Tahirovce
27-02-2008, 22:32
Agencija za privatizaciju danas organizuje aukcijsku prodaju Trgovačkog preduzeća ''Sjenica''. To je, u procesu privatizacije, poslednja društvena firma u sjeničkoj opštini i jedina, koja nije u stečajnom postupku. Ova firma je osnovana 1947.godine a danas broji 43 radnika i 23 kojima, po ugovoru o zakupu prodajnog prostora, miruju prava. Ukupno oko dvesta radnika je na vreme izvršilo upis akcija, a procenjena vrednost kapitala firme, sa ukupno 34 lokala, iznosi oko 800.000. evra. Kao potencijalni kupac TP ''Sjenica'' između ostalih, na aukciji se pojavljuje i Konzorcijum vlasnika, koji čine radnici firme na čelu sa direktorom Eskom Hadžićem, diplomiranim pravnikom iz Sjenice, kao i troje privrednika, fizičkih lica iz Sjenice i Novog Pazara: Meho Nišić (vlasnik PP ''Sanatex'')i Muriz Turković (vlasnik PP ''Lav'') iz Sjenice, i Jasmina Šemsović, ćerka vlasnika kompanije ''Samald Comerc'' Ćerima Šemsovića iz Novog Pazara. Hadžić smatra da je ovaj Konzorcijum najozbiljniji kupac, jer je njegov oblik organizovanja najbliži realizaciji obaveza iz ugovora nakon privatizacije.
- Aukcijska prodaja našeg preduzeća je postupak koji se već duže priprema, zbog nekih specifičnosti u kojima smo se nalazili. Prema zvaničnim i nezvaničnim saznanjima, za kupvinu firme ima dosta zainteresovanih. I mi smo se angažovali na tom planu. Organizovali smo najpre Udruženje na nivou kolektiva, na čelu tog udruženja sam ja, a ima još 17 radnika, zakupoprimaca i bivših radnika. S obzirom da smo procenili da ne možemo tako ravnopravno učestvovati na aukciji, formirali smo Konzorcijum sa ličima, koja su inače bila zainteresovana za kupovinu naše firme. Mi smo im objasnili koji je naš iteres, da je to interes jedne šire populacije koja je stvarala kolektiv, a oni su prepoznali svoj i opšti interes da budu sa nama. U tom smislu sačinili smo Ugovor po kojem nas četvoro nastupamo kao Konzorcijum vlasnika, ja, kao predstavnik radnika i u lično ime i još troje privrednika, Meho Nišić i Muriz Turković iz Sjenice i Jasmina Šemsović iz Novog Pazara.
Postoje li realne šanse da takav Konzorcijum postane budući vlasnik firme?
- Naša je procena da je Konzorcijum najozbiljniji kandidat za kupovinu preduzeća zato što je, prema uslovima Agencije za privatizaciju, naš oblik organizovanja najbliži realizaciji obaveza iz ugovora. Ipak su to drugačiji uslovi, u odnosu na kupovinu iz stečaja. Mi smo ovde, uglavnom, imali kupovinu privrednih organizacija iz stečaja, i imam utisak da pojedini, koji se javljaju na aukciju, nisu dovoljno upoznati sa uslovima Agencije. Oni smatraju da je to klasična prodaja i isključivo se javljaju radi zadovoljenja svojih finansijskih problema i interesa. Uslovi su, ipak, dosta strogi. Postoji obaveza da, jačanjem delatnosti i uvećanjem kapitala, preduzeće koje se kupi, mora nastaviti obavljanje svoje delatnosti. Upravo najveći motiv da nastave takvu delatnost imaju ljudi koji su, na taj način izdržavali svoje porodice i učestvovali u stvaranju te imovine, i koji, više od svih, žele to da nastave.
U ostalim društvenim preduzećima u našoj opštini izvršena je, po mnogima, nepravedna privatizacija, a Trgovačko preduzeće ''Sjenica'' je jedina takva firma kod nas, koja je ''preživela'' stečajni postupak. Kako?
- Funkciju direktora u firmi obavljam od 2001.godine. Kada sam došao u firmu zatekao sam blokadu žiro računa unazad šest godina i dug od oko milion i po maraka. Po struci sam diplomirani pravnik i zahvaljujući vezama i poslovnim prijateljima, kao i ljudima u kolektivu, zajednički smo se angažovali da spasimo firmu iz ''kandži'' stečaja i uspeli smo u tome. U okviru stečajnog postupka, organizovali smo postupak poravnanja, i na taj način, kroz otpis kamata, uspeli smo da otpišemo skoro pola duga. Već 2004.godine, prema evidenciji grupe koja prati razvoj privrede u Srbiji, u okviru svoje delatnosti uspešno smo došli na četvrto mesto, u konkurentskoj kategoriji po veličini, bili smo na 976-om, a u celokupnoj privredi Srbije, na 1780-om mestu. Prvih 2000 preduzeća u Srbiji, po ovoj evidenciji, čini 2,7 odsto od ukupnog broja preduzeća u našoj zemlji, i to je za naše preduzeće bio ogroman uspeh. Prilikom sprovođenja postupka prinudnog poravnanja, vodili smo računa da se sačuva imovina, jezgro trgovačkog lanca u samom gradu. Izvršili smo prodaju jednog lokala u Raški i jednog magacina u poslovnom krugu, kao i nekoliko kioska na opštinskom zemljištu, ali smo zato sačuvali sve važnije objekte u centru grada. Upravo to je razlog velikog interesovanja za kupovinu naše firme. Lično smatram da bi, naš Konzorcijum, kao budući vlasnik Trgovačkog preduzeća '' Sjenica'', bilo najbolje rešenje, i za radnike, i za Sjenicu uopšte.
- Aukcijska prodaja našeg preduzeća je postupak koji se već duže priprema, zbog nekih specifičnosti u kojima smo se nalazili. Prema zvaničnim i nezvaničnim saznanjima, za kupvinu firme ima dosta zainteresovanih. I mi smo se angažovali na tom planu. Organizovali smo najpre Udruženje na nivou kolektiva, na čelu tog udruženja sam ja, a ima još 17 radnika, zakupoprimaca i bivših radnika. S obzirom da smo procenili da ne možemo tako ravnopravno učestvovati na aukciji, formirali smo Konzorcijum sa ličima, koja su inače bila zainteresovana za kupovinu naše firme. Mi smo im objasnili koji je naš iteres, da je to interes jedne šire populacije koja je stvarala kolektiv, a oni su prepoznali svoj i opšti interes da budu sa nama. U tom smislu sačinili smo Ugovor po kojem nas četvoro nastupamo kao Konzorcijum vlasnika, ja, kao predstavnik radnika i u lično ime i još troje privrednika, Meho Nišić i Muriz Turković iz Sjenice i Jasmina Šemsović iz Novog Pazara.
Postoje li realne šanse da takav Konzorcijum postane budući vlasnik firme?
- Naša je procena da je Konzorcijum najozbiljniji kandidat za kupovinu preduzeća zato što je, prema uslovima Agencije za privatizaciju, naš oblik organizovanja najbliži realizaciji obaveza iz ugovora. Ipak su to drugačiji uslovi, u odnosu na kupovinu iz stečaja. Mi smo ovde, uglavnom, imali kupovinu privrednih organizacija iz stečaja, i imam utisak da pojedini, koji se javljaju na aukciju, nisu dovoljno upoznati sa uslovima Agencije. Oni smatraju da je to klasična prodaja i isključivo se javljaju radi zadovoljenja svojih finansijskih problema i interesa. Uslovi su, ipak, dosta strogi. Postoji obaveza da, jačanjem delatnosti i uvećanjem kapitala, preduzeće koje se kupi, mora nastaviti obavljanje svoje delatnosti. Upravo najveći motiv da nastave takvu delatnost imaju ljudi koji su, na taj način izdržavali svoje porodice i učestvovali u stvaranju te imovine, i koji, više od svih, žele to da nastave.
U ostalim društvenim preduzećima u našoj opštini izvršena je, po mnogima, nepravedna privatizacija, a Trgovačko preduzeće ''Sjenica'' je jedina takva firma kod nas, koja je ''preživela'' stečajni postupak. Kako?
- Funkciju direktora u firmi obavljam od 2001.godine. Kada sam došao u firmu zatekao sam blokadu žiro računa unazad šest godina i dug od oko milion i po maraka. Po struci sam diplomirani pravnik i zahvaljujući vezama i poslovnim prijateljima, kao i ljudima u kolektivu, zajednički smo se angažovali da spasimo firmu iz ''kandži'' stečaja i uspeli smo u tome. U okviru stečajnog postupka, organizovali smo postupak poravnanja, i na taj način, kroz otpis kamata, uspeli smo da otpišemo skoro pola duga. Već 2004.godine, prema evidenciji grupe koja prati razvoj privrede u Srbiji, u okviru svoje delatnosti uspešno smo došli na četvrto mesto, u konkurentskoj kategoriji po veličini, bili smo na 976-om, a u celokupnoj privredi Srbije, na 1780-om mestu. Prvih 2000 preduzeća u Srbiji, po ovoj evidenciji, čini 2,7 odsto od ukupnog broja preduzeća u našoj zemlji, i to je za naše preduzeće bio ogroman uspeh. Prilikom sprovođenja postupka prinudnog poravnanja, vodili smo računa da se sačuva imovina, jezgro trgovačkog lanca u samom gradu. Izvršili smo prodaju jednog lokala u Raški i jednog magacina u poslovnom krugu, kao i nekoliko kioska na opštinskom zemljištu, ali smo zato sačuvali sve važnije objekte u centru grada. Upravo to je razlog velikog interesovanja za kupovinu naše firme. Lično smatram da bi, naš Konzorcijum, kao budući vlasnik Trgovačkog preduzeća '' Sjenica'', bilo najbolje rešenje, i za radnike, i za Sjenicu uopšte.