[Tahirovce]

MOSKVA - Sovjetski Savez se preselio na prašnjave police istorije, ali postoji jedno mesto na kome socijalistička utopija te bivše države i dalje živi - sajberprostor.

Šesnaest godina nakon kolapsa komunističke supersile, uvećava se broj sajtova sa sovjetskim internet domenom ".su" - i to za 45 odsto samo u ovoj godini, piše agencija AP.

Blogeri, preduzetnici i tvrdokorni komunisti, koji čine ovu rastuću internet zajednicu, opiru se pokušajima da se ukloni isturen onlajn položaj S S S R-a. Oni se pozivaju na komercijalne, političke i patriotske razloge, a neki od njih optužuju Belu kuću za kovanje zavere radi uklanjanja poslednjih ostataka svog rivala iz Hladnog rata.

Deo priče čini ruska nostalgija za sovjetskom imperijom. Omladinska grupa "Naši", koja podržava politiku Kremlja i zdušno slavi odlazećeg ruskog predsednika Vladimira Putina, deluje preko sajta "nashi.su", i tvrdi da njeno opredeljenje za sovjetski internet domen ne nosi nikakvu političku poruku.

Mnogi internetski preduzetnici vide potencijalnu zaradu u prefiksu ".su", i prilikom pravljenja sajtova hvataju se za lako prepoznatljiva imena koja su registrovana na drugim, poznatijim domenima.

Jedna mala automehaničarska radnja u Moskvi, koja se specijalizovala za opravku američkih "fordova", ima veb sajt pod imenom "ford.su". Vlasnik sajta "apple.su" je Moskovljanin, i rado bi ga menjao za novi laptop - ali ne pod obavezno za "Eplovu" (Apple) mašinu "Mek" (Mac).

Vladimir Kramov, internet administrator iz glavnog grada Rusije, tvrdi da je kupio sajt sa sovjetskim domenom "microsoft.su" da bi imao lako pamtljiv kraj za svoju i-mejl adresu. Ali, dok Kramov kaže da nije zakupio domen kako bi ga kasnije preprodavao, drugi su namerni da lako dođu do rublje upravo na taj način.

Na primer, Jan Balajan je na domenu ".su" registrovao par internet adresa visokog profila kao što su "stalin.su" i "kgb.su". Za svaki od njih traži 30.000 dolara (18.900 rubalja).

Uz par izuzetaka, kakva je tehnički razvijena Estonija, korišćenje Interneta u bivšim sovjetskim republikama relativno je na niskom nivou. Istraživanje ruske Fondacije za javno mnenje je pokazalo da samo 27 odsto odraslih Rusa koristi Internet, a da to svakodnevno čini tek 12 odsto njih.

Pa ipak, internetski preduzimači strastveno se opredeljuju za ".su" domen, bez obzira što ga drugi smatraju za relikt prošlosti i veruju da ne zaslužije isti status kao ".ru" za Rusiju, ".uk" za Veliku Britaniju ili ".fr" za Francusku.

"Oni prodaju karte za brod koji je potonuo", kaže Anton Nosik, veteran internetskog novinarstva i utemeljivač nekoliko uspešnih onlajn projekata. "Njihova poruka upućena je gubitnicima i onima što kasne". Šta je sledeće? Domeni za Rimsku imperiju ili Staru Grčku?

Nacionalni domeni - sa liste koju čuva Međunarodna organizacija za standardizaciju - nestaju, po pravilu, kada njihove države-nosioci promene svoj naziv ili prestanu da postoje. Tako su Jugoslavija i Čehoslovačka izgubile internet domene nakon što su se raspale. Isto se dogodilo sa Zairom kada je promenio ime u Demokratska Republika Kongo.

Ključna agencija za nadzor Interneta, Internetska korporacija za dodeljivanje imena i brojeva (ICANN), nastoji još od 1990-ih da eliminiše domen za Sovjetski Savez, koji se raspao pre 17 godina. Svi ti pokušaji su propali.

Krajem 2006. godine, ICANN je čak pitala internetsku zajednicu da je posavetuje koji bi bio najbolji način za eliminaciju zastarelih sufiksa, ali se otpor nastavio. Zvanični status domena ".su" glasi "uklanjanje u toku", ali on funkcioniše normalno, a od 2001. godine je čak dozvoljena registracija novih sajtova sa sovjetskim domenom.

"Tehničkih problema (za uklanjanje) nema", kaže Džon Krejn (John Crain), šef tehničke službe agencije ICANN. "Sve se svodi na politiku".

Domen ".su" nastao je u septembru 1990. godine, nešto više od godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza. Rusija je 1994. godine dobila domen ".ru", a i druge bivše sovjetske republike dobile su svoje nacionalne domene. Ali, domen ".su" tvrdoglavo odbija da umre.
Izvor: Beta