preselio pod ogroman šator, unutar kojeg je bio još jedan mali, za Gospodara i njegove goste.
Medu tim gostima primetila sam jednu poznatu facu, ali ni danas nisam u stanju da kažem ko je to bio. Najpre mi se učinilo da je neki američki glumac, pa da je sportista. Nisu znale ni ostale devojke, ali nije ih interesovalo pošto je samo Nemica Elke delila moje mišljenje i složila se da je u pitanju neko poznat. Ja, ipak, mislim da je jedan američki
60
Istinita priča jevine Beogradnnke
glumac E, on je sa još trojicom bio stalno uz Gospodara, po čemu sam zaključila da je glavni gost.
Pala je noč i sa njom temperatura. Gotovo da je bilo hladno. Svi smo bili u šatoru, osim straže i ponekih kojima je alkohol udario u glavu pa su izlazili napolje da malo dodu sebi. Odnekud se pojavila ona prelepa Južnoamerikanka, koju sam videla u teretani. Mislim da su je doveli kasnije. Na sebi je imala usku haljinu boje krvi, koja je više naglašavala nego što je skrivala obline njenig tela. Bila je diskretno ali majstorski našminkana, tako da su joj ionako krupne očži još više došle do izražaja. Sela jP do Gospodarevog gosta, one poznate ličnosti, i brzo sam zaključila da je tu na specijalnom zadatku, da ionako dobar prijem podigne na viši nivo. Ne verujem da je u pitanju bila prostitucija, pošto ne mogu da prihvatim da jedna prostitka može da izgleda onako kako je ta žena izgledala. Povremeno su sa velikog razglasa puštali američku muziku. Geršvina, pa Sinatru i slično. Gost je plesao sa onom ženom i ubedena sam da su završili te noči u krevetu. Ona ispod haljine, jasno se videlo, nije imala ništa. Pripijala se uz Amerikanca, šaputali su nešto, smejali se, dok su se i ostali zabavljali.
Kasnije kada sam povezala konce i zajedno sa Elke, koja je takode bila oduševljena lepotom one Južnoame*rikanke, razgovarala o tom paru, došle smo do zaključka da su njih oboje bili gosti Gospodara i da su bili smešteni u jednom delu palate u koji je nama ulaz bio zabranjen. Tako je ona lepotica i došla u teretanu, održavala je kondiciju, nije htela da pravi pauzu ni na putovanju, u gostima, medenom mesecu, davo če ga znati šta je u pitanju.
Uglavnom, zabava je proticala u izuzetnom raspolože*nju. Medu gostima je bilo nekoliko belaca. Naš zadatak bio je da samo služimo šampanjac, a njega je bilo više nego što su oni mogli da popiju. Videla sam da sam jednom četrdese*togodišnjaku zapala za oko. Potražio me pogledom, podigao čašu, što je značilo da hoče da još pije i ja sam prišla. Bio je, moram da priznam, izuzetno zgodan, malo prosed, širokih
61
ISPOVEST IZ HAREMA
ramena, pravilnih crta lica. Čim je progovorio znala sam da je i on Amerikanac i tako sam zaključila da je celo društvo iz Amerike.
Pokušavao je da me odvoji od ostalih, da izademo van šatora, ali znala sam da je to nemoguče. Več posle nekoliko rečenica iza naših leda stvorio se stražar. Bilo je jasno da su tu da bi sprečili naš kontakt sa strancima. Mi smo bili samo lep dekor i ništa više.
Van šatora pekla se jagnjetina, jaretina, roštilj je bio ogroman i sve je delovalo kao na nekom dobro organizovanom, ali ne primitivnom vašaru. Kada sam zamolila stražara da malo izadem van šatora on je dozvolio, ali je pošao iza mene. Noč je bila predivna. Gore visoko na nebu staklile su se zvezde, osečao se vetrič, a obližnji kameni masiv davao je neku dimenziju tajne u celom tom sklopu. Iz šatora je dopirala muzika, kamiona nije više bilo, samo noč i njena svežina. Gledala sam u nebo i mislila na moje, na Beograd. Poželela sam da se odvojim od zemlje i nestanem sa tog mesta, da brzinom svetlosti odem odavde i sletim negde na Kalemegdanu, na Avalu, da poljubim čaleta i kevu, Cedu... Verovala sam da mogu ceo Beograd da izljubim samo da dodem do njega.
U razmišljanju me prekinuo stražar. Morala sam unu*tra. Gospodar se povukao sa gostima u svoj šator, a neke devojke su pravile društvo ostalim Amerikancima, ali su u društvu bili i str~žari, pazeči da ne bude ništa nepredvideno.
Mislim da je več bila zora kada smo krenuli u palatu. Sve smo zaspale čim smo sele u autobus i probudile se po dolasku u harem. Preskočila sam ručak i spavala do kasnih popodnevnih sati. Ustala sam, istuširala se, malo slušala muziku, izležavala se i onda pozvala stražara, tražeči da me odvede do bašte da večeram.
Kada sam se vračala, a večera je, sečam se, bila od mor*skih plodova, intezivno se osečao miris mora. Razmišljala sam o Crnogorskom primorju, ubedivala sebe da ču jednog dana opet u Budvu ili Petrovac, a onda je u glavi počeo da mi se "premotava film" sa jednog letovanja u Grčkoj. Obe*
62
Istinita priča jedne Beogradnnke
čala sam sebi da ču ponovo iči tamo, ali predhodno odavde treba izači. U tim razmišljanjima došla sam do onog velikog prostora gde stoji telefon, odakle sam uspostavila telefonsku vezu sa Beogradom. I kada je trebalo da skrenem u hodnik, koji je vodio prema mom apartmanu, stražar me zaustavio, pokazujuči prstom na čoveka koji nam je prilazio sa leve strane, iz jedne prostorije, gotovo skrivene iza velikih stu*bova i ogromne fontane.
Bio je to onaj Austrijanac koji je svojevrmeno došao u moj apartman da mi kaže kako da se ponašam i šta me čeka kada izadem odavde, posle četiri godine. Nije zaboravio kako se zovem i kroz smešak me zamolio da sednem na nekoliko minuta.
- Gosopodice - počeo je da priča - imam za vas lepe vesti. Naš čovek je bio u Beogradu i razgovarao je sa nekim ljudima koji na odreden način rade za Gospodara. Oni su otišli u vaš stan, naravno predstavljajuči se kao trgovački putnici i slično, i videli su da vam je porodica u redu. Otac je imao neki problem sa srcem i to smo utvrdili, ali sada je dobro. Ispitali smo teren i utvrdili da vaši veruju da ste negde u Americi i da ste se udali, ali pretpostavljaju za stranca koji vam, tako oni misle, brani da se javljate kuči. Oni i dalje veruju da čete se ili javiti ili da čete doči kuči, a to verujemo i vi i ja. Vaše je samo da se ponašate onako kako se od vas traže pravila ovoga mesta i sve če biti u redu - rekao je Austrijanac.
Pitala sam za brata i odgovoreno mi je i on je dobro, da je otvorio nekakav butik na Novom Beogradu, ali da je imao saobračajnu nesreču u kojoj su mu uništena kola i to je bila jedina šteta. On je ostao nepovreden.
Kada smo se rastali, a ništa ga drugo nisam pitala, uči*nilo mi se da je sve bilo priredeno sa ciljem da mi se pruži dodatna nada. U stvari, nisam mogla ništa da proverim i preostalo mi je samo da verujem ili da ne verujem. Povero*vala sam i to me je smirivalo.
Sledečeg dana na bazenu sam opet bila sa Nemicom. Imam nešto za tebe, kazala je i tutnula mi u ruku nekoliko
63
ISPOVEST IZ HAREMA
malih baterija za moj Sonijev tranzistor. Kada sam je upita otkud joj to samo se nasmešila. Nisam bila previše rad znala, ali mi se čini da je Elke nešto uspela da smuti : vreme boravka u pustinji, da je nešto izmuvala od Amerik naca. Ta devojka nije odustajala od namera da nešto urad
Jedva sam dočekala da se vratim u apartman. Te nc ponovo sam slušala Radio Beograd i plakala, naravn Sečam se da sam ljubila onaj mali tranzistor. Baterije koje ~ je Elke dala trajale su duže nego što sam očekivala i to je m život učinilo veselijim. Medufiim, jedne noči, dok je na R dio Beogradu bio neki instrumetntal i kada sam čekala ves čula sam zvono na vratima. Premrla sam od straha. Ako ; čuli tranzistor, onaj govorni deo, mogla sam samo da pretp stavim šta me čeka. Sa velikim strahom krenula sam pren vratima.
Zvono na vratima čulo se još jednom. U trenutku setim da je tranzistor ostao na krevetu. Munjevito sam vratila i bacila ga ispod jastuka i madraca. Zvono se čul j~ dva puta pre nego što sam došla do vrata. Otključala sam strahom. Pred vratima je stajao moj stražar. Pozvao me c krenem sa njim i rekao mi da če sačekati da se obučem.
Krenula sam lagano hodnikom prema centralnoj pr storiji. Po mojoj proceni bilo je oko dva sata iza pola no~ Čuvar je čutao, a ja sam pokušala da zaključim o čemu radi, zašto su poslali po mene u ovo doba. Prošli smo ho nikorn veliku prijemnu dvoranu, skrenuli desno i uskoro b pred istom onom kancelarijom u kojoj sam prvi put pos Beograda ugledala Hafeza.
Moj čuvar je pokucao i ušli smo. Unutra je sedeo Haf i još jedan stariji čovek, kojeg sam vidala samo u prolaz uglavnom u centralnoj dvorani. Na stolu je imao nekolil telefonskih aparata i bio je vrlo ozbiljan, rekla bih lji Ponudili su mi da sednem i, kada sam odbila ponude~ piče, Hafez je prešao na stvar. Počeo je da me ispituje boravku u Moskvi - šta smo Elke i ja radile, šta smo raz~ varale, da li nas je neko posečivao i slično.
64
Istinita priča jedne Beoqradar~ke
Prvi na koga sam pomislila, bio je onaj Srbin iz Beogra*da. Zamisli, meni je sinulo kroz glavu da je nešto preduzeo da me izvuče iz harema, da mi pomogne, a onda sam se seti*la da tamo nisamo izmenili više od dve rečenice i to preko prevodioca, da sam ja uglavnom čutala i da je mogučnost njegove intervenicije ravna nuli. Bar što se mene tiče. Od*mah su bile otklonjene sve moje dileme. Istraga je počela da se koncentriše na Nemicu Elke. Znači, to je. Otkrili su da je
dala Rusu ono pisamce, odnosno Rus je nešto preduzeo. : Pravila sam se da ništa ne znam. Hafez i onaj čovek su ' me sad pitali šta je Elke radila u sobi, da li se sa nekim čula,
da li je imala mobilni telefon kod sebe za vreme boravka u Moskvi, da li je pisala kakva pisma... Od početka ispitivanja zauzela sam stav da nemam pojma o čemu se radi, odgo*varala sam naivno, braneči Elke koliko sam mogla, a ustvari ja nisam ni imala šta da kažem. Ono što je bio ključ, dakle pismo o kojem mi je Nemica pričala, nisam spominjala. Ja to nisam ni videla, več mi je ona priznala da je napisala pi*smo i ubacila Rusu za vreme večere u džep.
Čovek koji je sedeo pored Hafeza gledao me je pogle*dom koji je bilo veoma teško izdržati. Kao da je znao da nešto krijem. Razgovarali smo još nekoliko minuta, a onda su mi rekli da mogu nazad u apartman, ali da nikom ne govorim ništa. Samo sam klimnula glavom i izašla iz sobe. Naravno, u pratnji stražara.
Posle ulaska u apartman, zaključala sam vrata i lagano izašla na balkon, u stvari virila sam napolje, pošto mi se učinilo da se nešto dogada. Noč je bila puna mesečine, videlo se kao u sumrak. Za svega nekoliko trenutaka shva*tila sam da je palata u nekoj vrsti vanrednog stanja. Veliki
reflektori, koji su obasjavali ogradu, bili su uključeni, za- ' jedno sa tzv. malom rasvetom. Zid, koji je palatu delio od
ostalog sveta, bio je od moje sobe udaljen stotinak metara, ali sada je bio kao na dlanu, obasjan močnim reflektorima. Prvi put posle onog ubistva o kojem sam govorila čula
sam i pse. Oni su bili dovodeni spolja ili su ih držali u nekom 65
ISPOVEST IZ HAREMA
skrivenom delu palate. Sve je bilo pod povišenom tempera*turom.
Te noči gotovo da nisam ni spavala. Probudio me razgo*vor ispod mog balkona. Bili su to stražari, njih četvorica. Nisam mogla da dočekam vreme za odlazak na bazen, verujuči da ču od ostalih devojaka doznati nešto više o Elke i situaciji u palati. Medutim, sat vremena posle doručka u moj apartman je došao stražar da me obavesti kako danas nemam dozvolu da napuštam apartman. Znala sam da ne smem pitati zašto. U haremu su pravila i naredenja morala da se poštuju bez reči protivljenja i pitanja, ali na odlasku stražar se okrenuo i, verovatno da me uteši, rekao da ni osta*le devojke neče na kupanje. Nije me utešio pošto mi je bilo jasno da je situacija krajnje ozbiljna. Pitala sam se šta se dešava la- da ljei je Nemačka policija zatražila od Ujedinjenih Arapskih Emirata da izruče Elke? Da li su možda njeni roditelji došli po nju? Šta ako Gospodar odluči da ukloni mladu Nemicu i tako izbriše tragove, ne dozvoljavajuči ulazak u palatu? Uostalom, ko ovde ima pravo da ulazi u privatnu kuču, posebno čoveka čije je bogatstvo ogromno?
Sutradan smo dobile pravo da odemo na bazen. Najpre sam dobro pogledala i ustanovila ono što sam slutila: Nemi*ca nije bila na kupanju. Nema je i postoje samo dve moguč*nosti - ili su je vratili u Nemačku ili su je likvidirali. Ono prvo je bilo malo verovatno, a ovo drugo je u meni proizvodilo još veču količinu straha.
Videlo se da ostale devojke nemaju pojma o čemu se radi. Nije mi ~adalo na pamet da pitam gde je Elke, a kada je Andela iz Svedske, jedna dosadna i pomalo nametljiva devojka, upitala gde je Elke, pomislila sam da me provocira i samo sam slegla ramenima.
Dva dana kasnije opet su me zvali na razgovor. Ponovila sam priču do poslednjeg detalja i dodala da za vreme našeg boravka u Moskvi, kao što im je poznato, stražar ni jednog trenutka nije -napuštao apartman u kojem smo bile. Cak je tražio da vrata izmedu spavače sobe i jedne manje sobe, u
66
Istinitn priča jedrte Beogrndnnke
kojoj je on spavao, budu stalno otvorena. I noču. - On vam je najbolji svedok da je sve bilo pod vašom kontrolom i zaista ne vidim razlog da me dalje ispitujete na ovu temu - rekla sam pomalo uvredena, tonom koji nije bio dopušten, ali ja sam htela da rizikuj em.
Pustili su me i više nije bilo ispitavanja. Nikad posle nisam saznala šta se sa Nemicom zaista dogodilo. Nadam se da je kod svojih, da je živa, ali...
Posle ručka otišla sam do apartmana, a potom u tere*tanu. Vežbala sam pola sata i vratila se u sobu. Bilo je nesno*šljivo vruče napolju. Spavalo mi se i samo što me je uhvatio san, čulo se zvono na vratima. Setila sam se tranzistora, ali on je bio na sigurnom. Slušala ga nisam, pošto su baterije odavno istrošene. Bio je to stražar koji me je obavestio da sutra posle doručka idem na krstarenje sa Gospodarom. Znala sam da ne smem postavljati pitanja i ostalo mi je da čekam. Posle doručka došao je neizbežni Hafez i obratio se devojkama koje su odredene za putovanje. Bilo nas je šest. Ja sam do tada čula da Gospodar povremeno uzima devojke kada ide na put jahtom, odnosno kada hoče da se provede, ali nikada nisam bila medu onima koje su odredene za tako nešto.
Hafez nam je dao upustva kako da se ponašamo.. Sa*znale smo da čemo se na jahti zadržati tri dana i da nečemo silaziti, pošto čemo imati sve obezbedeno.
Do marine su nas prevezli u dva luksuzna automobila. Mislim da su bili američki linkolni, sa šest vrata. Izašli smo na samoj obali, straža je več bila tu i krenuli smo za Ha*fezom. Raspored je bio takav da se stekao utisak da se radi o manjoj turističkoj grupi koja kreče na krstarenje. Doveli su nas do jahte kakvu, verujem, nema ni onaj Kašogi. Ma ka*kva jahta, to je bio brod, luksuzni brod, dužine tridesetak metara, prelepo dizajniran, sa velikim prostorom za sun*čanje u prednjem delu i nešto manjem na zadnjem delu. 'Ajde da je ipak zovem jahta.
Gospodar je več bio tamo, videla sam ga u centralnoj kabini, kroz otvoren prozor. Posle dvadesetak minuta jahta
67
ISPOVEST IZ HAREMA
se odvojila i krenula prema pučini. Obala je ostajala iza n ali uskoro smo plovili uporedo sa obalnim pojasom. Ruč je bio oko tri sata. Nas šest smo bile za jednim stolo Gospodar u svojoj kabini, straža nedaleko od nas. Po ručka skinule smo se i sunčale. Jahta je neko vreme b usidrena, a sa prvim sumrakom krenuli smo dalje. Uskc je pala noč i bilo je veoma prijatno. Duvao je vetar, osec se miris mora, iz centralnog dela jahte dopirala je muzik bilo bi kao u raju da okolnosti nisu onakve kakve su bi Medutim, neke od devojaka su zaista uživale, plesale ; smejale se i to mi je pomalo smetalo.
Posle večere pridružio nam se i Gospodar. Sedeo je našim stolom, pili smo vino, a pored njega je sedeo jed meni nepoznati muškarac koji je ličio na Gospodara, ili mi to samo pričinilo, pošto su i jedan i drugi bili Arapi. Kada atmosfera opustila, a alkohol učinio svoje, iz unutrašnjc jahte izašle su još dve devojke koje do tada nisam videla r u haremu, ali ni ovde na jahti. Zaključila sam da su onE pratnji Gospodarevog gosta, onog čoveka koji je sedeo poi njega. Jedna od njih, prelepa crnka, sela je tom čoveku u kri a druga mu je stala iza leda i milovala ga po vratu. Videla s~ da mu prija, da je ponosan, ali sam onako ženski primetila sa velikim interesovanjem gleda u nas, devojke koje je do~ Gospodar. Posebno je zadržavao pogled na meni.
Dva sat kasnije Gospodar i njegov gost su ustali i kren u svoje odaje. One dve su pošle za njima, a Hafez je dao zn meni, Svedanki i Poljakinji da kroz desetak minuta odemo Gospodara. Kada smo ušle on je sedeo na ležaju, omot velikom maramom boje limuna. Dao nam je znak rukom ostanemo kod vrata i zatržio da se lagano skinemo, ali ostanemo u gačicama. Gledao nas je za trenutak, a on pozvao da mu se pridružimo. Znale smo šta treba da činin Najpre smo ga masirale i ljubile, što je tog dobrodržeče snažnog čoveka opustilo i uskoro je po erekciji pokazao da spreman za seks. Prvo je imao odnos sa Poljakinjom, veoi kratko, a onda zatražio od Svedanke da mu okrene leda, ve
68
Istinitn
tno zato što je ta devojka imala izuzetno lepu zadnjcu koja , videlo se, oduševljavala Gospodara. Na kraju je imao Inos i sa mnom, tako što je on ležao, a ja sam ležala na emu, dok je on milovao njih dve.
Ostale smo u njegovoj kabini ili salonu, pošto je to bio ;roman prostor za jednu jahtu, sve do zore. Doručak je rviran u salonu odvojenom vratima od Gospodarevih laja i videlo se da smo nas tri delovale zadovoljnije. Bile ao dobro raspoložene i moram priznati da sam zaista ivala te noči. Naravno, mi smo znale da vrhunac treba ~stiči najkračim putem i to smo radile u situacijama kada kod gospodara bile dve-tri devojke. Bez obzira na njegovu lržljivost i kondiciju, koja je bila sjajna ipak je on bio vek u godinama i, razume se, nije bio mašina.
Ceo dan smo plovili tako da nam je obala bila sa leve `' ane i na trenutak se čak gubila sa vidika. Gospodar je bio ; ~zetno dobro raspložen, kao i njegov gost. Mi smo se ne- ` e popodne zajedno našle sa onim dvema devojkama, ali
;govaralo se jedino o kupačim kostimima, načinu ishrane ržavanju telesne težine, vežbama i ništa drugo. Straža je a pored nas, a znale smo da svi oni govore engleški i da razumeti svaku našu reč - razgovarale smo, kako dru*_ije, nego na engleskom. Doduše, Poljakinja i ja pokušale ,o nekoliko puta sporazumevanje na poljskom, odnosno ~skom, ali bezuspešno. Ima reči u jednom i drugom jeziku ie razumemo, medutim, nije to bilo dovoljno za razgovor.
Popodne su Gospodar i njegov gost ili rodak, ne znam mu je, lovili ribu. Sedeli su u donjem delu jahte, koja se ~tala nesmanjenom brzinom. Ispred njih su bili štapovi, i
> se dobro sečam, uhvatili su sedam, osam velikih riba. h' ~ko izvlačenje tih morskih biča na jahtu bilo je pračeno ; aranjem šampanjca. Uvek nova flaša. j Naveče se slavilo i sve se završilo kao predhodne noči,
no ovog puta sa gospodarem su otišle preostale tri devoj*iz njegovog harema. Njegov gost je, odlazeči, pogledao u
ne i pogledom koji je značio samo jedno - želeo je da y
69
ISPOVEST IZ HAREMA
spava sa mnom. Izdržala sam taj pogled, pomalo bezo*brazno, znajuči da od toga nema ništa. Ostala sam sa Po*Ijakinjom na pramcu jahte. Uživala sam u noči na pučini mora, pijuckajuči hladan šampanjac. Nas dve smo spavale u istoj kabini i kada smo krenule da legnemo na kraju maloga hodnika, čija su poslednja vrata vodila u salon onoga gospo*dina koji je bio Gospodarov gost, čulo se glasno uzdisanje. Stražar nas je ostavio i napustio taj prostor, odlazeči da sedne na prednji ulaz, što je bilo dovoljno ako bi se neka i odlučila na ludost da pobegne. Morala je proči pored njega.
Sačekala sam nekoliko minuta i na zaprepaščenje moja drugarica iz Poljske izašla iz kabine i na prstima otišla do vrata iza kojih su se čuli uzdasi. Svetlo u hodniku je bilo
' ugašeno i to mi je dalo ideju da pokušam da otvorim vrata. Bila su otključana. Unutra je gorelo prigušeno svetlo, soba nij e bila velika kao Gospodareva, a kroz vrata, odškrinuta ne više od nekoliko santimetara, videla sam gospodina, kako vodi ljubav sa jednom od dve devojke. Njegovi trzaji su bili siloviti, što je devojku očito dovodilo do ludila i dalje je gla*sno uzdisala, dok je ona druga ljubila njene velike grudi. Gledala sam nekoliko trenutaka i onda zatvorila vrata, pla*šeči se da če se glasovi čuti na stražarskom mestu, što onoga na ulazu može naterati da dode u hodnik. Tako je i bilo, sa*
! mo što sam šmugnula u moju kabinu čuli su se lagani koraci. Poljakinja mi je pokazivala prstom da sam luda, a u meni je raslo neko zadovoljstvo. Ne uzbudenje, mada sam to osetila .
' ' gledajuči kako vode ljubav, nego zadovoljstvo što sam ne*kažnjeno učinila nešto zabranjeno.
;:
~o
rrstarenje je trajalo tri dana i ostače mi u lepoj uspomeni. V'o povratku u palatu dani su tekli uobičajeno. Bilo je sadno i samo su me spasavale knjige koje su donosili da
amo. Medutim, jednog dana se na bazenu pojavila de- . ka mojih godina, kestenjaste kose, jakih obrva i zelenih
ju. Izgledala je divno sa telom na kojem su dominirali ~k struk i duge, divno gradene noge. Došla je u pratnji
ažara, koji joj je pokazao prostoriju sa kupačim kosti- ;! ma i raznim uljima. Ja sam baš tada ulazila da promenim ''` pači kostim i da uzmem obogačeno maslinovo ulje koje
je najviše odgovaralo kao zaštita od sunca. Stražar je no*devojci davao upute koje sam čula kada smo prvi put azile ovamo.
Stražar je krenuo i kada se udaljio desetak metara ona rojka pored koje sam u tom trnutku prolazila rekla je
ugiasno: :; NTi češ me učiti, kako da se obučem, jebem ti mater ,:$
vbu'. Ja sam se skamenila. U deliču sekunde bilo mi je ' '~. ~o da je devojka iz Dalmacije, iz Hrvatske. Ona je nešto i; ljala oko kostima kada sam joj prišla i na srpskom rekla: ' ~ko se zoveš"? Trgnula se kao da sam je ošinula. Gledala
je zapanjeno i polusvesno izgovorila - Dani. '~~,~ Nastavila sam da hodam prema mom uobičajenom
stu, gde mi je sunčanje najviše prijalo. Blago sam se enula i videla Danijelu kako skarnenjena gleda u mom vcu. Legla sam, stavila ruke ispod brade i glavu okrenula ma kučici, ispred koje je stajala nova devojka. Ona je n
ISPOVEST IZ HAREMA
konačno ušla u kučicu i izašla za manje od šezdeset sekundi U tesnom bikiniju izgledala je čarobno, posebno njene divn vitke noge. Naravno, išla je prema meni.
Legla je sa moje leve strane i pre nego što je pokušal; nešto da kaže ja sam joj prstom dala znak da bude strpljiva Čutala je i gledala me. Onda sam ustala i spustila se u bazen Napravila sam nekoliko oštrih zamaha i uskoro bila u skro vitom delu iza slapa. Pogledom sam potržila Danijelu. On~ je sve vreme gledala u mene i kao da je u sekundi shvatil; šta želim, skočila je u vodu i lagano zaplivala prema meni.
Njeno prvo pitanje odnosilo se na prostor moga rode nja. Da, ja sam iz Srbije, potvrdila sam njenu pretpostavku - Rodena sam u Beogradu, gde sam živela pre nego što sarr došla ovamo - rekla sam Danijeli. Ukratko sam joj ispričala kako sam stigla u Dubai, šta mi se najviše dogadalo, da sarz više od dve godine u haremu, a onda je jedan od stražara dac znak da za pola sata počinje filmska projekcija u dvorani i južnom delu palate. Retko sam išla u taj bioskop, pa sam sada odlučila da ostanem na bazenu.
Danijeli sam savetovala da ode, obečavajuči joj da čemc nastaviti razgovor več sutra. Videlo se da joj je žao, ali me j~ poslušala. Gledala sam za njom, dok su mi se kroz glav~ provlačile misli o našim mladim životima, rodene smo ist godine, o naivnosti i životnoj školi koju sam ja prošla, a koj nju čeka, školi čiji je osnovni zaključak: nikome ništa n veruj, dok ne proveriš.
Ona se udaljavala stazom kroz park. Izgledala je prelepc več opisane divne noge i podignuta, pravilno zaobljena zadnj ca. Obuzela me radost što ču sada imati nekoga sa kim ču mo~ da komuniciram na svom jeziku. Odjednom mi se sve učinil lepšim i nasmešila sam se shvatajuči kako je u životu dovoljn malo radosti da čovek bude zadovoljan, da nade smisao.
Sutradan sam posle doručka krenula na bazen, medutir stražar mi je rekao da sačekam u glavnom holu. Sela sam počela da prelistavam neki modni magazin. Čula sam da nel _ ' 72
Istinita priča jedne Beogradanke
dolozi. Bio je to onaj Austrijanac, onaj kojeg sam upoznala još na početku. Ljubazno je upitao kako sam, da li mi nešto nedostaje, šta trenutno čitam i onda prešao na stvar.
- Gospodice, vi znate da sam ja iz Austrije i da vrlo dc>hro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao što sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki veči grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu došla devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utičete negativno - bio je jasan mali, debeljuškasti Austrijanac.
- Ona nije moja zemljakinja. Hrvatska je sada samo*'stalna država i nas dve smo potpuni stranci, pokušala sam `da izrazim neki svoj bunt i protest što me je taj čovečuljak
, ; opet učio pameti.
d - A otkud vam informacija da~je Hrvatska samostalna ;
' država?
Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. St<~arno, kako bih ja ovde u haremu mogla da saznam šta se do~ada u bivšoj Jugoslaviji da nemam dodatni izvor infor*mi.sanja. Taj izvor bio je onaj mali tranzistor kojem sam povremeno davala život u vidu novih baterija. Tako sam znala šta se dogada na prostoru moje bivše domovine. Sve je trajalo sekund-dva i onda sam čula sebe kako govorim.
- Gospodine, Danijela mi je rekla da je Hrvatska sada samostalna i medunarodno priznata država.
- Ah, da - reagovao je Austrijanac - vi ste več bile zajedno.
- Da, bile smo juče celo poslepodne zajedno i pričale :,', smo gotovo dva sata - rekla sam, pošto u razgovoru sa
Banijelom nisam provela više od pola sata, a ni tada nismo `' ~spominjale ni rat u Jugoslaviji ni njegove posledice.
Austrijanac mi je dao još neka upustva, izrazio ube- '-` ;denje da ču u Danijeli dobiti novu prijateljicu, ali još jednom
73 S
Nastavi cje se....))))