Poljubac pred odlazak na posao produžava život za pet godina
 

Postoji mišljenje da muškarac koji svaki dan poljubi svoju partnerku pri odlasku na posao živi pet godina duže od onog koji za sobom samo zatvori vrata.

Bez obzira da li je to tačno ili ne, poljubac u svakom slučaju ima veliku ulogu tokom celog ljudskog života. Ali dok je kod nekih to važan ritual, kod drugih je samo uvertira u seks.
Nova studija objavljena u američkom časopisu "Evolutionary Psihology" pokazala je da ljubljenje za žene ima mnogo veće značenje nego za muškarce. Dok je 53 odsto muškaraca priznalo da bi se upustilo u seksualni odnos bez poljupca, ta je varijanta bila prihvatljiva samo za 15 odsto žena.
"Ljubljenje je deo jednog razvijenog rituala udvaranja. Kada se dvoje ljubi, to je bogata i složena razmena informacija, uključujući hemijske i čulne", kaže dr. Gordon Galup, jedan od rukovodilaca istraživačkog tima.
Prema njegovim rečima, ženama je poljubac važan u svim fazama romantične veze. Putem poljupca žena dobija mnogo informacija o muškarcu. Ako ona smatra da se muškarac loše ljubi, neće poželeti seksualni odnos s njime.

Ženi je poljubac važan i kao test za potencijalnog budućeg oca njene dece, dok muškarci u ljubljenju vide korak koji vodi do seksa, kažu naučnici.
Ljubljenje ima veliku ulogu tokom celog života. Ono je važan ritual kod 90 odsto ljudskih zajednica. Poljubac je simbol strasti i zaljubljenosti, ali i majčinske ljubavi, porodične privrženosti i prijateljstva.
Poljubac uvek pokreće neki vid emocionalne reakcije, utiče na stanje svesti i ume da deluje beskrajno magično, zanosno i lekovito. Ljubljenje stimuliše ista područja u mozgu kao i bavljenje sportom. Srce brže kuca, zenice se šire, disanje je dublje, krvni pritisak i temperatura rastu, telo proizvodi više adrenalina i insulina.
Sa svakim poljupcem razmenjuje se između deset miliona i milijardu bakterija, ali i niz antibaketrijskih hemikalija koje će ubiti većinu bakterija pre nego što se uopšte razviju u klice.

Ljudski mozak ima specijalne neurone koji pomažu da nađemo usne druge osobe čak i u potpunom mraku. Čovek tokom života provede 20.160 minuta ljubeći se. Postoje različite vrste poljubaca, od toplih, nežnih, romantičnih, strasnih do onih hladnih, kontrolisanih, rezervisanih, površnih.
Poljubac je među naučnicima još predmet rasprava jer nije potpuno jasno koji je njegov evolutivni smisao. Zato se ljubljenjem bavi i posebna naučna disciplina - filematologija.
Brojni antropolozi smatraju da se ljubljenje razvilo od njuškanja. Uostalom, neki narodi poput Eskima umesto ljubljenja praktikuju trljanje nosevima, što je česta pojava i u životinjskom svetu.

Tokom jednog strastvenog poljupca aktivno je čak 35 mišića, među kojima je 29 mišića lica što, kažu, deluje efikasno i na prevenciju nastanka bora.
Brzim poljupcem usta na usta izgubi se oko tri kalorije, dok se za vreme dugotrajnog i strastvenog poljupca izgubi 6,5 kalorija.
Sve u svemu, poljubac, kažu naučnici, ima blagotvoran uticaj na čovekov organizam. Kao takav može se uporediti sa čokoladom.
Jedno istraživanje je naime pokazalo da čokolada izaziva čak snažnije lupanje srca i intenzivniji osećaj zadovoljstva nego strastveni poljubac.

ma jashta....a sta je sa onima koji zatvore vrata za sobom a nastave da ljube na poslu ;)

auuuuuu ti dok zive bar prozive :) lol ja ljubim mamu kad podjem nedje

Medom posuti pečat nježnih naklonosti, Najnježniji zalog budućeg blaženstva Najdraža spona mladih veza, Prva visibaba ljubavi, djevičanski poljubac.


Rečnik kaže da je poljubac "pozdrav izveden čvrstim priljubljivanjem usana i njihovim iznenadnim razdvajanjem".

Ako treba da dođemo do pravog značenja reči poljubac, trebalo bi da se obratimo pesnicima, a ne staromodnim osobama koje kompiluju rečnike.

Na primer, Kolridž poljubac naziva "udisanjem nektara".
Šekspir kaže da je poljubac - "pečat" ljubavi.
Marcijal, stari rimski pesnik kaže da je poljubac "miris balzama ekstrahovanog - iz aromatičnog drveća; miris koji donosi prepuni šafran; miris voća koje zri u svojim zimskim zamecima; cvetne livade u leto; ambra zgrejana devojačkom rukom; cvetni buket koji privlači pčele."
Poljubac je sve to... i više.

Zašto se poljubac nikada ne može apsolutno definisati?
Zato što je svaki poljubac različit od onog prethodnog i onog koji za njime sledi. Baš kao što nema dva ista čoveka, nema ni dva jednaka poljupca. Jer, ljudi su ti koji čine poljupce. Stvarni, živi ljudi koji pulsiraju životom i ljubavlju i izuzetnom srećom.

Različite vrste poljubaca

Naravno, postoje različite vrste poljubaca.
Na primer, postoji poljubac koji pobožna osoba utiskuje na papski prsten.
Postoji i materinski poljubac kojim majka ljubi svoje dete.
Postoji i prijateljski poljubac dvoje ljudi koji se sastaju ili rastaju.
Postoji i iznuđeni poljubac koji poraženi upućuju kralju pobedniku.


Ono što je kod poljupca zadivljujuće je da o toj temi praktično ništa nije napisano iako se ljudi ljube od momenta kada se Adam prvi put okrenuo na bok i ugledao Evu kako leži kraj njega. Svake godine se objave stotine knjiga koje vam govore kako da štedite, kako da zaradite, kako da se zaposlite, kako da kuvate, kako da pišete, pa čak i kako da živite. O umetnosti ljubljenja je, pak, napisano veoma malo.

Jedan od razloga nedostatka pravih uputstava se pripisuje viktorijanskom osećaju za moral koji je godinama opstajao. Za puritance iz prošlosti je sve što se ticalo ljubavi bilo nečisto, pornografsko. Pisanje Džona Banjona pokazuje šta su ti puritanci mislili o poljupcu. U svom velikom, ozloglašenom "Poklonikovom putovanju" napisao je: "Uobičajeni pozdravi ženama su ono čega se užasavam. Kod koga god da to vidim odvratno mi je. Kada sam viđao valjane ljude da ovako pozdravljaju žene koje su posetili, ili koje su njih posetile, protivio sam se tome; a kada su odgovarali da je to samo deo učtivosti, kazivao sam im da to nije lep prizor. Neki su se, zaista, zalagali za sveti poljubac; ali bih ih ja onda upitao zašto pozdravljaju najljepše a one neomiljene puštaju da odu." Možda je stari Banjon tako mislio jer je bio jedan od "neomiljenih" koji je ostajao nepoljubljen i bivao puštan da "ode".


Danas, međutim, ljudi šire gledaju na život. Naše igre postaju civilizovanije i manje krute. Našu umetnost više ne cenzurišu zakoni. Kontrola rađanja, razvod i nauka o braku su uobičajene knjiške teme. Iznose se na videlo čak i čudni ljudski poroci i o njima se raspravlja, ne dozvoljavajući im da trule u mračnim odajama cenzure. Međutim, nigde ne nalazimo knjigu koja ljude upućuje u umetnost ljubljenja, umetnost koja je apsolutno esencijalna za srećan život.

Da li je to zato što nismo apsolutno oslobođeni okova preterane čednosti? U nekim delovima ove zemlje, muškarci su hapšeni zato što su ljubili svoje supruge na ulici! U ovoj civilizaciji?!

Zašto se ljudi ljube

Šta se događa kada se muškarac i žena poljube?
To znači šta se događa različitim delovima tela kada se spoje usne dvoje zaljubljenih? Godinama ranije, pre nego što su naši biolozi znali za postojanje žlezda u našem telu, jedan pisac je citirao naučnika kako govori "ljubljenje je prijatno jer su zubi, vilične kosti i usne puni nerava, a pri dodiru usana se generiše električna struja."

Kakva apsolutna besmislica!
Pre svega, dvoje ljudi se ljube zato što zadovoljavaju svoju glad, glad koja je podjednako prirodna kao i glad za hranom, vodom i znanjem. Glad za polnim odnosom je ta koja ih vodi jedno ka drugom. Posle toga, kada se glad zadovolji, dolazi glad za domom, decom i bračnom srećom. Ova glad je instinktivna, tj. mi se svi sa njom rađamo i ne možemo je ni na koji način naučiti ili steći.

Zašto je ljubljenje prijatno?
Kada se ova glad za suprotnim polom jednom pokaže, u ljudskom telu dolazi do onoga što je poznato kao "oticanje", što je, jednostavnim jezikom rečeno, ritmičko kontrahovanje različitih mišića praćeno funkcionisanjem izvesnih žlezda, mada nauka nije bila u stanju da ih definitivno odredi. Endokrinolozi znaju, izvođenjem izvesnih operacija, da nadbubrežne, hipofizne, gonade i neke druge žlezde kontrolišu polno ponašanje ljudskih bića. Upravo ove žlezde reaguju, izlučuju u krv ono što je poznato kao hormoni, koje krv onda raznosi do različitih organa koji su pod uticajem polne reakcije.
Stoga se može videti da je delimično zadovoljenje polne gladi ono što ljubljenje čini izvorom zadovoljstva. Elektricitet se koristi za pokretanje motora i paljenje lampi i grejanje kolmajza. Međutim, elektricitet ne daje poljupcu potpunu satisfakciju.