|
Gost
|
Suljo Muratovic (1935) iz Zitnica:
"Dana 21. juna 1994. godine, scerka mi je bila na porodaju, te sam je poveo u bolnicu da se pregleda. Kuci su me trazili Karlicic i Nedic i jos dvojica policajaca. Nasli su me i poveli u SUP, odveli me Radoslavu Stefanovicu, nacelniku kriminalisticke sluzbe. On me je pozvao i pitao jesi li ti Muratovic? Pitao me je zasto se ti teretis? - Ne znam, odgovorio sam. "Ti si komandant za celu Pester", rekao je. "Ti si gori nego Sulejman Ugljanin". Ja sam mu odgovorio: cega komandant, kod nas nema vojske? Rekao mi je: "Ti nisi dao da se glasa za Milosevica". Psovao me je: "Majku ti balijsku, sto nisi glasao za Seselja!" Nasatvio je da me maltretira, pitao me je za pusku a ja sam mu rekao da je imam.
"Da nam kazes jednog coveka koji ima pusku". Ja sam mu rekao da ne znam ko ima pusku, a on mi je rekao: "Majku ti balijsku!" Sve vreme me je psovao, vredao, mlatretirao i non-stop, trazio da kazem nekog coveka koji radi sa oruzjem. - Tebi nema glave na ramenima. Ti mora da se likvidaras!", rece mi on. Stalno je ponavljao da moram biti likvidiran i opet je trazio da kazem nekog ko radi sa oruzjem. Rekao je: Muratovicu, dobices tri meseca pritvora. U pritvor me drzao vezanog za radijator tako sto mi je ruke vezao pozadi za radijator. U tom polozaju me drzao dva dana i jednu noc bez hrane i vode. Kada sam bio vezan za radijator dosao je nacelnik DB-a, Vlade Corbic. Posmatrao me i rekao: "Ti si, stari, najebo!" Otisao je. Dok sam bio u pritvor dosli su Karlicic i Rosic. Kad me je Karlicic video, rekao je: "Đe si, Suljo, ja te trazim po nebesima, a ti si ovde!" Oni su me preuzeli. Kad me je video sin, koga su isto priveli, prenemogo se. I sina su mi tukli. Malo kasnije doveli su Begana Muratovica. Kada su uveli Begana, bili su ga tako, da kad je izaso, bio je krvav, kvasan i prebijen. Uveli su mi i sinovca. Cuo sam kako je pisnuo, kada je izasao bio je crn. Beganu su rekli da ce ga prebaciti, jer ne moze da ide sam. Medutim, Began je reko da ide sam, jer se plasio da ga ponovo ne tuku. Otiso je predvostrucen niz stepenice. Uveli su mene. Video sam sina prebijenog, koji je jec'o, a ja sam reko da je zatvor za ljude. Karlicicu sam reko: -Ti si kriv.
To sto radis nije dobro. "Jesi li se smislio da kazes, ko radi sa oruzjem?", pita on mene. - Ako cete me tuci ja cu vam reci, al cu na sud reci da ste me bili i da sam morao da kazem nekog. "Ako neces da kazes, ici ces tri meseca u zatvor". Tu sam nocio. Odredili su mi pritvor. Rekli su mi da ce oni otici da uzmu pusku. Ja sam rekao sinu gde je puska. Nasli su pusku, lovacku, garabin, pod dozvolom i nekoliko metaka. Dali su mi potvrdu o oduzetom oruzju, ali mi oruzje ni danas nije vraceno. Kad je donio oruzje, rekao je sta ceti ovo, ovi meci. Rekao sam mu da sam municiju kupio po odobrenju, municiju sam nabavio u sportske svrhe, jer sam sportista-lovac. Oterali su me u zatvor posle toga u sobu broj dva. Bio sam u samici dva dana. Nocu bi dolazili policajci i pitali zasto si tu. Nisu mi nista radili, vec samo posmatrali. Jedan dan su me odveli na setnju (petak je bio). Neki ljudi su me posmatrali tom prilikom (oko dvadeset ljudi). Posle pet minuta su me ponovo vratili u sobu. Cuo sam ezan sa obliznje dzamije. U tom trenutku cuo sam da je neko otvorio vrata, bili su Sefko Zukorlic i jos jedan milicioner koga bi prepoznao kada bi ga video. Sefko me je odveo u SUP na razgovor i usput mi je garantovao da me nece dirati. Cim sam usao u sobu SUP-a video sam Karlicica i Mila Nedica iz Sjenice, Biorca (boksera) i jos nekolicinu policajaca. Bilo ih je oko petnaest. Neki su drzali palice. Mnoge od njih bi mogao da prepoznam. Kad sam usao u sobu, Karlicic im je namignuo i izasao iz sobe. U tom trenutku su poceli da me tuku. Dobio sam po nekoliko udaraca odjednom. Tukli su me palicama. Neke od njih su bile duge oko jedan metar, a neke su bile krace. Prvo su me bili po rukama (od dlana do laktova), a onda nastavili da me biju nogama (cokulama po citavom tijelu). Udaraca je bilo vise (ne znam koliko). Padao sam nekoliko puta od njihovih udaraca. Posle su me bili kundakom od automatske puske po ramenima. Kad su me oborili na stomak, digli su mi noge i bili palicama po nogama. Posle su me udarali preko debelog mesa. Od tih udaraca meso mi je puklo. Pao sam u nesvest.
Kad su me osvijestili, usao je Kralicic, ja nisam mogao da govorim. Kad je usao, rekao je: "Ne dajte, umrije nam covek. Dajte vode!" Zalivali su me nekim sokom. Ispravio me je Karlicic i postavio na stolicu. Kad sam seo neki milicioner me je udario nogom u leda. Tom prilikom su mi slomljena tri rebra, a cetvrto je naprslo to mi je kasnije rekao dr. Enes Maljevac. Karlicic i jos neki su me odvukli u kupatilo i polivali vodom. Otle su me vukli niz stepenice do izlaza, uveli u kola. Izlazeci iz SUP-a sreo sam Smajovic Meha, Jonuza Ibrovica i Meda Mujovica. Odveo me vozac koji me je doveo pre toga u SUP. Kad smo isli, policajac, dvometras koji je bio sa nama u auto pretio mi je: ako neko sazna, za ovo, ja cu te licno streljati! Kad su me prevezli u zatvor bacili su me na polace (daske). Posle deset minuta, otvorila su se vrata i jedan je zvao: "Murate, ides kuci!"
Ja nisam mogo da se pomerim. On je zakuko i rekao: - Ovaj je ubijen! Usla su trojica policajaca, jedan je rekao: "Zovite advokata!" Kad su me izveli iz sobe, rekli su mi da potpisem neki dokument. Ja nisam mogao, vec su mi oni pomogli. Uzeli su me brat (Bilal) i sinovac Muratovic Sead. Odveli su me u bolnicu, Avdo Ceranic, lekar me je primio. Bio je prisutan i moj advokat, Rade Janicijevic. Rade mu je rekao: Doktore, njega treba da pregleda konzilijum lekara. Doktor Avdo je rekao: "Ako sumnjate u mene, mozete da idete!" Otvorio nam je vrata da izademo. Mene su vukli, jer nisam mogao da stojim. Odveli su me kuci i previli osoljenim kozama. Koze sam drzao deset sati. Posle su me odveli u privatnu kliniku na rendgen-snimanje. Tada su mi rekli da su mi slomljena rebra. Ljekarsko uverenje dr. Maljevac nije smeo da mi da, izuzev, ako zelim da ga upotrebim u inostranstvu. Nisam vise smeo da idem u bolnicu. Brat, sinovac, i prijatelj, Avdo Kolasinac, su me odveli u Skoplje. Tu sam bio petnaest dana. Isao sam doktorima, davali su mi masti, tablete za umiranje bolova. Koze su mi najvise pomogle. Previjao sam uboje mesom od ribe, dzigerice..
Dosao sam kuci posle petnest dana provedenih u Skoplju. Jednu noc sam prenocio i vec sam sutradan dobio poziv iz SUP-a. Ja nisam smeo vise da se javim. Brat i sinovac su me odvezli u Madarsku. U Madarskoj sam ostao cetiri dana. Nismo mogli ici dalje jer nam nisu dali. Kupili smo karte za Italiju. Otisli smo u Italiju, iz Italije smo pokusali za Francusku. Na granici prema Francuskoj su nas uhvatili i udarili zabranu. Vratili su nas u Italiju. Na drugom granicnom prolazu smo kasnije presli u Francusku a iz Francuske u Nemacku. U Nemackoj sam bio dvdeset i devet dana. Tamo sam se lijecio. U odsustvu su me osudili tri godine na uslovnu osudu. Po zalbi advokata smanjeno je na godinu dana. Posle dve godine vratio sam se kuci. Pozivali su me nekoliko puta i saslusavali. Nisu me tukli. Pozivao me Vlado Corbic, govorio: Ti pretis, gde ti je oruzje? Rekao sam mu, sramota sta pricas, znas kako su me prebili, dolazio si kod mene. Tog dana je dosao i Perisic. Perisic je rekao da imam oruzje, da me neki ljudi terete za to. Kad sam mu pokazo izvesne dokumente sa kim se sporim tu iz sela, rekao je da nisam kriv i izvinio se. Vise me nisu maltretirali iako su me nekoliko puta pozivali na razgovor.
|