iSelektor
22-11-2014, 13:01
Zabrinjavajuće razmere sušenja i seče obolelih stabala na području Nove Varoši, Prijepolja i Priboja. Samo u državnim šumama posečeno 11.000 kubika četinara
http://i.imgur.com/QZxhHdB.jpg
U nekim delovima Šumskog gazdinstva "Prijepolje" u toku je treći ovogodišnji krug seče osušenih stabala četinara. Samo što od "sušika" očiste padine Zlatara, Bosanja, Murtenice, Jadovnika, Javorja, Kamene gore, šumari moraju da se late čekića, a drvoseče motorki i sekira.
- Nema područja koje nije napadnuto bolestima i sušenjem na 64.000 hektara šuma, kojima gazdujemo u tri opštine. Počelo je sušenjem smrče na plitkom zemljištu, ali se suše i jele. Ove godine je u šumama na teritoriji opštine Nova Varoš posečeno 5.390 kubika, u Prijepolju 3.700 kubika, a na području Priboja 1.500 kubika drveta - ilustruje zabrinjavajuće razmere Milan Baranac, direktor ŠG "Prijepolje".
U ovim krajevima gde je, kako seljaci kažu, "omorika velika banka", a šumarstvo odnosno seča, izvlačenje građe i prerada u vrhu lestvice po broju zaposlenih i izvoru prihoda, mnogi zebu da će nestati "zeleni rudnici".
- Višegodišnji učinak kiselih kiša, tri sušne godine zaredom, sve je doprinelo sušenju šuma, a biološki ugrožena stabla napadaju insekti potkornjaci i gljivična oboljenja - ističe Baranac. - Protiv potkornjaka borimo se postavljanjem feromonskih klopki, koje love mužjake, za truležnice, rak drveća nema leka, osim planske seče obolelih stabala. Srećom, ovde nema gubara.
Šumarski inženjer Milan Baranac apeluje da se pred globalnim problemom sušenja šuma u Srbiji "uzmu u pamet" i uhvate ukoštac svi u lancu: od vlasnika i korisnika, do inspekcija, vlasti i Šumarskog instituta.
- Stabla treba seći čim se identifikuju bolesti, dok isuviše dugo traje postupak javnih nabavki - akcentuje probleme Baranac.
- Posebna priča su državne šume pod sporom, za koje mnogi traže da im se vrate, pa sprečavaju i sanitarne seče. S druge strane, u privatnim šumama se svuda ne sprovode preventivne mere i ne zavodi šumski red posle seče, a sa čitavih parcela se ne uklanjaju osušena stabla jer vlasnici za to ne haju ili su se odselili, nisu izvršene deobe...
Šumama jugozapadne Srbije preti desetkovanje od nove pošasti - insekt žutotrba stiže iz Republike Srpske. Uveliko je hrast i grab napao "golobrst" na području Priboja, a izaziva i alergijska oboljenja meštana. Šumari kažu da nema leka, sem da se priroda sama izbori?!
CELULOZA I PELET
Sanitarne seče i saniranje posledica sušenja četinara šumarima odnose znatan deo dohotka, jer je tržišna vrednost te građe upola niža i sve ju je teže prodati. Najveći deo "sušika" se prodaje kao celulozno drvo fabrikama iverice u Ivanjici i Lapovu, a deo kupuju dve fabrike peleta u Prijepolju i Novoj Varoši.
D. GAGRIČIĆ
http://i.imgur.com/QZxhHdB.jpg
U nekim delovima Šumskog gazdinstva "Prijepolje" u toku je treći ovogodišnji krug seče osušenih stabala četinara. Samo što od "sušika" očiste padine Zlatara, Bosanja, Murtenice, Jadovnika, Javorja, Kamene gore, šumari moraju da se late čekića, a drvoseče motorki i sekira.
- Nema područja koje nije napadnuto bolestima i sušenjem na 64.000 hektara šuma, kojima gazdujemo u tri opštine. Počelo je sušenjem smrče na plitkom zemljištu, ali se suše i jele. Ove godine je u šumama na teritoriji opštine Nova Varoš posečeno 5.390 kubika, u Prijepolju 3.700 kubika, a na području Priboja 1.500 kubika drveta - ilustruje zabrinjavajuće razmere Milan Baranac, direktor ŠG "Prijepolje".
U ovim krajevima gde je, kako seljaci kažu, "omorika velika banka", a šumarstvo odnosno seča, izvlačenje građe i prerada u vrhu lestvice po broju zaposlenih i izvoru prihoda, mnogi zebu da će nestati "zeleni rudnici".
- Višegodišnji učinak kiselih kiša, tri sušne godine zaredom, sve je doprinelo sušenju šuma, a biološki ugrožena stabla napadaju insekti potkornjaci i gljivična oboljenja - ističe Baranac. - Protiv potkornjaka borimo se postavljanjem feromonskih klopki, koje love mužjake, za truležnice, rak drveća nema leka, osim planske seče obolelih stabala. Srećom, ovde nema gubara.
Šumarski inženjer Milan Baranac apeluje da se pred globalnim problemom sušenja šuma u Srbiji "uzmu u pamet" i uhvate ukoštac svi u lancu: od vlasnika i korisnika, do inspekcija, vlasti i Šumarskog instituta.
- Stabla treba seći čim se identifikuju bolesti, dok isuviše dugo traje postupak javnih nabavki - akcentuje probleme Baranac.
- Posebna priča su državne šume pod sporom, za koje mnogi traže da im se vrate, pa sprečavaju i sanitarne seče. S druge strane, u privatnim šumama se svuda ne sprovode preventivne mere i ne zavodi šumski red posle seče, a sa čitavih parcela se ne uklanjaju osušena stabla jer vlasnici za to ne haju ili su se odselili, nisu izvršene deobe...
Šumama jugozapadne Srbije preti desetkovanje od nove pošasti - insekt žutotrba stiže iz Republike Srpske. Uveliko je hrast i grab napao "golobrst" na području Priboja, a izaziva i alergijska oboljenja meštana. Šumari kažu da nema leka, sem da se priroda sama izbori?!
CELULOZA I PELET
Sanitarne seče i saniranje posledica sušenja četinara šumarima odnose znatan deo dohotka, jer je tržišna vrednost te građe upola niža i sve ju je teže prodati. Najveći deo "sušika" se prodaje kao celulozno drvo fabrikama iverice u Ivanjici i Lapovu, a deo kupuju dve fabrike peleta u Prijepolju i Novoj Varoši.
D. GAGRIČIĆ