Politika: Sve više azilanata krece se kroz Srbiju
 

U prvih šest meseci ove godine evidentirano više od 4.300 azilanata, koliko ih je bilo tokom cele 2013. godine

http://i.imgur.com/Mj7drXH.jpg

Azilanti koji su bili smešteni u obrenovačkom hotelu među prvima su pomogli stanovnicima da se evakuišu prilikom majskih poplava. Mnogi iz centara za azil u Bogovađi, Tutinu i Sjenici oformili su brigade i više od deset dana rame uz rame sa stanovnicima Krupnja sanirali su posledice vodene stihije. Ali ni to, kao ni činjenica da su poslednjih godina evidentirane samo dve prekršajne prijave protiv azilanata koji su se potukli u smeštajnom centru, a u isto vreme više od 400 prijava podneto je protiv meštana koji su napadali i tukli azilante i otimali im mobilne telefone, nisu dovoljni da ublaže burno reagovanje žitelja kada se pomene mogućnost otvaranja centra za azil u njihovom okruženju.

Strahuju da će biti opljačkani, da će im azilanti napadati žene, maltretirati decu... Još se sećamo protesta žitelja sela kod Lajkovca zbog azilanata koji su bili u privatnim iznajmljenim kućama. Barikade su dočekale tražioce azila u Obrenovcu. Stanovnici u okolini Mladenovca neće da se kasarna u Maloj Vrbici pretvori u centar za azil, iako je država donela odluku još pre tri godine.

– Nije dobro da budemo ksenofobični, kamo sreće da ovi tražioci azila ostaju kod nas, jer bi to značilo da smo ekonomski stabilna zemlja. Ne treba zaboraviti da je više od milion naših ljudi u inostranstvu, pa niko ne protestuje protiv njih. A da umemo da budemo solidarni pokazali smo tokom desetak dana vanredne situacije zbog poplava – kaže za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije.

U Srbiji je u prvih šest meseci 2014. boravilo više od 4.300 onih koji iz Sirije, Eritreje, Somalije, Avganistana, Sudana putuju na zapad i to je zvono za uzbunu, jer je broj azilanata drastično povećan: toliko ih je bilo evidentirano u našoj zemlji tokom cele prošle godine. Sve njih nemoguće je zbrinuti u nekom od četiri postojeća centra – u Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Banji Koviljači. Zato nadležni u Komesarijatu za izbeglice i migracije ovih dana privode kraju dogovor sa vojskom i policijom o preuzimanju kasarne u okolini Mladenovca.

– Trenutno je u Srbiji 450 azilanata smešteno u centre, ali ovaj broj se neprestano menja. Ide zima i mi što pre moramo da rešimo ovaj problem i da obezbedimo svima smeštaj. Zato nam je pod hitno neophodan još jedan centar – kaže za naš list Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migrante.

On podseća da Srbija mora da ispuni sve zahteve o pristupanju Evropskoj uniji, a jedan od njih je briga o azilantima i obezbeđivanje smeštaja za njih, i navodi da ovde nema mesta senzacionalizmu.

– Ljudi koji borave u Srbiji, praktično u tranzitu, klone se konflikata i streme ka svom cilju – da stignu do Švajcarske, Švedske, Danske, jer u tim zemljama svaki od njih ima nekoga. Na put je većina njih krenula tako što je celo selo skupljalo novac da stignu donekle, oni su pobegli od ratne strahote i žele da stignu u zapadne zemlje – ističe Gerginov.

Azilanti se u Srbiji zadržavaju prosečno oko osam nedelja, mada je prošle godine bilo onih koji su kod nas boravili i više od šest meseci. Čak su i njihova deca u međuvremenu pošla u srpske škole. Nadležni podsećaju da sredina ima koristi od pravljenja centra za azil u blizini: otvara se mogućnost zaposlenja za meštane, sela dobijaju određene beneficije.

----------------------------------------------------------

Bezvizni režim nije ugrožen

Po broju onih koji traže azil u Nemačkoj, Srbi su i dalje među najbrojnijima, gotovo ih ima isto koliko i Sirijaca, ali bezvizni režim nije ugrožen, navodi Ivan Gerginov. „Uspeli smo da prevaziđemo problem sa Nemačkom od koje smo tražili da se ukinu socijalna davanja za tražioce azila iz Srbije sve dok se njihovi navodi ne provere. U vrlo kratkom periodu nam je po tom osnovu vraćeno 911 lica. Inače, u prošloj godini 22.000 ljudi iz Srbije tražilo je azil u zemljama zapadne Evrope, pre svega Nemačkoj, dok je u regionu bilo 75.000 tražilaca azila”, kaže Gerginov.

Dejana Ivanović