Buducnost lokalnih aerodroma u Srbiji
Budućnost lokalnih aerodroma u Srbiji
DA bi se alternativni aerodromi u Srbiji osposobili za civilni saobraćaj potrebna su, kažu stručnjaci, ogromna ulaganja. Koliko je to novca, ne usuđuju se čak ni da procene.
Ali, država nema ni nameru da iz budžeta finansira taj projekat. Njen zadatak je samo da pruži zakonski osnov, jasno precizira uslove po kojima aerodromi mogu da dobiju dozvole, a sve ostalo je na lokalnim samoupravama. Dakle, ako opštine, odnosno gradovi imaju potrebu, pojave se zainteresovani investitori i avikompanije, koje bi letele iz te vazdušne luke, problema nema.
Na saobraćajnoj mapi Srbije postoje dva međunarodna aerodroma, "Nikola Tesla" u Beogradu i "Konstantin Veliki" u Nišu. Šansu da pređu u tu kategoriju imaju još i vojni, "Batajnica", "Ponikve" i "Lađevci" ali i vazdušne luke Pilotske akademije u Vršcu i lokalne samouprave u Boru, koji su trenutno u kategoriji sekundarnih aerodroma. Takođe, u našoj zemlji postoji još i 18 manjih sportskih i vojnih aerodroma.
- Sa italijanskom firmom "Italfer" uradili smo master plan razvoja saobraćajne infrastrukture, koji je finasirala EU - kaže Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture. - Prema procenama samo u razvoj beogradskog i niškog aerodroma u narednih 20 godina treba uložiti oko 170 miliona evra. Tek kada budu urađene fizibiliti studije za sekundarne aerodrome znaće se približno cifra, koju je potrebno uložiti u razvoj tih vazdušnih luka. Naravno, za vojne aerodrome možda već postoje procene, ali to ćemo znati kada Ministarstvo odbrane i Vojska donesu odluku da se te vazdušne luke prevode u civilni saobraćaj. Važno je da studijom o izvodljivosti budu obuhvaćeni svi projekti koji su neophodni za razvoj aerodroma, da bi mogli da konkurišemo za donacije kod evropskih fondova, kada za to bude bilo mogućnosti.
Za Beograd najznačajnije je da se za civilni saobraćaj osposobi batajnički aerodrom odakle bi leteti čarteri i loukosteri, a da surčinski bude isključivo za velike kompanije. Ekonomska opravdanost postoji i za "Lađevce". Inače, prema ranijim procenama za osposobljavanje ove vazdušne luke kod Kraljeva potrebno je minimum 20 miliona evra, na koliko se procenjuju i radovi na aerodromu "Ponikve" kod Užica.
Kako kaže Miljković ulaganja u aerodrome može da bude posledica samo dobrog ekonomskog razvoja ili ekonomskih preduslova za razvoj.
- Uvek moramo imati primer Niša za nauk - ističe Miljković.- Niš je veliki grad, cela istočna i južna Srbija gravitira ka tom aerdoromu i teoretski postoje preduslovi da se aerdorom sam od sebe razvija, ali tako nije u praksi. Putnika nema dovoljno. Zimi gotovo nema letova. Vazdušni je najskuplji vid saobraćaja i ne treba rizikovati. Mi ćemo omogućiti da aerdoromi prelaze iz jedne u drugu kategoriju onoliko koliko lokalna samouprava bude imala potrebe i mogućnosti da te aerdorome razvija. A preduslov za to je da dobro procene hoće li biti putnika.
NIJE EKONOMSKI OPRAVDANO
PREMA rečima prof. dr Slobodana Gvozdenovića, dekana Saobraćajnog fakulteta, nije ideja da se sa sekundarnih obavlja unutrašnji već međunarodni saobraćaj.
- Svako ulaganje u osposobljavanje pet mogućih vazdušnih luka za civilni saobraćaj na kraju 2009. godine nema ekonomsku opravdanost - ističe Gvozdenović. - Ali, sigurno će doći bolja vremena kada će Srbija imati potrebu za većim brojem aerodroma. Kojom dinamikom će se ti aerdoromi osposobljavati za civilni saobraćaj zavisi od rasta BDP, od sporazuma o otvorenom nebu, lokalnih samouprava...
Izvor: Novosti
__________________
Poljoprivrednik po školovanju, programer po zvanju, preduzetnik zbog nedostatka alternativa...
Besplatni mali oglasi
|
