SEJO31-de
11-02-2013, 14:08
Vatikan -- Papa Benedikt XVI najavio je, sasvim neočekivano, da će se povući sa funkcije poglavara Rimokatoličke crkve 28. februara. Vatikan potvrdio vest.
Beta, AP
Vatikan je najavio da će novi papa biti izabran pre Uskrsa, do 31. marta.
Poglavar Rimokatoličke crkve je lično najavio povlačenje na latinskom tokom sastanka s kardinalima i zatražio sazivanje konklave kako bi se izabrao novi papa. "Pošto sam preispitao savest pred Bogom, siguran sam da više nemam dovoljno snage da budem na čelu Rimske biskupije", rekao je papa.
Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve.
Papa je rekao u izjavi da je, nakon dosta ispitivanja svoje savesti pred Bogom, shvatio da njegova snaga, “zbog godina”, nije dovoljna da bude na čelu Katoličke crkve.
"U današnjem svetu, koji se brzo menja i potresaju ga pitanja od suštinske važnosti, da bi bio na čelu Katoličke crkve neophodna je snaga uma i tela, snaga koja je u meni posustajala u poslednjih nekoliko meseci, do te mere da moram da priznam da sam u nemogućnosti da u potpunosti ispunim zadatak koji mi je dodeljen”, naveo je papa u obraćanju.
"Papa je najavio da će napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period 'prazne stolice' (sede vacante)", rekao je portparol Svete stolice Federiko Lombardi.
Period "prazne stolice" nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta.
Podsetimo, papa Benedikt XVI došao je na mesto poglavara Rimokatoličke crkve u aprilu 2005, nakon smrti pape Jovana Pavla Drugog. U vreme kada je izabran imao je 78 godina i bio je jedan od najsatrijih izabranih papa.
Ovo je prvi put u 600 godina da se jedan papa povuče, a pre toga su se šestorica papa odlučila na takav čin.
Beta, AP
Italijanski premijer Mario Monti je "vidno potresen" vešću kaže da "nije u stanju da komentariše ovu vest pre nego što bude upoznat sa deatljima, dok je portparol nemačke vlade saopštio da je Berlin sa uznemirenošću i žalošću primio vest. "Kao hrišćanin i rimokatolik, dirnuti smo i potreseni ovom vešću", rekao je na portparol Štefan Zajbert.
Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao da je papina odluka da podnese ostavku "za svako poštovanje", prenosi Ansa.
Brat rimokatoličkog poglavara Benedikta Šesnaestog, Georg Racinger, rekao je da je lekar savetovao papi da ne ide na prekookeanska putovanja i da je on mesecima pomišljao da podnese ostavku.
Georg Racinger, koji živi u Regensburgu, za novinsku agenciju DPA rekao je da njegov brat sve teže hoda i da je njegova ostavka deo "prirodnog procesa".
"Godine su ga pritisle. U ovim godinama moj brat želi više odmora", rekao je Georg Racinger (85).
Racinger pre nego što je postao Benedikt
(Tanjug, arhiva)
Jozef Racinger izabran je za starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005, kao papa Benedikt XVI. Racinger je rođen 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.
U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru.
Papa Benedikt XVI je u decembru prošle godine počeo da tvituje preko zvaničnog naloga @Pontifex. Poslednji tvit je uputio juče: "Moramo verovati u snagu Božje milosti, svi smo grešni, ali Božja milost nas menja i čini novim".
Krajem 2012. godine papa Benedikt XVIje pred grupom starijih Rimljana poručio da je "predivno biti star" i da oni mogu još mnogo da pruže društvu, uprkos ograničenjima koje godine nose.
Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977. godine.
Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.
Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući na to da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.
Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalnoplavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije".
Racinger se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti nazivaju "fundamentalistima".
Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i mnoge druge titule, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana
Beta, AP
Vatikan je najavio da će novi papa biti izabran pre Uskrsa, do 31. marta.
Poglavar Rimokatoličke crkve je lično najavio povlačenje na latinskom tokom sastanka s kardinalima i zatražio sazivanje konklave kako bi se izabrao novi papa. "Pošto sam preispitao savest pred Bogom, siguran sam da više nemam dovoljno snage da budem na čelu Rimske biskupije", rekao je papa.
Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve.
Papa je rekao u izjavi da je, nakon dosta ispitivanja svoje savesti pred Bogom, shvatio da njegova snaga, “zbog godina”, nije dovoljna da bude na čelu Katoličke crkve.
"U današnjem svetu, koji se brzo menja i potresaju ga pitanja od suštinske važnosti, da bi bio na čelu Katoličke crkve neophodna je snaga uma i tela, snaga koja je u meni posustajala u poslednjih nekoliko meseci, do te mere da moram da priznam da sam u nemogućnosti da u potpunosti ispunim zadatak koji mi je dodeljen”, naveo je papa u obraćanju.
"Papa je najavio da će napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period 'prazne stolice' (sede vacante)", rekao je portparol Svete stolice Federiko Lombardi.
Period "prazne stolice" nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta.
Podsetimo, papa Benedikt XVI došao je na mesto poglavara Rimokatoličke crkve u aprilu 2005, nakon smrti pape Jovana Pavla Drugog. U vreme kada je izabran imao je 78 godina i bio je jedan od najsatrijih izabranih papa.
Ovo je prvi put u 600 godina da se jedan papa povuče, a pre toga su se šestorica papa odlučila na takav čin.
Beta, AP
Italijanski premijer Mario Monti je "vidno potresen" vešću kaže da "nije u stanju da komentariše ovu vest pre nego što bude upoznat sa deatljima, dok je portparol nemačke vlade saopštio da je Berlin sa uznemirenošću i žalošću primio vest. "Kao hrišćanin i rimokatolik, dirnuti smo i potreseni ovom vešću", rekao je na portparol Štefan Zajbert.
Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao da je papina odluka da podnese ostavku "za svako poštovanje", prenosi Ansa.
Brat rimokatoličkog poglavara Benedikta Šesnaestog, Georg Racinger, rekao je da je lekar savetovao papi da ne ide na prekookeanska putovanja i da je on mesecima pomišljao da podnese ostavku.
Georg Racinger, koji živi u Regensburgu, za novinsku agenciju DPA rekao je da njegov brat sve teže hoda i da je njegova ostavka deo "prirodnog procesa".
"Godine su ga pritisle. U ovim godinama moj brat želi više odmora", rekao je Georg Racinger (85).
Racinger pre nego što je postao Benedikt
(Tanjug, arhiva)
Jozef Racinger izabran je za starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005, kao papa Benedikt XVI. Racinger je rođen 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.
U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru.
Papa Benedikt XVI je u decembru prošle godine počeo da tvituje preko zvaničnog naloga @Pontifex. Poslednji tvit je uputio juče: "Moramo verovati u snagu Božje milosti, svi smo grešni, ali Božja milost nas menja i čini novim".
Krajem 2012. godine papa Benedikt XVIje pred grupom starijih Rimljana poručio da je "predivno biti star" i da oni mogu još mnogo da pruže društvu, uprkos ograničenjima koje godine nose.
Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977. godine.
Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.
Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući na to da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.
Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalnoplavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije".
Racinger se zalagao za približavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti nazivaju "fundamentalistima".
Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i mnoge druge titule, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana