DA LI STE ZNALI? Najniža temperatura u Srbiji zabeležena još 1954. godine
Od kada se meri temperatura, najniža je zabeležena u Sjenici 1954. godine, kada se živa spustila na -38 stepeni Celzijusovih. Ovih dana severni deo Srbije muči jaka košava, pa se čini da je napolju mnogo hladnije
http://www.telegraf.rs/wp-content/up..._0-670x516.jpg
Zima je zvanično stigla u Srbiju. Sneg, jak vetar i niske temperature obeležili su, na neki način, njen početak.
Iako su temperature u većem delu zemlje jedva ispod nule, jak vetar koji duva na severu zemlje čini da mislimo da je mnogo hladnije.
Sneg i hladnoća koja poslednjih dana ledi obraze, možda i nisu baš tipični kada najviša dnevna temperatura prelazi nulu. Ipak, subjektivni osećaj nas ne vara i čini nam se da je mnogo hladnije nego što pokazuje živa u termometru.
Čuveni subjektivni osećaj, izraz koji mnoge zbunjuje dok slušaju izveštaj vremenske prognoze, predstavlja ništa drugo do stvarnu temperaturu na nezaštićenom delu kože.
- Bolji naziv za to je fiziološki osećaj. Vetar hladi nezaštićenu površinu tela, kao što su ruke i lice. On pospešuje isparavanje i uzima toplotu iz kože i iz tela. Tako da je zbog hlađenja, na koži koja je izložena jakom vetru, temperatura niža za jedan stepen ukoliko duva vetar srednje brzine od jednog metra u sekundi.
Dakle, ako je napolju nula, a duva vetar jačine od 10 metara u sekundi, subjektivni osećaj na površini kože biće -10 stepeni – objašnjava meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Nedeljko Todorović.
Ovih dana, Beograđane i one koji žive u severnom delu Srbije muči košava. Ovaj vetar najduže je duvao 31 dan neprekidno, 1953. godine, od 11. oktobra do 10. novembra. Isti broj dana zabeležen je i 1972. kada je košava duvala od 14. januara do 13 februara.
Rekordna jačina košave zabeležena je u Vršcu šezdesetih godina prošlog veka, kada je košava duvala brzinom od 150 kilometara na čas. U Beogradu, najjača košava duvala je 1976. godine, kada je njena jačina bila 130 kilometara na čas.
Od kada se meri temperatura u Srbiji,
najniža je zabeležena u Sjenici i to 26. januara 1954. godine. Tada je izmereno čak -38 stepeni Celzijusvih. Drugi najhadniji grad u istoriji, bio je Negotinu 8. januara 1947. a bilo je -33,2 stepena.
Od 15. do 17. februara 1984. godine, Kopaonik je u pravom smislu te reči, bio potpuno zatrpan snegom.
Pala je rekordna količina od 198 centimetara. Što se gradskih područja tiče, najviše snega palo je u Leskovcu i to 124 centimetara 31. januara 1963.
Izvor: Telegraf
