[STRANAC]

O Ljubavi

Davno, vrlo davno zivela je lepa devojka po imenu Huane. Roditelji su joj bili siromasni. Imali su samo jednu njivicu, sa koje su skupljali toliko da su mogli da se prehrane do kraja zime. adgod je nastupalo prolece, da ne bi pomrli od gladi, roditelji su slali svoju prelepu kcer Huane u polja i sume da bere jestive treve korenje. Jenom tako, skupljajuci korenje, Huane se nadje na obali reke. Zagleda se u reku,a onda odjednom,podize glavu. Cudan zvuk flaute, milozvucan i cist, dolazio je odnekud i osvajao devojku. Ona poce da slusa i sasvim zaboravi ono zbog cega je dosla. Vrlo pazljivo razmaknu guste grane zbuna i vide da na priobalnom kamenu,okrenut licem reci, sedi siromasno obucen mladic, a oko njega pasu goveda. To je on svirao na maloj srebrnoj flauti. Huane je, kao zacarana, stajala i slusala sve dok mladic nije prestao da svira. Tada se Huane prenu, kao iz sna. Kako je bilo vreme da se vrati kuci, to nemajuci kud, pusti grane i necujno koracajuci, s polupraznom korpom, napusti sumu. Sledeceg dana njeni brzi koraci dovedose je opet do reke. Huane zatece istu sliku kao i predhodnog dana. Pastir je mirno sedeo i tiho svirao. Devojka se ponovo zanela slusajuci ga. Nije ni osetila da je ispustila svoju korpu. padajuci, korpa zakaci grane i cu se sum. Sve krave, koliko ih je bilo, okrenuse svoje rogate glave i pogledase Huane. pastir, se takodje, okrenu i nikada do tada on ne bese video takvu lepotu. Mladic skoci. Huane se zbuni i poce da bezi,ali i bezeci ne promace joj da je i mladic isto tako lep kao i melodija iz njegove srebrne flaute. Huane je sutradan ponovo otrcala na reku. Elem, kako i biva u takvim slucajevima, devojka i mladic su se zavoleli. Svakog dana su se jos pre zore sastajali. Najpre bi mladic pomogao devojci da do vrha napuni korpu jestivim trevama i korenjem, a zatim bi sedeli na obalu, gledali kako sunce zalazi iza planina i kako njegovi posledji zraci zlate vodu. Mnogo je melodija odsvirao mladic za Huane na svojoj flauti. Sve su joj se dopadale, ali najvise ona koju je prvi put cula i zato je svakog dana pre rastanka svirao tu melodiju. Huane i pastira je videla jedna susetka. nije proslo mnogo vremena, a o njihovom sastajanju se pricalo po celom selu. I nista nije cudno sto o tome ubrzo saznadose i roditelji lepe Huane. Otac se strasno razljuti, zatvori svoju kcer i naredi da je najstrozije cuvaju. Huane sada nije smela da izlazi iz kuce. Medjutim, to nije bila jedina nesreca za nju. U susednom selu ziveo je bogati udovac. Dugo je zeleo da se ozeni mladom i lepom devojkom, iako je sam bio star i ruzan. Slusajuci o lepoj i mladoj Huane, usudi se bogati udovac da posalje prosioce s poklonima u kuci njenih roditelja. Uzalu je kci molila da vrati poklone, jer ona nije zelela da se uda za starog udovca. Otac ne htede ni da cuje. Huane je molila majku da se zauzme kod oca,ali majka je jedino mogla, zajedno sa svojom ljubimicom, kad otac ne vidi, tiho i dugo da place. Pokloni su bili primljeni i svadba je bila zakazana na prvi dan sledeceg meseca. Pastir je, kao i ranije, zajedno sa svojim kravama dolazio na obalu, ali je njegova flauta zanemela jer s njim ne bese njegova voljena Huane. jednog dana krave na obali reke, umesto mladog pastira, dotera covek sa sedom bradom, jer je mladic, civsi za idaju Huane, pao u poselju tesko bolestan. Razbole se od tuge. Lezeci u svom polurazvaljenom krevetu, postajao je sve bolesniji. pastir je imao suseda prijatelja koji je radio u gradu kod jedog juvelira. On se bavio livenjem zlata i srebra, kao i izradom raznih predmeta od izlivenog plemenitog mretala. Cesto je ovaj mladic dolazio iz grada u selo da vidi svoju ostarelu majku. Cuvsi da je njegov prijatelj bolestan, pohita mu u posetu. Videvsi ga, pastir mu rece: *Dosao si na vreme, dragi prijatelju. Cuj moje reci i dobro ih zapamti. Nemam nista osim srebrne flaute koja mi je od dede ostala. Zeleo bih da je poklonim Huane. Ti si vest majstor. Molim te, izlij od flaute srebrnu polugu i od nje napravi bokal, koji na dan svadbe daj lepoj Huane, kao moj poslednji pozdrav.* Samo sto je izgovorio te reci, mladi pastir sklopi oci zuvek. Livac ispuni poslednju zelju svoga prijatelja. Izli od flaute divan srebrni bokal. Na dan svadbe lepe Huane, stanovnici dveju sela skupise se kod mladozenje. Dodje i livac. Stavi srebrni bokal na asuru, koja je bila pripremljena za stavljanje darova. Uskoro poce svadba. Jela i pica je bilo u izobilju. svi su se veselili, samo je Huane, koja je, dok su gosti svetkovali, sedela u najudaljenijoj odaji i gorke suze lila. Plakala je secajuci se svog dragog pastira koga vise nikad nece videti. Odjednom se veselje, koje se culo iz gostinske sobe, utisalo, a u toj tisini cuo se cisti glas flaute. To je bila omiljena melodija koju je pastir svirao Huane. Devojka je skocila i potrcala onamo gde se glas cuo. Nadala se da ce tamo videti pastira i da su je samo prevarili, rekavsi da je on umro. Otvorivsi vrata gostinske sobe brzo pogleda sve, ali, na njenu veliku zalost, onog koga je jedino zelela, ne nadje tu. Njena omiljena melodija dolazila je iz srebrnog bokala, koji je bio napunjen vinom. Gosti su sedeli cutke i izbezumljeno gledali, a bokal je, zavrsivsi melodiju, zacutao. Nakon toga gosti su isipali iz bokala vino, zatim ga ponovo u njega sipali, ali sve je bilo uzalud bokal je cutao. Dugo je zivela nesrecna Huane i uvek je, kad joj je bilo tesko, uzimala bokal, prinosila ga usnama, a on je tada pocinjao njenu omiljenu pesmu. Na samrtnom casu Huane je ovaj bokal poklonila svojoj kceri, koja je isto tako bila lepa. Medjutim, bokal je u rukama mlade lepotice cutao sve dok se jednog dana nije zaljubila. Od tada je proslo mnogo vremena. Srebrni bokal se prenosio od majke na kcer, s kolena na koleno, a cudesnu melodiju mogao je da cuje samo onaj koji je zavoleo pravom i cistom ljubavlju. - pravi naslov: Srebrni Bokal( kineska narodna prica) -