U Sjenici je 26. 01. 1954. godine zabeležena rekordno niska temperatura od - 38 Celzijusovih stepeni. Telegraf je istražio zašto je baš ovo područje "srpski Sibir"
Opština Sjenica poznata je kao izrazito hladan kraj, a u zimskim danima ubraja se u najhladnija mesta u Evropi. Zbog veoma specifične temperature, za Sjenicu se neretko kaže da je “srpski Sibir“.
- Sjenica je područje sa specifičnom orografijom, sa lokalnim malim depresijama (oblastima koje leže niže od morske površine) koje dodatno zadržavaju hladan vazduh. U hladnoj polovini godine, pri stabilnom vremenu (kada nema vetra i ima snežnog pokrivača), iznad depresija hladan vazduh se zajezeri, što znači nema strujanja, dakle ni hlađenja ni grejanja vazduha, i zato su temperature veoma niske – objašnjava meteorolog Časlav Stanojević.
Stojanović dodaje da je taj kraj poznat po neobičnim meteorološkim pojavama – grmljavini usred zime usled prodora toplog vazduha sa Mediterana i po fenomenu isparavanja snega. Sneg se na nekim planinama zadržava do avgusta, a u gradu Sjenici je 26. 01. 1954. godine zabeležena rekordno niska temperatura od -38 Celzijusovih stepeni.
- Ta rekordno niska temperatura izmerena je na jednoj maloj depresiji pored meteorološke stanice Sjenica (nekadašnje opservatorije). Razlika u visini između stanice i mesta merenja je desetak metara. Taj rekord nikada nije kasnije postignut. Da je mereno na malo većoj nadmorskoj visini ipak se ne bi dostigao rekord, jer su iznad jezera hladnog vazduha temperature više, pošto dolazi dolazi do temperaturne inverzije. Zato se pri kretanju kroz planine, uvek ide po obodu jezera hladnog vazduha – kaže Stojanović.
Da znanja iz geologije, meteorologije i srodnih nauka mogu da vam spasu život u surovim planinskim uslovima, pokazuje i ovaj podatak:
- Zanimljiva je priča i za Igmanski marš tokom kojeg je vojska prolazila kroz zajezereni vazduh, a da su vojnici išli 50 metara iznad, po obodu jezera hladnog vazduha, ne bi promrzli – zaključuje meteorolog Časlav Stojanović.
telegraf. A. M.
Pogledajte još: