LJUBOMORA -
Mit ili stvarnost
U javnosti je uvrezeno misljenje da su zene sklone vecim ili "opasnijim" (gorim) izlivima ljubomore od muskaraca. Tako npr. stari Heleni su smatrali da, zenska ljubomora predstavlja vecu opasnost po muskarca od najgoreg neprijatelja. U duhu ovakvog nacina shvatanja, postoji uverenje da je ljubomorna zena u stanju da muskarcu nanese nevidjeno zlo, cak i da ga unisti, makar i ona sama u tome stradala. Ona je izuzetno osvetoljubiva i prema svojim suparnicama, stvarnim ili umisljenim.
Ako se pozovemo na mitska predanja, za dobru ilustraciju imamo ponasanje glavne boginje na Olimpu, tj. mocne Zevsove zene, Here. Uvazena Hera je bila zastitinica braka, ali i olicenje osvetoljubive zene sklone destruktivnim ili morbidnim postupcima. Naravno, Zevs joj je neprekidno davao i dobar povod imao je brojne ljubavnice i decu sa njima. A �sirota� Hera, je bila danonocno zaokupljena smisljenjem razlicitih osveta iz ljubomore. Svoj bes je iskazivala ne samo na Zevsu, vec i na njegovim ljubavnicama i na njihovoj vanbracnoj deci.
Iz danasnje prespektive, pretpostavlja se da je brak izmedju ovog bozanskog para predstavljao personifikaciju helenskog braka iz visih krugova drustva, u kome se uloga i svet udate zene svodio na kucu, dok je muz imao punu slobodu kretanja i ponasanja, sto znaci i za neogranicene avanture ili preljube.
Dobru ilustraciju preljube za osvetoljubivim i pogubnim epilogom imamo i kod najveceg helenskog junaka Herakla, koji je stradao zbog svoje nevernosti. Herakla, kao nepobedivog junaka, ipak je na kraju unistila zenska ljubomora.
I najveci junak germanskog mita Sigurd, poginuo je zbog Brunhildine ljubomore ili zato sto se nije njome ozenio. Na kraju, Brunhilda je ubila i sebe.
Slicne i jos strasnije primere ljubomore pronalazimo i u mitovima kulturno-istorijskog nasledja drugih naroda, verovatno kao odraz stvarnosti tog doba. Sigurno je da takva realnost nije preovladala kao opsta pojava, ali bila je dovoljno opasna da je morala ostati zabelezena.
U danasnjem savremeno drustu, ljubomora se tumaci na drugaciji i kompleksniji nacin. Psiholozi objasnjavaju mnoge zablude koje vladaju u odredjenim populacijama ili kod pojedinaca. Osnovno je, da se ljubomora kao oblik destruktivnijeg ponasanja u najtezoj kategoriji, ne moze vise vezivati za odredjeni pol, tj. za zene. Naravno, zene i muskarci samo razlicito reaguju i izrazvaju svoja osecanja, ali to vazi i za sva ostala emotivna stanja ili raspolozenja kroz koja prolaze. Ne moze polna pripadnost da odredjuje visinu stepena necije ljubomore, vec na to iskljucivo uticu: genetika, struktura licnosti, mentalno stanje i zdravlje, obrazovni nivo, socijalna svest, okruzenje.
Nezavisno od toga da li postoji razlog za ljubomoru ili ne, ona nikada ne moze biti bezazlena. Izraravanje ljubomore uvek dovodi do odredjenih neprijatnosti, koje mogu da se resavaju, zavrsavaju ili da progresivno napreduju do razlicitih faza kulminacije koje u svom epilogu donose i teze posledice.
Sklonost ka izrazavanju ljubomore, je osecanje sa kojim se covek radja. Postoje osobe koje su po sovojoj prirodi skoro �imune� na izrazavanje tog osecanja, medjutim postoje osobe koje tu osobinu nose svojim rodjenjem. Zivotni dogadjaji koji dalje prate takvu osobu tokom njenog kompletnog odrastanja, sazrevanja i formiranja, imaju presudnu �tezinu� na nivo ili stanje svesti i na manifestaciju ljubomore.
Interesantna razlika u izrazavanju ljubomore izmedju zena i muskaraca je, da muskraci predano kriju moguce tragove i da na najrazlicitije nacine izbegavaju davanje povoda svojim partnerkama. Dok, su zene sklone da �smisljenom igrom� ili sa namerom izazivaju muskarca na ljubomornu reakciju.
Naravno, ako licnost koja ima visoko izgradjeni integritet, samopouzdanje i poverenje u sebe i u svog partnera, kao i poverenje u zajednicki odnos nece praviti probleme, cak, ako rodjenjem i nosi sklonost ka ljubomori � umece da je pravilno kanalise ili nivelise.