View Full Version : DOGODILO SE NA DANASNJI DAN
Dogodilo se na današnji dan, 28. novembar
1520. - Portugalski moreplovac Ferdinand Magelan (Magellan, originalno Fernăo de Magalhăes) prošao je brodom iz Atlantika u Pacifik, kroz moreuz između južno-američkoga kopna i ostrva Ognjene zemlje, po njemu nazvan Magellianov prolaz. On je bio prvi koji je stigao do Indije ploveći na zapad.
1632. - Rođen je francuski kompozitor italijanskog porekla Žan Batist Lili, tvorac klasične francuske opere, s baletom, horovima, arijama i scenskim efektima. S Molijerom je stvorio novu dramsko-muzičku vrstu - comedie ballet. Bio je glavna ličnost muzičkog života na dvoru Luja XIV i celog Pariza. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje.
1757. - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk (William Blake), pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu stekao je zbirkama pesama "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za "Knjigu o Jovu" i ilustracijama Čoserovih "Kanterberijskih priča". Njegova poezija postala je poznata i cenjena tek krajem XIX veka i znatno je uticala na brojne pesnike, posebno nadrealiste.
1820. - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels (Friedrich Engels), jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u delu "Anti-Diring", a u saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije".
1821. - Centralno-američka država Panama proglasila je nezavisnost od Španije i pridružila se Kolumbiji.
1821. - Panama je proglasila nezavisnost od Španije i pridružila se Kolumbiji.
1829. - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu. Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.
1830. - U Beogradu na Tašmajdanu u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imanja Srbima i napustili Beograd.
1858. - Na zahtev opozicionih vođa obrenovićevaca i liberala u kneževini Srbiji je sazvana skupština, prva u parlamentarnoj istoriji Srbije koja je sazvana na osnovu posebno usvojenog zakona. Ranije skupštine zasnivale su se na običajnom pravu. Svetoandrejska skupština čije je zasedanje počelo 30. decembra izvršila je smenu dinastija u Srbiji - zbačen je Aleksandar Karađorđević, a na srpski presto je vraćen Miloš Obrenović.
1878. - Umro je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seoba Srbalja" "Stanoje Glavaš").
1905. - U Dablinu je irski nacionalista Artur Grifit (Arthur Griffith) osnovao partiju Šin Fejn (Sinn Féin), čiji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.
1907. - Rođen je Alberto Moravija, jedan od najistaknutijih i najplodnijih italijanskih književnika 20. veka. Autor "Ćoćare", "Rimljanke", "Rimskih priča", slavu je stekao već prvim romanom "Ravnodušni ljudi" (1929).
1912. - Nakon 400 godina turske vladavine Albanija je proglasila nezavisnost, koja je priznata na konferenciji ambasadora velikih sila u Londonu 20. decembra i Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. U mestu Valona formirana je prva privremena vlada.
1919. - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.
1920. - U Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca (SHS) su održani prvi izbori za Ustavotvornu skupštinu. Najveći broj glasova su dobili demokrate (92 mesta u Skupštini) i radikali (91) od ukupno 419 mandata, a iznenadili su komunisti sa 50 poslaničkih mesta. Žene, pripadnici vojske i pripadnici nacionalnih manjina, nisu mogli da glasaju.
1942. - U Bostonu, SAD, je izbio požar u noćnom klubu "Coconut Grove" u kojem je poginula 491 osoba.
1943. - Drugi svetski rat: U Teheranu (Iran) je održan sastanak lidera savezničkih vojnih sila, na kojem su učestvovali sovjetski vodja Josif Staljin, predsjednik SAD Franklin D. Ruzvelt (Roosevelt) i britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill). Oni su razmatrali otvaranje drugog fronta protiv Nemačke u Evropi, operacije na istočnom frontu, kao i posleratno uređenje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi "u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim što će pitanje njenih zapadnih granica biti rešeno poslije rata".
1945. - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.
1950. - U Beogradu je osnovan Muzej pozorišne umetnosti Srbije.
1954. - Američki književnik Ernest Heminvej (Hemingway) je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Proslavio se svojim romanima i kratkim pričama: 'Zbogom oružje', 'Za kim zvono zvoni', 'Snegovi Kilimandžara,' 'Starac i more'.
1971. - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" ubili su jordanskog premijera Vasfi Tela u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.
1975. - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) proglasio je nezavisnost od Indonezije i osnivanje Demokratske republike Istočni Timor.
1979. - Novozelanđanski avion "DC-10" je udario u planinu Erebus na Antarktiku. Poginulo je svih 257 putnika i članova posade.
1989. - Indijski premijer Radživ Gandi je dao ostavku poslije poraza na izborima.
1994. - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.
1994. - Gradjani Norveške su glasanjem na referendumu odbili priključenje Evropskoj uniji.
1996. - General Ratko Mladić, protiv koga je Međunarodni sud za ratne zločine podigao optužnicu 25. jula 1995., formalno je smenjen s mesta komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Mladić je na toj dužnosti bio od 12. maja 1992.
2000. - Holandski parlament je odobrio zakon kojim se dopušta eutanazija i samoubistvo uz pomoć lekara. Time je Holandija postala prva zemlja koja je legalizovala takvu praksu.
2001. - Stotine zarobljenih boraca al Kaide umrlo je u Avganistanu nakon što je Severna alijansa na kraju krvave pobune, preuzela kontrolu nad tvrđavom blizu Mazara-i-Šarifa.
2002. - Jubilarni 200-milioniti turista je posetio Ajfelovu kulu u Parizu.
Dogodilo se na današnji dan, 29. novembar
1314. - Umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao Jevreje iz Francuske i konfiskovao njihovu imovinu. Tokom sukoba sa papom Bonifacijem VIII sazvao je 1302. Skupštinu triju staleža - sveštenstva, plemstva i građanstva, prvi put u istoriji Francuske, a nakon papine smrti sporazumeo se s novim papom Klementom V, Francuzem, da se papsko sedište premesti u Avinjon.
1516. - Umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.
1543. - U Londonu je od kuge umro nemački slikar Hans Holbajn Mlađi, dvorski slikar kralja Henrija VIII, majstor crteža i autor čuvenih portreta - "Erazmo Roterdamski", "Madona gradonačelnika Majera", "Henri VIII".
1780. - Umrla je austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija. Tokom vladavine od 1740. sprovodila je reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i centralizaciju i germanizaciju. Da bi osigurala osporavani presto, vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II preoteo Šleziju.
1854. - Umro je srpski diplomata i vojvoda prota Mateja Nenadović, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji i učestvovao u borbama, a pregovarajući s Turcima i Rusijom uspostavio je prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.
1864. - U Sent Kriku u američkoj državi Kolorado jedinica pukovnika Džona Čivingtona masakrirala je najmanje 400 Čejena i Arapahosa, koji su se predali uz prethodno dobijenu dozvolu da se ulogoruju.
1890. - Otvoreno je zasedanje prvog japanskog parlamenta. Parlament je imao dva doma - gornji sa 480 i donji sa 252 člana.
1918. - Na Velikoj narodnoj skupštini u Podgorici svrgnut je kralj Nikola I Petrović i proglašeno ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Aktom o ujedinjenju crnogorska država je prestala da postoji.
1924. - Umro je Đakomo Pučini, najznačajniji italijanski operski kompozitor posle Verdija. Operom "Boemi" dao je prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, građanskog karaktera s kraja XIX veka ("Toska", "Madam Baterflaj", "Turandot", "Manon Lesko").
1932. - Rodjen je Žak Širak (Jacques Chirac), bivši predsednik Francuske.
1940. - Drugi svetski rat: Nemačka vojna avijacija, 'Luftwaffe', je izvršila bombardovanje engleskog grada Liverpula (Liverpool).
1941. - Na brdu Kadinjača kod Užica u Drugom svetskom ratu izginuo je Radnički bataljon štiteći glavninu partizanskih snaga. Nemačke jedinice su, uz podršku avijacije, prešle Kadinjaču tek posle pogibije 180 partizana s komandantom Dušanom Jerkovićem. Bio je to kraj Užičke Republike, osnovane krajem septembra 1941, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi.
1943. - Na drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije u Jajcu, to Veće je konstituisano kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo i ustanovljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Doneta je odluka o federativnom uređenju države, a kraljevskoj vladi u izbeglištvu zabranjen je povratak u zemlju.
1945. - Ustavotvorna skupština u Beogradu ukinula je monarhiju, lišavajući dinastiju Karađorđevića svih prava u zemlji i proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju.
1947. - Generalna skupština UN izglasala je podelu Palestine na jevrejski i arapski deo, s Jerusalimom pod kontrolom svetske organizacije, što je 1948. omogućilo stvaranje države Izrael.
1986. - Umro je američki glumac, zvezda holivudskih filmova, Keri Grant (Cary Grant).
1987. - Iznad Burme se srušio južnokorejski avion sa 115 putnika i članova posade. U Bahreinu je potom uhapšena jedna žena koja je priznala da je severnokorejski agent i da je eksploziv u avion postavila po nalogu njene vlade s ciljem da omete održavanje Olimpijskih igara u Seulu 1988.
1991. - Komisija za arbitražu Mirovne konferencije o Jugoslaviji (Badenterova komisija) objavila je rezultate međunarodne arbitraže prema kojima se SFR Jugoslavija "nalazi u procesu nestajanja" i da su sve republike bivše federacije njeni sukcesori.
1996. - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je na 10 godina zatvora bosanskog Hrvata Dražena Erdemovića, koji je priznao da je, kao pripadnik Vojske Republike Srpske, učestvovao u masovnoj likvidaciji bosanskih Muslimana u Srebrenici u julu 1995. To je bila prva presuda za ratni zločin jednog međunarodnog suda posle Nirnberškog i Tokijskog procesa.
1998. - U Beogradu je u 66. godini umro Živojin Pavlović, jedan od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i književnika "nove srpske proze". Njegov film "Dezerter" (1992), prvo je filmsko delo koje govori o tragediji rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.
1999. - Rivalske partije u Severnoj Irskoj formirale su protestantsko-katoličku vladu, primoravši tako ogorčene neprijatelje da prvi put u istoriji podele vlast.
2001. - U 58. godini umro je britanski rok pevač i kompozitor Džordž Harison, bivši član "Bitlsa", rok grupe koja je obeležila šezdesete godine 20. veka.
2002. - Haški tribunal je osudio bosanskog Srbina, Mitra Vasiljevića na 20 godina zatvora zbog ubistva pet Muslimana na Drini, u blizini Višegrada 1992. godine.
2003. - Vođi čečenskih pobunjenika Ahmedu Zakajevu, koji je u Rusiji optužen za ubistva i kidnapovanja, odobren je status političkog azilanta u Velikoj Britaniji.
PS:
Evo ispravke,halalite nesto sam permutovao tokom kopiranja teksta.
Dogodilo se na današnji dan, 30. novembar
1667. - Rodjen je Džonatan Svift (Jonathan Swift), irski pisac i satiričar, poznat po knjizi 'Guliverova putovanja' (umro 1745. godine).
1700. - U bici kod Narve švedske trupe kralja Karla XII pobedile su nadmoćniju rusku vojsku Petra I. U bici je poginulo oko 10.000 Rusa i 600 Šveđana. Na isti dan 1718. Karlo XII, švedski "kralj ratnik", simbol nacionalnog junaštva, poginuo je prilikom napada na Norvešku.
1803. - Predstavnici Španije su u Nju Orleansu (New Orleans), zvanično preneli Francuskoj vlasništvo nad teritorijom Luizijane. Samo 20 dana kasnije, Francuska je istu zemlju prodala Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) novim kupoprodajnim ugovorom.
1835. - Rođen je američki pisac i novinar Semjuel Lenghorn Klemens, poznat kao Mark Tven, jedan od najvećih humorista svetske književnoseti. Svetsku slavu stekao je romanima "Pustolovine Toma Sojera", "Život na Misisipiju", "Pustolovine Haklberi Fina", "Život na dvoru kralja Artura".
1838. - Meksiko je objavio rat Francuskoj koja je tri dana ranije okupirala grad Vera Kruz.
1853. - Krimski rat: Sinopska bitka - Ruska carska flota pod komandom Pavela Nakimova je uništila tursku otomansku flotu pod komandom Osman Paše kod crnomorske luke Sinop, u Turskoj.
1872. - Prva medjunarodna fudbalska utakmica je odigrana u Glazgovu (Glasgow) izmedju Škotske i Engleske. Meč je završen rezultatom 0:0.
1874. - Rođen je engleski državnik Vinston Lenard Spenser Čerčil (Winston Churchill), premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, vođa Konzervativne stranke od 1940. Kao jedan od velikih protagonista pobede nad fašističkim silama, učestvovao je na svim važnim savezničkim konferencijama (Moskva, Teheran, Jalta, Potsdam). Autor je i zapaženih književno-publicističkih dela, a za "Memoare iz Drugog svetskog rata" dobio je 1953. Nobelovu nagradu za književnost.
1886. - Održana je prva predstava u čuvenom pariskom muzičkom teatru 'Foli Berže' (Folies Bergčre).
1900. - Umro je engleski pisac irskog porekla Oskar Vajld. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualizma. Umro je u egzilu u Parizu u bedi i nemilosti, a 100. godišnjica njegove smrti svečano je obeležena u Londonu u Vestminsterskoj opatiji, u Parizu, Dablinu i Njujorku ("Slika Dorijana Greja", "Važno je zvati se Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", "Srećni princ i druge priče").
1913. - Pojavio se po prvi put u nemom filmu glumac Čarli Čaplin (Charlie Chaplin) . Naziv filma je bio 'Making a living'.
1936. - U velikom požaru u Londonu, Engleska, uništena je 'Kristalna palata' ('Crystal Palace'), velika gradjevina od gvoždja i stakla podignuta u Hajd parku da bi se u njoj održala velika izložba 1851. godine. Bila je to jedna od prvih velikih zgrada konstruisanih na taj način.
1939. - Streljan je mađarski revolucionar Bela Kun, jedan od osnivača Komunističke partije Mađarske i vođa mađarske sovjetske revolucije 1919. Prethodno je uhapšen u staljinističkim čistkama i na montiranom procesu u SSSR-u osuđen na smrt. Rehabilitovan je posle XX kongresa KPSS 1956.
1939. - Više od 20 sovjetskih divizija je napadom na Finsku započelo sovjetsko-finski "zimski rat", okončan mirovnim ugovorom u martu 1940, kojim je Finska prinuđena da se odrekne Karelijske prevlake i grada Viborg na istoku zemlje.
1955. - Umro je jugoslovenski kompozitor Josip Štolcer Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu (1945-55). U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je u svom delu elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom ("Balkanofonija", "Simfonija Orijenta", "Simfonijski ep", "Pesme moje majke", scenska muzika). Rodjen je u Čakovcu, Hrvatska, 11. maja 1896.
1957. - U Beču je umro srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, autor žanr-scena i velikih kompozicija iz srpske istorije ("Seoba Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika"). Nakon 1906. stekao je evropsku slavu slikajući portrete vladara i aristokrata.
1962. - Na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, za trećeg po redu Generalnog sekretara je izabran U Tant (U Thant), predstavnik azijske države Burme.
1966. - Ostrvo Barbados u Karipskom moru je dobilo nezavisnost od Velike Britanije.
1967. - Aden, Južni Jemen i Južnoarapska Federacija (17 sultanata) stekli su nezavisnost nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine i formirali Narodnu Republiku Južni Jemen, koja je na isti dan 1970. dobila naziv Narodna Demokratska Republika Jemen.
1975. - Afrička država Dahomej promenila je naziv u Narodna Republika Benin.
1977. - Umro je srpski i jugoslovenski pisac Miloš Crnjanski, jedan od prvaka moderne srpske proze posle Prvog svetskog rata, urednik prvog modernističkog časopisa "Dan" (1919), autor poetskog romana "Seobe". Njegovo delo "Roman o Londonu" smatra se prvim velikim kosmopolitskim romanom u srpskoj književnosti. Bavio se i novinarstvom i politikom, a Drugi svetski rat zatekao ga je u diplomatskoj službi u Rimu. Do 1965, kada se vratio u Beograd, živeo je kao emigrant u Londonu.
1979. - Muzička grupa Pink Flojd (Floyd) je objavila LP ploču 'Zid' (The Wall).
1982. - U paketu koji je stigao poštom na adresu britanske premijerke Margaret Tačer (Margaret Thatcher) pronadjena je bomba.
1987. - Na aukciji u poznatoj londonskoj firmi Kristis ('Christies'), jedno platno čuvenog slikara Edgara Dega-a (Edgar Degas) pod nazivom 'Pralje' ('The Laundry Maids') je prodato za rekordnih 7,48 miliona.
1995. - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio odluku da se 31. januara 1996. okonča troipogodišnja mirovna misija u Bosni i Hercegovini.
1996. - Oko 150.000 ljudi protestovalo je ulicama Beograda zbog poništenja izborne pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima.
1996. - Vlada i pobunjenici u afričkoj državi Sijera Leone potpisali su sporazum o okončanju šestogodišnjeg građanskog rata.
1999. - Putnički brod sa 302 putnika prevrnuo se u blizini istočne kineske obale. Nesreću su preživele samo 22 osobe.
2000. - U Pjongjangu su se sreli rođaci iz Severne i Južne Koreje, koji su blizu 50 godina bili razdvojeni.
2002. - Turska je ukinula 15 godina dugo vanredno stanje na jugoistoku države, čime je završena era sukoba turskih snaga i kurdskih separatista, tokom kojih je poginulo oko 30.000 osoba.
2003. - Umrla je Amerikanka Gertruda Ederli prva žena koja je 1926. preplivala Lamanš.
Dogodilo se na današnji dan, 1. decembar
1081. - Rodjen je francuski kralj Luj VI (Louis VI) (umro 1137.).
1640. - Portugalija je postala nezavisna od Španije a Žoao (Joăo ) IV je proglašen za kralja Portugalije.
1761. - Rodjena je Mari Tiso (Marie Tussaud), osnivač muzeja voštanih figura u Parizu. Ona je prva počela sa izradom figura od voska sa likovima poznatih ljudi u prirodnoj veličini. Danas se takvi muzeji nalaze u mnogim svetskim gradovima.
1825. - Umro je ruski car Aleksandar I (rodj. 1777.)
1835. - Hans Kristian Andersen je objavio svoju prvu knjigu bajki.
1896. - Rodjen je Georgij Žukov, ruski general i Maršal Sovjetskog saveza (umro 1974.).
1903. - Prikazan je prvi film of Divljem Zapadu, pod imenom 'Velika pljačka voza (The Great Train Robbery).
1913. - Američka fabrika automobila, Ford Motor Company, je uvela u proizvodnju prvu pokretnu traku za sklapanje vozila.
1918. - Proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija).
1918. - Island je postao kraljevina, mada je ostao ujedinjen sa Danskom.
1935. - Rodjen je Vudi Alen (Woody Allen), američki glumac, režiser i producent jevrejskog porekla, dobitnih nagrade 'Oskar'
1939. - The epic film 'Gone With The Wind' was premiered in New York
1945. - Rodjena je Bet Midler (Bette Midler), američka filmska glumica i pevačica.
1952. - U Njujorku je objavljena vest o prvoj uspešnoj operaciji promene pola.
1958. - Centralno-afrička Republika je dobila nezavisnost od Francuske.
1959. - Hladni rat: Potpisan je 'Antarktički sporazum', kojim je kopnena teritorija oko južnog pola, Antarktik, proglašena za naučni rezervat i svaka vojna aktivnost na tom kontinentu je zabranjena.
1973. - Pacifička ostrva Papua Nova Gvineja (Papua New Guinea) su dobila nezavisnost od australije.
1981. - Avion DC-9 kompanije Inex Adria Aviopromet iz Ljubljane je u magli udario u planinu na ostrvu Korzika u Sredozemnom moru, i svih 178 putnika i članova posade su poginuli. To je jedna od najvećih nesreća u jugoslovenskom putničkom vazduhoplovstvu.
1982. - Na univerzitetu Juta (Savezna država Utah, SAD) pacijent Barni Klark (Barney Clark) je tokom operacije na srcu dobio prvo trajno veštačko srce umesto presadjivanja srca od drugog čoveka.
1988. - Benazir Buto (Bhutto) je izabrana za premijera Pakistana.
1990. - Francuska i engleska tunelska ekipa koje su kopale tunel ispod kanala Lamanš, su se srele na sredini rastojanja, ispod mora, na dubini od 40 metara ispod morskog dna. Time su spojena dva nezavisna tunela koji su odvojeno kopani sa obe strane, iz Engleske i iz Francuske. To je bio veliki gradjevinski uspeh.
1991. - Na referendumu u Ukrajini, glasači su velikom većinom odlučili da se Ukrajina izdvoji u nezavisnu državu od Sovjetskog saveza.
MajkaMaca
01-12-2007, 15:20
Dogodilo se na današnji dan, 29. decembar
da nisi malo uranio... :shock: :D
MajkaMaca
05-12-2007, 20:48
Imal dogadja,..sta bi ??? :shock: ja sam samo slucajno otkrila nisam htela da te zasramim :D
Dogodilo se na današnji dan, 2. decembar
1254. - Kralj Sicilije Mafred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.
1547. - Umro je španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez), koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i
1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522.
1804. - Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske.
1805. - U pomorskoj bici kod Trafalgara, teško je ranjen britanski admiral Lord Nelson. Ubrzo je podlegao ranama. Ostala je zapamćena njegova poslednja izjava: Učinio sam sto mi je bila dužnost... (I have done my duty).
1805. - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1823. - Predsednik SAD Džejms Monro (James Monroe) objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.
1848. - Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef).
1852. - U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Ćarles Louis, Bonaparte).
1859. - Rođen je francuski slikar Žorž Sera , osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859. - Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom (John Brown), što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).
1901. - Američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette) patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
1942. - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem (Enrico) i Arturom Kromptonom (Arthur Crompton) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija. To je bila prethodnica atomske bombe.
1950. - Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954. - Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju (Joseph McCarthy) zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istržnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.
1971. - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.
1971. - Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.
1972. - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.
1982. - Umro je u Meksiko Sitiju, u 49. godini života, britanski filmski glumac, komičar Marti Feldman (Marty Feldman).
1982. - Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), živeo je s tim srcem 112 dana.
1990. - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.
1993. - U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar).
1994. - Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Život je izgubilo oko 140 ljudi.
1998. - Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Haški sud optužio je Krstića za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. i osudio ga 2. avgusta 2001. na 46 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.
2000. - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafičar Milan Mića Popović.
2001. - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.
2003. - Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.
2004. - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey).
2005. - Umrla je Dejm Ališja Markova (94), jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.
Dogodilo se na današnji dan, 3. decembar
1694. - U Engleskoj je usvojen zakon prema kojem će se novi parlament birati svake treće godine.
1800. - Rođen je slovenački pesnik France Prešern, najistaknutija ličnost slovenačke književnosti 19. veka ("Sonetni venac").
1883. - Rođen je austrijski kompozitor Anton Vebern, jedan od najznačajnijih predstavnika Bečke atonalne škole i ekspresionizma u muzici. Za vreme nacizma njegova dela su bila zabranjena, a pedesetih godina 20. veka postao je uzor generaciji kompozitora koji su u njegovoj muzici nalazili ishodište za punktualizam i elektronsku muziku.
1894. - Umro je na ostrvu Samoa, u Pacifiku, engleski književnik Robert Luis Stivenson (Robert Louis Stevenson), autor romana 'Ostrvo s blagom'.
1910. - U Parizu je prvi put prikazana neonska lampa koju je pronašao francuski fizičar Žorž Klod.
1912. - Bugarska, Grčka, Srbija i Crna Gora sklopile su primirje sa Turskom u Prvom balkanskom ratu. Rat je nastavljen 3. februara 1913, a novo primirje uspostavljeno je 23. aprila kada su obnovljeni i mirovni pregovori u Londonu.
1919. - Umro je francuski slikar Pjer Ogist Renoar (Pierre Auguste Renoir), jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka.
1919. - Umro je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka.
1923. - Rođena je grčka operska pevačica Marija Kalas, jedan od najvećih soprana u istoriji opere. Karijeru je započela 1947. i s velikim uspehom je pevala na najvećim svetskim operskim scenama uloge dramskog, lirskog i koloraturnog karaktera.
1930. - Rođen je francuski režiser Žan-Lik Godar (Jean Luc Godard), najznačajniji predstavnik francuskog "Novog talasa" koji je filmovima "Do poslednjeg daha" (1959) i "Prezir" (1963) napravio revoluciju u filmskoj istoriji.
1944. - U Atini je izbio građanski rat između vlade, koju jepodržavala Velika Britanija i Fronta nacionalnog oslobođenja (EAM). Mir je postignut na konferenciji u Varkizi 12. februara 1945, kada su predstavnici vlade i EAM-a sporazumeli da se plebiscitom odredi oblik vladavine u Grčkoj.
1952. - Umro je srpski književnik i političar, Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Do 1943. bio je član jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu, a nakon sporazuma Tito-Šubašić ušao je u martu 1945. kao potpredsednik u vladu Demokratske Federativne Jugoslavije u kojoj je bio do avgusta iste godine ("Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije").
1962. - Edit Sparlok Sampson (Edith Spurlock) stupila je nadužnost sudije u opštinskom sudu u Čikagu, kao prva crnkinja sudija u SAD.
1962. - Teška magla koja je prekrivala London četiri dana prouzrokovala je smrt trovanjem sumpordioksidom velikog broja ljudi.
1967. - Južnoafrički hirug dr Kristijan Barnard (Christian Barnard) izvršio je u bolnici "Grote Šur" u Kejptaunu prvi put u istoriji medicine transplantaciju ljudskog srca. Pacijent Luis Vašanski (Louis Washansky) potom je, sa srcem jedne 25-godišnje devojke nastradale u saobraćajnoj nesreći, živeo 18 dana.
1971. - Počeo je indijsko-pakistanski rat zbog Kašmira, završen 17. decembra pobedom Indije i odvajanjem Bangladeša, dotad Istočnog Pakistana, u posebnu državu.
1975. - U Laosu su vlast preuzeli komunisti i proglasili kraj 600 godina stare monarhije.
1978. - Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta. Glumačku karijeru započela je 1921. i pored brojnih uloga ostala je zapamćena kao nenadmašna Živka u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.
1984. - U gradu Bopal u Indiji oko 4.500 ljudi je umrlo, 500 oslepelo, a 50.000 zatrovano gasom koji je iscureo iz fabrike pesticida "Junion karbajd".
1989. - Nakon pada Berlinskog zida u Istočnoj Nemačkoj ostavke su podneli lider Jedinstvene radničke partije Nemačke (komunisti) Egon Krenc i svi članovi partijskog Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće partije.
1995. - Bivši predsednik Južne Koreje Čun Do Hvan je uhapšen pod optužbom da je odgovoran za masakr u gradu Kvangdžu u maju 1979. kada je vojska ubila više od 200 demonstranata.
1997. - U glavnom gradu Kanade Otavi predstavnici 122 zemlje potpisali su Konvenciju o zabrani protivpešadijskih mina. Nekoliko zemalja među kojima i SAD odbile su da se priključe sporazumu.
2000. - U Čikagu je u 82. godini umrla američka pesnikinja Gvendolin Bruks, koja je ušla u istoriju kao prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade. Nagradu je dobila 1949. za zbirku pesama "Eni Alen".
2001. - Umro je Gerhard Rigner (90), autor telegrama koji je objavljen kao upozorenje svetu na nacistički plan o uništenju jevrejskog naroda.
2003. - Umro je britanski glumac Dejvid Hemings, poznat po ulogama u kultnim filmovima "Uvećanje" i "Barbarela".
2004. - General Vojske Republike Srpske Dragomir Milošević predao se Haškom tribunalu pred kojim je 1998. godine optužen za granatiranje Sarajeva, zločine protiv čovečnosti i kršenje pravila i običaja rata.
Dogodilo se na današnji dan, 4. decembar
1154. - Nikolas Brekspir, prvi i jedini Englez koji je biran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan IV.
1371. - Umro je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je, na osnovu tog predanja, proglasila Uroša za mučenika i svetitelja.
1642. - Umro je francuski državnik, kardinal Arman Žan di Plesi Rišelje, koji je kao ministar kralja Luja XIII (od 1629) vršio stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.
1679. - Umro je engleski filozof Tomas Hobs, predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima "Levijatan", "Osnovi prirodnog zakona i politike", "O čoveku", "O telu", "O građaninu".
1791. - Izašao je prvi broj britanskog "Observera", najstarijeg nedeljnog lista u svetu.
1795. - Rođen je škotski esejist i istoričar Tomas Karlajl, autor romantiziranih istorijskih dela od kojih je najpoznatije "Francuska revolucija" (1837). Osnivač je i čuvene Londonske biblioteke.
1829. - Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih muževa na posmrtnoj ceremoniji.
1829. - Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih muževa na posmrtnoj ceremoniji.
1841. - Predstavom "Smrt Stefana Dečanskog" Jovana Sterije, u bivšem skladištu carinarnice na Savi u Beogradu otvoreno je "Pozorište na Đumruku". Štampan je prvi pozorišni plakat i naplaćivane su ulaznice. Organizatori ovog pozorišta bili su glumac i reditelj Atanasije Nikolić i dramski pisac Jovan Sterija Popović.
1892. - Rodjen je general Franko, španski vojni diktator.
1932. - Rodjena je Maria Kalas (Callas), američka operska grčkog porekla pevačica, sopran.
1943. - Predsednik SAD Ruzvelt, britanski premijer Čerčil i turski predsednik Mustafa Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije. Turska je, međutim, odbila da objavi rat Nemačkoj.
1945. - Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom teorije nasleđa.
1974. - U blizini glavnog grada Šri Lanke Kolomba srušio se holandski avion "DC-8". Poginuli su svi putnici i članvi posade, njih 191.
1975. - Umrla je Hana Arent, filozof i jedna od vodećih ličnosti u oblasti političke teorije u 20. veku. Laureat je mnogih međunarodnih nagrada, među kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade "Sigmund Frojd" 1967. U Drezdenu je 1993. osnovan "Hana Arent institut" za istraživanje totalitarizma.
1976. - Umro je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").
1977. - Na jugu Malezije je poginulo 100 ljudi prilikom pada aviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.
1977. - Diktator Žan Bedel Bokasa krunisao se za cara Centralnoafričkog carstva. Troškovi ceremonije krunisanja iznosili su koliko i četvrtina nacionalnog proizvoda zemlje.
1980. - U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je bila posledica sabotaže, poginuo je portugalski premijer Fransisko Sa Karneiro (Francisco, Carneiro).
1991. - Otmičari su oslobodili poslednjeg Amerikanca, novinara Terija Andersona, koji je kao talac u Libanu proveo 2.454 dana. Pripadnici Islamskog džihada kidnapovali su Andersona 16. marta 1985.
1995. - Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali su sankcije SR Jugoslaviji, uvedene 1992. zbog umešanosti jugoslovenske vlade u rat u Bosni; prvi vojnici NATO - prethodnica trupa za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, sleteli su u dva aviona na sarajevski aerodrom.
1998. - Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.
2001. - Izraelska vojska ušla je u nekoliko palestinskih gradova na Zapadnoj obali i zauzela međunarodni aerodrom u Gazi.
2003. - Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnicu protiv osam lica za ratni zločin počinjen u Vukovaru 1991, kada je ubijeno oko 200 civila. To je prva optužnica koju je to tužilaštvo podiglo od kada je osnovano, jula 2003.
Dogodilo se na današnji dan, 5. decembar
1443. - Rođen je italijanski sveštenik Đulijano dela Rovere, papa Julije II (1503-1513), najveći pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od Mikelanđela je naručio izradu fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra, a Rafael Santi je oslikao njegove privatne odaje.
1756. - Umro je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart), centralna ličnost bečke klasike i jedan od najplodinijih muzičara. Napisao je oko 600 dela, među kojima su opere, simfonije, koncerti za klavir, violinu i druge instrumente, kantate, mise ("Figarova ženidba", "Čarobna frula", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Rekvijem", "Mala noćna muzika").
1766. - Osnivač čuvene londonske aukcijske kuće "Kristi" (Christie), englez Džejms Kristi (James Christie) je održao svoju prvu aukciju.
1839. - Američki general Kaster (George Armstrong Custer), je poginuo u bici protiv indijanaca kod Malog Velikog Roga (The Little Bighorn).
1867. - Rođen je poljski državnik, maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske (1918-22) i inicijator rata protiv sovjetske Rusije (1920-21). Državnim udarom 1926. uspostavio je vojnu diktaturu, a 1934. je sklopio s Hitlerom desetogodišnji pakt o saradnji i nenapadanju. Bio je na vlasti do smrti 1935.
1870. - Umro je u gradu Diepu (Dieppe) francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Dumas Perre), proslavljeni autor romana s motivima iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Hrista", "Kraljica Margo") Smatra se začetnikom feljtonističkog romana.
1872. - Brod 'Mari Selest' (Marie Celeste) je pronadjen napušten na pučini Atlantskog okeana. Nikad nije pronadjen nikakav trag bilo kog člana posade broda.
1901. - Rođen je američki crtač, režiser i producent Volter Ilajas Dizni, poznat kao Volt Dizni (Walt Disney), tvorac crtanog filma. Karijeru, tokom koje je dobio 29 Oskara, započeo je 1921., a svetsku slavu stekao je 1928., kada je prikazao prvi film sa Miki Mausom.
1917. - Delegacije Sovjetske Rusije i sila Osovine potpisale su primirje u mestu Brest-Litovsk u Belorusiji. Mirovni ugovor, kojim je Rusija bila prisiljena da se povuče iz Finske, Letonije, Estonije, Litve, Poljske i nekih područja Turske i da Nemačkoj plati ratnu odštetu od šest milijardi zlatnih maraka, potpisan je 3. marta 1918.
1926. - Umro je francuski slikar Klod Oskar Mone (Claude Oscar Monet), najznačajniji predstavnik i jedan od osnivača impresionizma. Prema njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, naziv je dobio ceo slikarski pravac.
1933. - Kongres SAD ratifikovao je amandman 21. Ustava SAD kojim je ukinuta prohibicija, uvedena u januaru 1920. na osnovu 18. ustavnog amandmana.
1934. - Žene su u Turskoj dobile pravo glasa.
1935. - Rodjen je Litl Ričard (Little Richard), pevač, klavirista i kompozitor, jedan od rodonačelnika rokenrola.
1940. - Umro je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik. Nastupao je na koncertima širom sveta od svoje osme godine i stekao slavu violinskog virtuoza, naslednika Paganinija. Komponovao je šest violinskih koncerata, "Američku simfoniju", kraće violinske kompozicije.
1945. - Tokom vežbi pet američkih bombardera poletelo je iz vazdušne baze u Floridi i nikada se nisu vratili. Pretpostavlja se da je "Izgubljena eskadrila", kako su nazvani, nestala u "Bermudskom trouglu".
1946. - Rodjen je Hoze Kareras (Jose Carreras), španski operski pevač, tenor.
1962. - SAD i SSSR su postigli dogovor o saradnji u kosmičkim istraživanjima u miroljubive svrhe.
1967. - Umro je srpski helenista Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije ("Iz helenskih riznica", "Istorija helenske književnosti").
1977. - Egipat je prekinuo odnose sa Sirijom, Libijom, Alžirom, Irakom i Južnim Jemenom, arapskim zemljama koje su se usprotivile započetom mirovnom procesu između Egipta i Izraela.
1978. - U Iranu je izbio talas protesta, koji su protiv šaha Reze Pahlavija podstakle islamske verske vođe. Proizvodnja nafte je, zbog štrajkova, smanjena gotovo na polovinu.
1993. - Gradonačelnik Beča ranjen je u svojoj kući u eksploziji pisma-bombe. To je bilo peto pismo-bomba poslato u toku tri dana novinarima, sveštenicima i drugim osobama koje su imale neku vezu sa imigrantskom grupacijom u Austriji.
1995. - Armija Šri Lanke zauzela je Džafnu, grad na istoimenom poluostrvu, koji je pet godina bio glavno uporište tamilskih pobunjenika.
1995. - Članice NATO-a odobrile su upućivanje 60.000 vojnika u Bosnu radi očuvanja mira postignutog Dejtonskim sporazumom. Najveća operacija Atlantskog saveza od njegovog osnivanja 1949. sprovedena je pod nazivom "Zajednički poduhvat".
1996. - Predsednik SAD Bil Klinton imenovao je Madlen Olbrajt za državnog sekretara, kao prvu ženu na toj funkciji u američkoj istoriji.
2001. - Legendu jedriličarstva i kapetana novozelandskog tima koji je dva puta uzastopno osvojio prestižni kup Amerike, Pitera Blejka, ubili su pirati kada su naleteli na njegovu jedrilicu u reci Amazon.
2001. - Avganistanske vođe dogovorile su se o formiranju post-talibanske vlade, koju će predvoditi Paštun Hamid Karzai.
2003. - U Kini je po prvi put održan izbor za mis sveta.
Dogodilo se na današnji dan, 6. decembar
1421. - Rođen je engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, koji je nasledio krunu 1422, kada je imao samo osam meseci. Svrgnut je u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža") i ubijen je u maju
1471. u londonskom zatvoru Tauer.
1492. - Kristofor Kolumbo je otkrio ostrvo Hispaniolu, koje je kasnije promenilo ime u Haiti, a zatim podeljeno na dve države: Haiti i Dominikansku republiku.
1507. - Nemački kartograf Martin Valdžemiler objavio je prvu geografsku kartu novog kontinenta kojem je dao naziv Amerika prema imenu italijanskog moreplovca Ameriga Vespućija.
1768. - Objavljeno je prvo izdanje Enciklopedije Britanike (Encyclopćdia Britannica).
1774. - U Austriji je stupio na snagu Edukativni statut Johana fon Felbigera, prvi državni edukativni sistem u svetu.
1790. - Kongres SAD je izmešten iz Njujorka u Filadelfiju (Philadelphia), u saveznoj američkoj državi Pensilvanija (Pennsylvania).
1792. - Vođe žirondinaca u Francuskoj revoluciji doneli suodluku da izvedu na sud kralju Luju VI. Revolucionarni sud ga je potom osudio na smrt i kralj je 1793. pogubljen na giljotini.
1865. - Usvojen je 13. amandman Ustava SAD kojim je zabranjen robovlasnički odnos u Americi.
1877. - Američki pronalač Tomas Edison (Thomas) je u Vest Orindžu u Nju Džersiju demonstrirao prvi zvučni snimak, pesmu "Mary had a Little Lamb".
1897. - U Londonu u Engleskoj je po prvi put u svetu upotrebljeno motorno vozilo u svrhu taksija.
1907. - U jednoj od najtežih nesreća u rudnicima SAD, poginuo je361 rudar u rudniku uglja Monona u Virdžiniji.
1916. - Nemačke trupe su u Prvom svetskom ratu ušle u rumunsku prestonicu Bukurešt.
1917. - Finski parlament je u Helsinkiju proglasio nezavisnost Finske od Rusije, koju je priznala zvanična Moskva. Finska je od vremena ruskog cara Aleksandra I gubila teritoriju, a posle Napoleonovih ratova, postala je 1809., rusko veliko vojvodstvo.
1917. - U sudaru francuskog broda "Mon Blan" natovarenog eksplozivom, uključujući 5.000 tona trinitrotoluola, s belgijskim brodom "Imo" u luci grada Halifaks u Kanadi, poginulo je više od 1.500 ljudi, oko 8.000 je ranjeno i veliki deo grada je razoren.
1921. - Velika Britanija je potpisala mirovni sporazum s Irskom, prema kojem je uspostavljena Irska Slobodna Država kao članica Britanskog komonvelta.
1926. - Italijanski diktator, Benito Mussolini, uveo porez na neženje.
1938. - Francuska i Nemačka su potpisale sporazum o nepovredivosti međusobnih granica, koji su Nemci poništili u Drugom svetskom ratu.
1941. - U Bici za Moskvu počela je protivofanziva Crvene armije protiv Nemaca koji su stigli na 25 kilometara od Moskve. Do kraja februara 1942. nemačke trupe pomerene su na 200 kilometara od Moskve.
1961. - U kongoanskoj provinciji Katanga izbile su teške borbe između snaga UN i Katange.
1969. - Tokom koncerta grupe Rolingstons (The Rolling Stones) u Kaliforniji na auto-trkalištu Altamont Speedway, obezbedjenje bine, koje su sačinjavali članovi biciklističkog genga 'Andjeli pakla' (Hell's Angels) je ubilo jednog posetioca koncerta (Meredith Hunter). Snimak ubistva je zabeležila filmska kamera.
1970. - Poljski lider Vladislav Gomulka i nemački kancelar Vili Brant potpisali su u Varšavi sporazum o normalizaciji poljsko-nemačkih odnosa. Kancelar Brant je tom prilikom na kolenima pred spomenikom poginulim herojima ustanka u Varšavskom getu odao poštu žrtvama nemačkog nacizma.
1971. - Pakistan jer prekinuo diplomatske odnose sa Indijom kada je Delhi priznao novu državu Bangladeš koja je nastala otcepljenjem od Pakistana posle indo-pakistanskog rata.
1978. - Španci su na referendumu izglasali novi ustav, prema kojem je Španija definisana kao ustavna monarhija s parlamentarnom demokratijom.
1988. - Umro je Roj Orbison, jedna od najvećih zvezda američke pop i kantri muzike, autor hitova "Only the Lonely", "Pretty Woman", "Running Scared".
1989. - Masakr u Montrealu (Kvebek, Kanada) u politehničkoj školi (École Polytechnique): Mark Lepen (Marc Lépine) je iz automatske puške u sred dana, pucao na devojke i žene oko sebe, ubio 14 studentkinja i ranio još 13. Zatim je izvršio samoubistvo.
1989. - Slobodan Milošević proglašen je na sednici Skupštine Srbije za predsednika Predsedništva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio 86 odsto glasova.
1992. - Hindu ekstremisti su uništili džamiju u Ajođi na severu Indije, koju su, kako se veruje, muslimanski osvajači izgradili u srednjem veku na zgarištu velikog hindu hrama. U jednomesečnim sukobima Hindu vernika i Muslimana poginulo je oko 2.000 ljudi.
1997. - Ruski transportni avion "Antonov-124" koji je nosio dva borbena aviona, srušio se na stambeno naselje blizu Irkutska. Poginulo je 85 ljudi.
1999. - Sud UN za ratne zločine u Ruandi osudio je na doživotni zatvor Džordža Rutagandu, lidera naoružanih grupa Huta, za genocid počinjen 1994. u Ruandi.
2000. - Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu objavio je analizu prema kojoj 60 procenata stanovnika u Srbiji spada u kategoriju siromašnih, dok bogata elita čini pet odsto populacije.
2001. - Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin podneo je ostavku, a za novog predsednika izabrana je Nataša Mićić.
2001. - Naziv kanadske provincije Njufaundlend (Newfoundland) je promenjen u 'Njufaundlend i Labrador' (Newfoundland and Labrador).
2002. - U napadu na izbeglički kamp Bureij u oblasti Gaza izraelske snage ubile su deset Palestinaca, među kojima su i dva službenika Agencije UN za pomoć i rad (UNRWA).
GREENEYES
06-12-2007, 16:19
hahahahahahahahhaha
Dogodilo se na današnji dan, 7. decembar
-43. - p.n.e. - Umro je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik.
1431. - Engleski kralj Henri VI (Henry) je u Parizu krunisan kao kralj Francuske.
1815. - Streljan je Mišel Nej, najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Posle Napoleonovog poraza, uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.
1857. - Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije krajem 19. i prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona.
1863. - Rodjen je Pjetro Maskanji (Pietro Mascagni), italijanski kompozitor, poznat po svojoj popularnoj operi Kavalerija Rustikana ('Cavalleria Rusticana').
1914. - Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavlja kao prioritetan cilj srpske državne politike.
1941. - Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su kao članice Trojnog pakta učestvovale u agresiji na SSSR.
1941. - Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova, što je ubrzalo odluku SAD da se uključe u Drugi svetski rat.
1946. - Skupština FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.
1949. - Čang Kaj-šek je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodilačke armije Kine, proglasio državu i ustanovio vladu.
1965. - Vaseljenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol dveju hrišćanskih crkava.
1970. - Ubedljiva pobeda na izborima u Istočnom Pakistanu Avamilige, pobornika autonomije Bengala (kasnije Bangladeš), dovela je do duboke krize između Istočnog i Zapadnog Pakistana, koja je naredne godine eskalirala u građanski rat.
1971. - Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i televizijske signale s Marsa.
1974. - Kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru koji je napustio 15. jula 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast.
1975. - Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.
1985. - Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, koji je svetski ugled stekao istorijskim romanom "Ja, Klaudije" i delom "Grčki mitovi".
1988. - U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
1988. - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u UN unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije.
1992. - Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 Hindusa i Muslimana. Tokom nereda razorena je džamija u Ajođi.
1993. - Umro je Feliks Ufue Boanji, prvi predsednik Obale Slonovače od sticanja nezavisnosti 1960. i jedini afrički predsednik koji je 33 godine neprekidno bio na vlasti.
1995. - Sonda s američkog vasionskog broda "Galilej" je ušla u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala.
1996. - Predsednik Alžira Liamin Zerual ozakonio je svojim potpisom ustavne reforme kojima se zabranjuju političke partije zasnovane na religiji.
1997. - Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovljeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova. U drugi krug su ušli kandidati Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović i Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, a za predsednika je 21. decembra izabran Milan Milutinović.
2001. - U građanskom ratu u Avganistanu Talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.
2002. - Irak je inspektorima UN predao dokument o iračkom oružju za masovno uništenje kao i o vojnoj industriji, što je zahtevano novembarskom Rezolucijom Saveta bezbednosti.
2003. - Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman proglašen je krivim za prevaru, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova i osuđen na 20 godina zatvora.
2004. - Hamid Karzai je položio zakletvu kao prvi predsednik Avganistana izabran na slobodnim izborima.
Dogodilo se na današnji dan, 8. decembar
1542. - Rođena je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.
1626. - Rođena je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.
1638. - Umro je dubrovački barokni pesnik Ivan Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep "Suze sina razmetnoga", junački ep "Osman" i pastirska igra "Dubravka" koja završava čuvenom himnom slobodi.
1824. - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti ("Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica").
1832. - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama "Sineve Sulbaken", "Arne", "Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške proze.
1854. - Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
1863. - Britanski bokser Tom King je postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom (John Heenan).
1865. - Rođen je finski kompozitor Jan Sibelijus, čije delo je inspirisano finskim folklorom, posebno epom "Kalevala" (simfonijska pesma "Finlandija", uvertira "Karelija", "Tužni valcer", violinski koncert).
1925. - Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf", u kojoj je izložena koncepcija "Novog poretka" i rasne supremacije Nemaca.
1941. - SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog palta, objavile su rat SAD.
1943. - Rodjen je Džim Morison (Jim Morrison), američki muzičar, pevač grupe Dors (Doors).
1949. - Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka na Tajvan.
1954. - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpsko-hrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.
1966. - Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.
1966. - Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.
1974. - Grci su na referendumu velikom većinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.
1978. - Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-74).
1980. - U Njujorku je ubijen bivši član "Bitlsa" Džon Lenon (John Lennon) . Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen (Mark David Chapman), koji je kasnije osuđen na doživotni zatvor.
1991. - Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.
1995. - U Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.
2000. - U Otavi je održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti na kojem je osnovana Međunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.
2000. - Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.
2001. - Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton (84), jedna od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih 40-tih programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.
2002. - Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio je lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Koštunica 1.699.089, odnosno 57,66 odsto.
2003. - Umro je kubanski pijanista Ruben Gonzales koji se proslavio nastupajući sa grupom Buena Vista Social Club.
2003. - Umro je Hans Hoter , austrijski operski pevač nemačkog porekla, koji se proslavio u operama Riharda Vagnera, posebno ulogama u "Ring Cycle" i "Parsifal". U glavnoj ulozi pojavio se u "Letećem Holanđaninu" i "Die Meistersinger".
Dogodilo se na današnji dan, 9. decembar
1594. - Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa, vojni i državni reformator. Uspešno je okončao ratove s Danskom, Poljskom i Rusijom i osigurao dominaciju Švedske na Baltiku. U Tridesetogodišnjem ratu (od 1630) naneo je niz poraza katoličkim snagama grofa Tilija. Poginuo je u novembru 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Valenštajna. Uoči njegove smrti Švedska je bila najjača sila u Evropi. Nasledila ga je kćerka Kristina.
1608. - Rođen je engleski pisac Džon Milton, koji se smatra najvećim engleskim pesnikom uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").
1641. - Umro je flamanski slikar Anton van Dajk, čuveni portretista, dvorski slikar engleskog kralja Čarlsa I od 1632.
1824. - U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu, koja je bila presudna za sticanje nezavisnosti Perua.
1886. - Rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.
1905. - U Drezdenu je izvedena premijera opere jednočinke "Saloma" Ričarda Štrausa, komponovane prema priči Oskara Vajlda. Publika je izrazila zgražanje nad skarednošću predstave.
1905. - Francuska je donela dekret o odvajanju države od crkve.
1910. - Umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma ("Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojevic", "Pera Segedinac").
1916. - Rodjen je u Njujorku, pod pravim imenom Issur Danielovitch Demsky, američki glumac i producent jevrejskog porekla Kirk Daglas (Douglas).
1917. - Turske trupe predale su Britancima u Prvom svetskom ratu Jerusalem, koji je pod truskom dominacijom bio od 1517.
1926. - Rođen je španski borac s bikovima Luis Migel Lukas "Domingin", koji se smatra najboljim borcem s bikovima u 20. veku. Njegova veština inspirisala je američkog pisca Ernesta Hemingveja.
1941. - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.
1961. - Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom. Na isti dan 1962. Tanganjika je postala republika.
1985. - Generalna skupština UN je jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal.
1985. - Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla i njegov sledbenik član vojne hunte admiral Emilio Masera osuđeni su na doživotnu robiju zbog učešća u "prljavom ratu" protiv gradske gerile i političkih protivnika (1976-82) tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi.
1987. - Protestima na području Gaze počela je prva intifada - pobuna Palestinaca protiv izraelske okupacije. Ustanak je potom zahvatio Zapadnu obalu i Jerusalem.
1990. - Leh Valesa, (Lech Wałęsa) bivši lider sindikata "Solidarnost", pobedio je na predsedničkim izborima u Poljskoj.
1990. - Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji nakon 45 godina vladavine komunista, pobedila je Socijalistička partija Srbije (bivši komunisti), a za predsednika Srbije izabran je lider te partije Slobodan Milošević.
1992. - Poštujući sankcije UN protiv SR Jugoslavije Svetska fudbalska federacija zabranila je jugoslovenskoj reprezentaciji da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.
1994. - Partija "Šin fejn", političko krilo Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.
1995. - Vrhovni sud Poljske potvrdio je pobedu Aleksandra Kvašnjevskog na novembarskim predsedničkim izborima i odbacio žalbu pristalica njegovog poraženog rivala Leha Valese.
1996. - UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma s Irakom oprodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.
1999. - Srpske vlasti osudile su predsednicu Lige albanskih žena pesnikinju Fljoru Brovinu na 12 godina zatvora. Brovina je puštena na slobodu 2000. po odlasku Slobodana Miloševića s vlasti.
2000. - SR Jugoslavija i bivša jugoslovenska republika Slovenija uspostavile su diplomatske odnose.
2002. - Američka avionska kompanija "Junajted Erlajns" podnela je zahtev za bankrot, što je najveći slučaj bankrotstva u istoriji avioindustrije.
2002. - Indonežanska vlada i predstavnici oslobodilačkog pokreta Aceh potpisali su primirje, u cilju okončanja nemira koji su 26 godina potresali provinciju Aceh, a u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Dogodilo se na današnji dan, 10. decembar
1845. - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.
1896. - Umro je u San Remu u Italiji, švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.
1898. - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.
1902. - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.
1903. - Marija Kiri (Marie Curie) je dobila Nobelovu nagradu za fiziku, kao prva žena od početka dodeljivanja ove prestižne nagrade.
1926. - Umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.
1936. - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII, jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindžora. Nasledio ga je Džordž VI.
1941. - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južno kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.
1948. - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.
1960. - Rodjen je Kenet Brana (Kenneth Branagh), britanski glumac i režiser.
1963. - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.
1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.
1967. - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.
1980. - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.
1991. - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su borbe između Srba i hrvatskih snaga nastavljene.
1996. - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.
1998. - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.
2001. - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu u julu 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.
2001. - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobitnik je Nobelovenagrade za mir.
2002. - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.
2003. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo" čija će implementacija u kosovsko društvo biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demorkatskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument prihvatio je i Savet bezbednosti UN.
2003. - Haški tribunal osudio je bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je priznao krivicu, na 17 godina
2004. - Avion kompanije "Junajted erlajns" sleteo je u vijetnamski grad Ho Ši Min i to je prvi američki putnički avion koji je sleteo u tu zemlju od Vijetnamskog rata.
Dogodilo se na današnji dan, 11. decembar
1282. - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.
1475. - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata, i spreči stvaranje protestantske crkve.
1803. - Rođen je francuski kompozitor Ektor Berlioz (Hector), tvorac romantičarske programske muzike i utemeljitelj modernog orkestra ("Fantastična simfonija", "Romeo i Julija").
1810. - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise. Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".
1843. - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1858. - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.
1888. - Skupština Srbije prihvatila je ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski ustav od
1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.
1894. - U Parizu, je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.
1918. - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Odjel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").
1937. - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.
1941. - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.
1946. - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.
1972. - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon i Harison Smit spustili su se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".
1973. - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.
1991. - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.
1992. - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.
1997. - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.
1999. - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.
2000. - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.
2001. - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.
2002. - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.
Dogodilo se na današnji dan, 12. decembar
1586. - Umro je Ištvan Batori, knezTransilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Vilnjusu 1579.
1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela "Gospođa Bovari" zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ("Buvar i Pekiše", "Sentimentalno vaspitanje", "Salambo", "Iskušenja svetog Antonija").
1863. - Rođen je norveški slikar Edvard Munk, jedan o začetnika ekspresionističkog likovnog izraza. Radio je portrete (Ibzen, Strindberg, Malarme) i pejsaže, a najpoznatija njegova slika je "Krik".
1873. - U Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira.
1894. - Japanske trupe su počele invaziju Koreje.
1896. - Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.
1913. - Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" pronađena je u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja "Luvr".
1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za film "Odavde do večnosti".
1915. - Poleteo je prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.
1917. - Dogodila se jedan od najvećih železničkih nesreca u istoriji, u Modanu (Modane) u Francuskoj. Poginulo je 543 ljudi.
1918. - Srpska vojska je po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.
1920. - Konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.
1940. - Kraljevina Jugoslavija je u Drugom svetskom ratu potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.
1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji.
1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.
1960. - Rodjen je Emerson Fittipaldi, brazilski automobilski trkač, vozač formule 1.
1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.
1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbogvojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.
1979. - Grupa generala izvršila je vojni udar u Južnoj Koreji ipreuzela vlast.
1983. - Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.
1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.
1993. - Rusi su na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od1917. izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.
2000. - Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.
2000. - Umro je Ndabaningi Sitole, jedan od vodećih crnačkih lidera 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.
2002. - U Beču je Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.
2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.
2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.
oslobodjena Sjenica 12.12.1945.
oslobodjena Sjenica 12.12.1945.
Ili "zarobljena" :roll: ... :arrow: zavisi iz kojeg ugla gledamo na stvar.
Tahirovce
12-12-2007, 22:26
kako se god okrenes,dupe ti pozadi.......
Dogodilo se na današnji dan, 13. decembar
1545. - Počeo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgrađen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vođen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata između prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).
1553. - Rođen je francuski kralj Anri IV, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vođa hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak.
1570. - Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.
1577. - Engleski moreplovac i istraživač, Frensis Drejk (Francis Drake) je isplovio na jedrenjaku 'Golden Hind' iz engleske luke Plimut (Plymouth) na svoje dugo putovanje oko sveta.
1642. - Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.
1797. - Rođen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine), jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo ("Knjiga pesama", "Romansero", "Ata Trol", "Nemačka, zimska bajka").
1806. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.
1847. - Engleska književnica Emili Bronte (Emily Bronte), je objavila roman Orkanski visovi (Wuthering Heights) pod pseudonimom Elis Bel (Ellis Bell).
1877. - Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.
1904. - U Londonu, Engleska, pušten je u rad sistem podzemne železnice koji je radio na električnu struju.
1921. - SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o međusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.
1937. - Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom "silovanje Nankinga".
1939. - U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice "Ekseter", "Ajaks" i "Ahil" su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod "Graf Špe", koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.
1944. - Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu "Nešvil" i usmrtio 133 člana posade.
1967. - Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.
1981. - General Vojćeh Jaruzelski zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata "Solidarnost", a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.
1982. - U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.
1988. - U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike,uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju građanskog rata u Angoli započetog 1975.
1991. - Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.
1999. - U Ljubljani je u 75. godini umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.
2000. - Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru od raspada SSSR-a 1991.
2001. - U samoubilačkom napadu ekstremista na zgradu indijskog parlamenta u Nju Delhiju ubijeno je 13 ljudi. Za napad su osumnjičeni muslimanski sepratisti koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u Džamu i Kašmiru.
2002. - Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.
2003. - Američke snage su uhapšile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podžemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak.
2004. - Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.
kako se god okrenes,dupe ti pozadi.......
:lol: :lol: Tahirovce belaju..
kako se god okrenes,dupe ti pozadi.......
Hahahaaa...ja ovo tek sad videh.
Ehhhh TI,,sala ti nisi!!!
Dogodilo se na današnji dan, 14. decembar
1503. - Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799. - Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu" (Farewell address).
1822. - U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.
1900. - Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911. - Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916. - Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.
1918. - U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
1935. - Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939. - Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.
1960. - Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1962. - Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989. - Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1989. - Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.
1998. - U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.
2000. - Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.
2001. - Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
2001. - Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004. - Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.
2004. - Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu - Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
2005. - Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.
SEJO31-de
17-12-2007, 19:44
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN.17-DECEMBAR[B]
1531. Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.
1538. Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1778. Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.
1830. Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.
1888. Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. a kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.
1903. Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.
1908. Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
1909. Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.
1939. U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.
1948. U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna i druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.
1973. Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
1983. U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.
1985. Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovnu ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
1989. U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
1990. Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika je izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid.
1991. Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
1992. Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.
1995. Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
1996. Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
1997. Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.
1999. Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
2000. U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
2001. Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Princ, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
2002. Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.
2003. Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.
2005. Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata za članstvo u EU[B]
SEJO31-de
18-12-2007, 20:17
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:18decembar
1398. Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je indijski grad Delhi.
1737. Umro je Antonio Stradivari, italijanski graditelj gudačkih instrumenata nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.
1803. Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme, među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1856. Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-1920), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.
1865. Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.
1879. Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač", koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.
1903. Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala stavljena je pod kontrolu SAD, uz godišnju rentu.
1913. Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-1966), kancelar Zapadne Nemačke (1969-1974), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR-om i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970, kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere, u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.
1916. Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke. Poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.
1935. Edvard Beneš izabran je za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.
1940. Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".
1970. U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju Rimokatoličke crkve.
1972. SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja, koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.
1980. Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.
1999. Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe, u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile su tamilske separatiste za podmetanje bombe.
2000. U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.
2001. U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.
2003. Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.
2003. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.
2005. U jurnjavi tokom raspodele humanitarne pomoći u indijskom gradu Čenaju (ranije Madras) stradala su 43 beskućnika
SEJO31-de
20-12-2007, 16:06
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:20.DECEMBAR
Beograd -- 1355. Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik), koja je objavljena 1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena, koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.
1582. U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.
1795. Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne građanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo "Srpska revolucija" (1829.) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.
1912. U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija je završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi među balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.
1937. Umro je nemački general Erih Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-28) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.
1945. Karl Rener je izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
1960. Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
1968. Umro je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ("Plodovi gneva" "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja").
1970. Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske Ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka. Nasledio ga je Edvard Gjerek.
1971. Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.
1973. U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.
1974. Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obrađivao virtuoznom veštinom.
1982. U 95. godini umro je Artur Rubinštajn, američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.
1986. U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.
1987. U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.
1989. SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika, premijera Manuela Antonija Norijege.
1990. Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja Hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.
1991. Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao "ratnim budžetom". Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.
1992. U SR Jugoslaviji su održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević pobedio je u prvom krugu Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali su na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.
1995. Američki avion "boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
1996. U Beograd je doputovala komisija OEBS-a na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS-a.
1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.
1999. Na osnovu optužnice Međunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Galića je 5. decembra 2003. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čocečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.godine.
2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju "Međunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu" (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.
2001. U 95. godini umro je bivši predsednik Senegala (1960-80) Leopold Sedar Sengor. Poznat i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.
2002. U Nemačkoj je, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.
2006. U Beogradu je preminuo novinar Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika "Politika", koji je u srpskom novinarstvu bio istaknuta ličnost više od 40 godina.
SEJO31-de
25-12-2007, 15:15
DOGODILO SE na Današnji dan, 25. decembar
Rođeni Njutn, Luksemburg, Bogart, Džina i Sadat, umrli Čapek i Čaplin.
800. Papa Leo III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.
1000. Krunisan prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.
1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan za kralja Engleske, pošto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani počeli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju.
1642. Rođen engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".
1741. Švedski fizičar Anders Celzijus objavio da je izumeo skalu od 100 stepeni za merenje temperature.
1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat Austrije i Prusije.
1870. Rođena nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, na čelu levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedna od osnivačica Komunističke partije Nemačke, 1918, predstavnica levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena s Karlom Libknehtom, posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.
1876. Rođen pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Gandijem i Nehruom borio se za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.
1899. Rođen je glumac Hemfri Bogart, ikona film-noira i jedan od najčuvenijih glumaca u istoriji filma. Najpoznatije uloge ostavario u filmovima Malteški soko, Kazablanka, Imati-nemati, Blago Sijera Madre i Afrička kraljica, za koji je i dobio Oskara.
1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanično Božićno primirje, kada su dve grupe vojnika, britanskih i nemačkih, obustavile paljbu, izašle iz rovova i srele se na ničijoj zemlji.
1918. Rođen egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978, koju je podelio s premijerom Izraela Menahemom Beginom.
1926. Japanski regent, princ Hirohito, nasledio presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito umro 1989.
1932. Britanski kralj Džordž V uputio prvi put božićnu poruku naciji preko radija.
1938. Umro češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit", u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.
1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.
1942. Nemci u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio profesor muzičke škole Stanković i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina.
1974. Ciklon gotovo uništio australijski grad Darvin.
1977. Umro engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik Oskara za životno delo 1972.
1979. Sovjetske trupe ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kog se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika.
1991. Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.
1997. Na Kubi prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio taj dan praznikom u čast pape, koji je u januaru 1998. posetio Kubu.
2000. U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život izgubilo 311 osoba.
2001. Više od 540 osoba poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija tokom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga, blizu prestonice Budžumbure.
2003. U pokušaju ubistva predsednika Pakistana Perveza Mušarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povređeno...
akica_90
28-12-2007, 12:05
Na danasnji dan 28. Decembar
rodjen je moj tetak.... :)))) :D
ursuljanka
28-12-2007, 12:07
pa nek mu je hairli:)
akica_90
28-12-2007, 12:09
=)))...........................
Dogodilo se na današnji dan - 28. decembar
1065. - U Londonu je otvorena Vestminsterska opatija.
1849. - M Jolly-Bellin je otkrio hemijsko čišćenje kada je slučajno prevrnuo lampu sa terpentinom i uljem na svoje odelo i video efekat čišćenja.
1856. - Rođen je Vudro Vilson (Woodrow Wilson), političar i državnik SAD, jedan od vođa Demokratske stranke. Kao predsednik SAD (1913-21), oštro je istupao protiv latinoameričkih država. Uveo je SAD u Prvi svetski rat, a 1918. je objavio "Četrnaest tačaka" u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1919. godine, a umro je pet godina kasnije.
1895. - U Parizu je otvoren prvi bioskop. Braća Ogist i Luj Limijer održali su prvu filmsku predstavu na svetu. Oko 30-tak ljudi je platilo da pogleda kratke filmove u kojima je prikazivan običan život francuskih građana - hranjenje bebe, vojnike koji marširaju, igranje karata i sl. Jedan od filmova koji je prikazivao lokomotivu koja ulazi u stanicu izazvao je paniku među gledaocima koji su pomislili da ide na njih.
1897. - Održana je premijera komada Edmona Rostana "Sirano de Beržerak" u Parizu.
1908. - U južnoj Italiji je bio epicentar najdestruktivnijeg zemljotresa u istoriji Evrope koji je sravnio sa zemljom gradove Mesinu na Siciliji i Ređo di Kalabrija. U ovom zemljotresu je poginulo oko 100.000 ljudi.
1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama. 1989. - Aleksandar Dubček, bivši čehoslovački lider i tvorac "Praškog proleća", izabran je za predsedavajućeg, novog, višepartijskog Čehoslovačkog parlamenta. To je bila prva Dubčekova javna funkcija od kako je izbačen iz Komunističke partije 1970. godine
SEJO31-de
29-12-2007, 11:38
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:29-DECEMBAR
Rođeni Gudijer, Gledston, Kazals i Ćosić, umrli David, Višnjić i Krleža, Kina republika, bombardovanje Londona, smena Panića.
1170. Nadbiskup Tomas Beket ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.
1721. Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.
1800. Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum doprineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1809. Rođen je Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
1825. Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").
1835. Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru".
1876. Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Portoriku.
1890. Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.
1911. Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.
1914. Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
1921. Rođen je srpski pisac Dobrosav Ćosić, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je došao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju. Pobornik ideje o ugroženosti Srba u jugoslovenskoj federaciji, krajem 80-ih dao je podsticaj nacionalističkoj politici srpskog lidera Slobodana Miloševića. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće").
1940. Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.
1944. Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.
1973. Filipinski diktator Ferdinand Markos nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata iako po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen s vlasti.
1981. Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").
1989. Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
1992. Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.
1996. Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.
1999. U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi.
2000. Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.
2001. U Kabulu su prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.
2001. Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.
SEJO31-de
01-01-2008, 13:12
Dogodilo se na danasnji dan.1-januar....
Julijanski kalendar i evro. Rođeni Petefi i Ćopić, umrli Ševalije i Šovagović. Osnovano Ujedinjeno Kraljevstvo i kraj Čehoslovačke.
5. p.n.e. Stupio na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.
1502. Portugalski moreplovci uplovili u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro. Grad koji je potom nastao bio prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.
1526. Hrvatsko plemstvo na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska postala deo Habsburške monarhije.
1801. Stupio na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.
1803. Danska zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.
1823. Rođen mađarski pesnik Šandor Petefi, jedan od vođa nacionalnog pokreta 1948. Otac mu bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom XIX veka. Njegova poezija imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo 1849. u bici kod Šegešvara.
1833. Velika Britanija proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.
1863. Tokom Američkog grašanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao Zakon o oslobađanju robova.
1877. Britanska kraljica Viktorija I proglašena za caricu Indije.
1880. U Srbiji uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao metar. Zvanično prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.
1901. Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale australijsku zajednicu sa Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.
1915. Rođen srpski pisac Branko Ćopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle II svetskog rata. 1984. izvršio samoubistvo.
1925. Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija promenjen u Oslo.
1958. Stupio na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.
1959. Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi preuzeo vlast vođa revolucionarnog pokreta 26. jul Fidel Kastro. Diktator Fulhesio Batista pobegao u Dominikansku Republiku.
1965. Pod vođstvom lidera pokreta Al Fatah Jasera Arafata formirana Palestinska oslobodilačka organizacija.
1972. Umro francuski pevač i glumac Moris Ševalije. Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario u filmskim muzičkim komedijama.
1979. SAD i Kina uspostavili diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.
1993. Radiotelevizija Srbije otpustila više od 1.500 radnika u Beogradu, među njima najviše novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, govoru mržnje, nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uređivačke politike.
1993. Češka i Slovačka postale samostalne države, prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.
1994. U Jugoslaviji rast cena dostigao 315.563.558 odsto, cene u proseku povećavane 62 odsto dnevno, dva odsto na sat.
1995. U Bosni stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.
1998. Islamski fundamentalisti na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.
1999. Zvanično puštena u promet jedinstvena evropska valuta, evro. Oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela 1. januara 2002.
2000. Velika Britanija zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta i unca, i uvela evropski merni sistem.
2001. U Zagrebu umro Fabijan Šovagović, jedan od najvećih glumaca Hrvatske i SFRJ.
2002. Evro postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska zadržale nacionalne valute.
2003. Policijske snage EU u BiH zamenile međunarodne policijske snage UN, počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 članica EU.
2003. U Brazilu inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva, prvi predsednik Brazila iz redova radničke klase
Prijepoljka
02-01-2008, 00:56
01.01. Rodjen Tose.... :'(
1492. - Kraljevinu Granadu zauzele su hrišćanske snage kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele I, čime su Mavri izgubili svoje poslednje uporište u Španiji. Posle pada Granade, Mavri (ili Morisci) naterani su da prime hrišćanstvo ili da napuste Španiju, ali su i pored toga bili podvrgnuti inkvizitorskim progonima.
1839. - Francuski fotograf Louis Daguerre načinio je prvu fotografiju Meseca.
1898. - Rođena je srpska glumica Ljubinka Bobić, koja je 1921. započela karijeru u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši na prečac gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći potom karakterne uloge, iskazala je izuzetno scensko umeće. Njenu karijeru najviše je obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.
1944. - Helikopter je prvi put počeo da se koristi u ratu, i to od strane Britanaca.
1966. - U Španiji je prvi put rođeno jedno jevrejsko dete još od proterivanja Jevreja 1492. godine. 1995. - Naučnici su koristeći teleskop "Keck" na Havajima otkrili najudaljeniju galaksiju, od Zemlje udaljenu približno 15 milijardi svetlosnih godina.
supergirl
02-01-2008, 12:58
01.01. Rodjen Tose.... :'(
Koliko ja znam,on je rodjen 25.januara.
Izgleda da te jos boli glava,pa brkas po malo! Nema vezze,razumijem te! :) :)
Prijepoljka
02-01-2008, 14:23
Koliko ja znam,on je rodjen 25.januara.
Izgleda da te jos boli glava,pa brkas po malo! Nema vezze,razumijem te! :) :)
Ja cuh da je to 01.01! Pa, prikazivali su koncerte na Pink Music, i Svet Plus, jer mu je rodj!!
SEJO31-de
06-01-2008, 13:29
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:6JANUAR
Stefan Dečanski, umro Teodor Ruzvelt, kralj Aleksandar zaveo šestojanuarsku diktaturu, kruna Sv. Stefana vraćena u Mađarsku.
1066. Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača.
1322. U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.
1492. Kralj Ferdinand i kraljica Izabela pobedonosno su ušli u Granadu, nakon što je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista, ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.
1745. Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1810. Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.
1822. Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.
1829. Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").
1884. Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel, koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrđeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".
1916. Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukotića odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.
1919. Umro je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija. 1901. je sproveo plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905, dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
1929. Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.
1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.
1945. Maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin su u Drugom svetskom ratu sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.
1949. Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".
1963. Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvođenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.
1978. Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog mađarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Mađarsku.
1993. Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks "Dizi" Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.
1993. Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.
1995. U provinciji Šansi na severu Kine poginulo je najmanje sto ljudi u eksploziji posle sudara dva teretna voza natovarena tonama trinitrotoluola.
2000. Jake policijske snage razdvajale su dva skupa na Cetinju u Crnoj Gori gde su Srpska pravoslavna crkva i samoproklamovana Crnogorska pravoslavna crkva održavale centralno božićno slavlje na Badnji dan.
2002. Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom pronađena izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
2003. Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog građanskog rata.
2004. Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.
SEJO31-de
07-01-2008, 12:38
DOGODILO SE NA DANASMJI DAN-7 JANUAR
Godunov na vlasti, Galilej otkrio Jupiterove mesece, pobeda Džordža Vašingtona, umrli Mažino, Nikola Tesla, pad režima Pola Pota
1536. Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.
1598. Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.
1610. Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.
1785. Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.
1789. Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.
1807. Velika Britanija je proglasila blokadu Francuske i zemalja-saveznica francuskog cara Napoleona I Bonaparte.
1844. Rođena je Francuskinja Mari Bernar Subiru, Sveta Bernadet iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodočasničkih mesta u Evropi.
1847. Rođen je srpski pisac, satiričar, Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. ("Glava šećera", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda").
1872. Izašao je prvi srpski pozorišni list "Pozorište", koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.
1927. Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza između Londona i Njujorka.
1932. Umro je francuski političar Andre Mažino. Kao ministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrđenja duž francusko-nemačke granice, koja je po njemu dobila naziv "Mažino linija". Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom raru, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši "Mažino liniju",
1943. U Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.
1946. Zapadne sile su priznale Austriju u granicama iz 1937.
1953. Američki predsednik Hari Truman je objavio da je u SAD izrađena hidrogenska bomba.
1979. Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoć vijetnamskih snaga, nakon dvonedeljne opsade zauzeli Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera Pola Pota. Smatra se da je za vreme režima Crvenih Kmera od aprila 1975. u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i iscrpljenosti između milion i dva miliona ljudi.
1989. Umro je japanski car Hirohito. Njegova vladavina od 1926. obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao "božanskog porekla". Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbe za ratne zločine.
1990. Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina svog postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.
1992. Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice. Poginulo je svih petoro ljudi u helikopteru.
1997. U Alžiru je, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski ekstremisti, poginulo najmanje 13 i ranjeno oko sto ljudi.
1998. Oslobodilačka vojska Kosova, koja se proglasila odgovornom za seriju napada na policijske stanice na Kosovu, preuzela je odgovornost i za terorističke akcije u Makedoniji, iako je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo povezanost OVK s bombaškim napadima u Makedoniji.
1999. Američki Senat počeo je suđenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.
2002. Prilikom loženja božičnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su sukob pristalica Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više ljudi.
2002. Francuski legendarni modni kreator Iv Sen Loran povukao se iz sveta visoke mode. Modnu kuću osnovao je 1962, a proslavio se 1966. kolekcijom prvih smokinga za žene koji su postali modni hit.
2004. Zvaničnici zoo-vrta u Buenos Airesu u Argentini su saopštili da je rođeno šest retkih bengalskih belih tigrova, čime je njihova populacija uvećana na 210.
2005. Šef irske policije je saopštio da je Irska republikanska armija ukrala 50 miliona dolara iz Belfast banke.
2006. Umro je austrijski planinar Hajnrih Harer, čiji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film. "Sedam godina na Tibetu".
Dogodilo se na današnji dan - 8. januar
1324. - Marko Polo iz Venecije, poreklom sa Korčule, najpoznatiji svetski putnik srednjeg veka, preminuo je u 70. godini. Godine 1271. krenuo je na Daleki istok i proputovao jugozapadnu i srednju Aziju i stigao u Peking 1275. godine. Prvi je Evropljanin koji je prešao preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Proputovao je skoro celu Kinu, a u Evropu se vratio 1295. godine, preko Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opis svojih putovanja objavio je 1928. godine u knjizi koju je po njegovom kazivanju napisao italijanski pisac Rusticijano.
1589. - Rođen je srpski pisac Ivan (Dživo) Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima na slobodu i borbu porobljenih Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je turski poraz u Hoćimskoj bici 1621. i smrt sultana Osmana II u janičarskoj pobuni godinu dana kasnije, videći u tim događajima predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: drama "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga".
1807. - Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac je krajem decembra utekao iz tvrđave, uvidevši da je njena odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman-paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.
1856. - Doktor John A. Veatch otkrio je boraks, natrijumovu so borne kiseline. Danas se široko upotrebljava u industriji stakla, u kozmetici, medicini i domaćinstvu.
1900. - Rođena je princeza Marija, druga kćer rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i kraljice Marije, princeze od Britanije i Irske. Princeza Marija se 1922. godine udala za kralja Aleksandra Karađorevića, sa kojim je dobila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja. Umrla je 1961. godina u izgnanstvu u Londonu.
1916. - Posle dugotrajne i žestoke borbe, povučene su sve savezničke trupe sa Galipolja. Ovde je u aprilu 1915. godine obrazovan Galipoljski front, na kome su se protiv Turaka borili uglavnom australijske, novozelandske, južnoafričke i kanadske trupe.
1918. - Američki predsednik Vudrov Vilson objavio je Četrnaest tačaka u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. U jednoj tački govori se o "autonomiji naroda u Austrougarskoj", što je bio pokušaj da se parira Dekretu o miru koji je objavila sovjetska vlada.
1954. - Elvis Prisli platio je četiri dolara memfiskom studiju za snimanje svojih prvih dveju pesama: "Casual Love" i "I'll Never Stand in Your Way". 1993. - Majkl Džordan, igrač Čikago bulsa, postigao je svoj 20.000-ti poen u karijeri.
SEJO31-de
09-01-2008, 12:51
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN;9 JANUAR:
Ubijen Hadži-Đera, rođeni Mokranjac, De Bovoar, Nikson i Ture, umrli Napoleon III i Emanuele II, proglašena Republika Srpska
1792. Mirom u Jašiju, kojim je okončan rusko-turski rat, započet u avgustu 1787, Rusija proširila granicu do Dnjestra.
1793. Francuz Žan-Pjer Blanšar izveo prvi let balonom iznad Severne Amerike.
1804. Turci ispred manastira Moravica ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela tzv. seča knezova, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.
1856. Rođen srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, jedan je od osnivača Srpske muzičke škole. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u XIX veku.
1873. Umro Šarl Luj Napoleon III, nećak Napoleona Bonaparte, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Tokom njegove vladavine Francuska zaposela Nicu i Savoju i počela kolonijalno osvajanje Indokine. Počeo rat protiv Pruske, zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen s prestola. Posle zaključenja mira s Pruskom 1871. emigrirao u Englesku, gde je umro.
1878. U srpsko-turskom ratu srpska vojska ušla u Niš, Turci narednog dana predali tvrđavu i varoš, okončana turska uprava u tom gradu. Borbe trajale 25 dana, odlučujuća bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.
1878. Umro italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije. Po dolasku na presto, 1861, inaugurisao parlamentarnu monarhiju.
1908. Rođena francuska književnica Simon de Bovoar, autorka romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Životna saputnica filozofa Žan-Pola Sartra.
1913. Rođen državnik Ričard Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smene postupkom impičmenta. Predsednik SAD postao 1969, ponovo izabran 1972, a 1974. se povukao zbog afere Votergejt. 1972. normalizovao odnose s Kinom.
1922. Rođen gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, prvi predsednik posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. Jedan od osnivača Afričkog demokratskog zbora, 1946, Demokratske stranke Gvineje, 1947, od 1956. na čelu afričkog sindikata Generalne konfederacije radnika crne Afrike. Poslanik teritorijalne skupštine Gvineje 1953, od 1956. do 1958. Skupštine Francuske.
1942. U Petrovgradu, danas Zrenjaninu, Kikindi i drugim mestima u Banatu, Nemci u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana, mađarske okupacione vlasti počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano 60 Srba.
1945. Počelo iskrcavanje trupa SAD, u Drugom svetskom ratu, na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.
1953. Potonuo južnokorejski feribot, poginulo 349 osoba.
1962. SSSR i Kuba potpisali trgovinski sporazum na osnovu kog je Kuba dobijala robu po povlašćenim cenama. Ugovor prestao da važi 1991.
1978. U Iranu počela islamska revolucija. Godinu dana kasnije zbačen šah Reza Pahlavi.
1992. Reagujući na odluku Bošnjaka i Hrvata da od Evropske zajednice traže priznanje suverene Bosne i Hercegovine, Srbi proglasili republiku srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.
1996. Čečenski pobunjenici zauzeli bolnicu i uzeli 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizliar. Pobunjenici tražili prekid rata u Čečeniji.
1996. Obustavljen vazdušni humanitarni most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina. Tokom tri i po godine rata u Bosni obavljeno 13.000 humanitarnih letova, kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.
1999. Pri hapšenju, pripadnici SFOR-a ubili bosanskog Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Haškim tribunalom za zločine u ratu i BiH.
2002. SAD ukinule sankcije na prodaju oružja Jugoslaviji, uvedene 1996.
2002. Vlada SAD pokrenula istragu o stečaju multinacionalne elektrodistributerske kompanije Enron, najvećem bankrotstvu u istoriji SAD.
2003. U izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, inspektori za oružje Hans Bliks i Mohamed el Baradej naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz o tome da Irak poseduje ili razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.
2004. Turska potpisala protokol kojim se ukida smrtna kazna, čak i u slučaju rata, kao prvi korak u pravcu početka pregovora o ulasku te zemlje u EU.
2005. Palestinci izabrali Mahmuda Abasa za naslednika dugogodišnjeg lidera Jasera Arafata.
2005. Sudanska islamistička vlada i pobunjenici sa juga zemlje potpisali sporazum kojim je završen najduži građanski rat u Africi, koji je trajao 21 godinu.
SEJO31-de
19-01-2008, 14:17
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 19JANUAR:
Rođeni Džejms Vat i Edgar Alan Po, umro Branislav Nušić, u Rimu prvi put izveden "Trubadur", na Krf počele da pristižu srpske trupe.
1419. U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V, koji je time okončao osvajanje Normandije.
1736. Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat. Svojim pronalascima (1765) razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine, koja je postala glavni pokretač industrijske revolucije u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka.
1785. U Novom Sadu umro je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf, prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen je u Vukovaru 1726. i bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je "Život Petra Velikog", a delo "Kaligrafija" (1778) donela mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji.
1809. Rođen je američki pisac Edgar Alan Po. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu "Filozofija kompozicije" analizirao je pesnički postupak najčuvenije poeme "Gavran". Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.
1853. U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera "Trubadur".
1878. Srpska vojska je u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.
1899. Velika Britanija i Egipat uspostavili su zajedničku kontrolu nad Sudanom.
1902. U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u 20. veku. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova "Istorija Vizantije" prevedena je na više svetskih jezika.
1916. Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila, na Krf je prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.
1918. Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
1919. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala julijanski kalendar.
1938. Umro je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ("Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik").
1938. Vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka bombardovalo je u Španskom građanskom ratu Barselonu i Valensiju. Poginulo je najmanje 700 ljudi.
1945. Sovjetska Crvena armija je u prodoru ka Berlinu, u Drugom svetskom ratu, zauzela poljski grad Krakov.
1966. Indira Gandi izabrana je za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija. Ekstremni Siki, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja, ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
1983. Umro je srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika "Osnove histologije" i "Osnove embriologije" i "Medicinskog rečnika", koji je preveden na više stranih jezika.
1983. U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.
1989. SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
1993. Prve američke jedinice napustile su Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.
1995. Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
2000. U egzilu u Tunisu umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi, koji je napustio Italiju 1994, nakon što je optužen za korupciju.
2002. Umro je Marti Mietunen (94), koji je, kao član Partije centra, od pedesetih do kasnih sedamdesetih godina dvadesetog veka bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.
2003. Vlasti u Indiji su saopštile da je zbog izuzetno hladnog talasa u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1.300 ljudi širom tog regiona.
2003. U 86. godini umrla je Fransoaz Žiru, poznata novinarka, koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavna i odgovorna urednica ženskog magazina "El", a potom i suosnivač vodećeg nedeljnika "L'Ekspres". 1953. godine. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.
2006. Umro je veteran soula Vilson Piket poznat po hitovima "Mustang Sallhy", "In the Midnight Hour" i "Fanky Broadway".
supergirl
20-01-2008, 01:44
Prije godinu dana sam prvi put posle 7 godina uzela skije na noge!
Bruka!
SEJO31-de
20-01-2008, 13:03
Prije godinu dana sam prvi put posle 7 godina uzela skije na noge!
Bruka!
Jesuli ti zubi na broju?????...
Ja sam tad otprilike zadnji put stala-posto sam zakrcila cijeli ski lift jer su mi noge otisle na stranu :) Kazu ljudi dogadja se al ne bih opet da rizikujem-lijepe moje sanke :)
SEJO31-de
29-01-2008, 18:34
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 29-JANUAR...
Rođeni Čehov, Delčev i Miljković, Bencov patent, umrli Sisle, Metaksas, Majer, Omon i Kišon.
1412. U Novom Brdu izdat Zakon o rudnicima, Despota Stefana, koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku. 1635. Osnovana Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII.
1860. Rođen ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.
1872. Rođen Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja XIX i početka XX veka. Poginuo u
borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.
1886. Nemački inženjer Karl Benc patentirao prvi uspešan automobil na benzin.
1889. Austrougarski princ, prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I, nađen mrtav uz ljubavnicu Mariju Večeru u dvorcu Majerling, kraj Beča.
1896. Američki lekar Emil Grab prvi upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.
1899. Umro francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao na prvoj izložbi impresionista, 1874. u Parizu.
1916. Nemci u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
1934. Rođen srpski pisac Branko Miljković, značajan srpski liričar druge polovine XX veka. Izvršio samoubistvo 1961.
1941. Umro grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio parlament i uspostavio diktaturu. U Drugom svetskom ratu, u oktobru 1940, odbio ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.
1942. Peru i Bolivija, potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru, okončali rat započet 1941. zbog sporne pogranične teritorije u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.
1950. Počela prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvanih rasističkom politikom Vlade Južne Afrike.
1959. Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario, ploveći pored obala Grenlanda, u ledeni breg i potonuo. Život izgubilo 95 osoba.
1963. Francuska stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu.
1989. Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael Egiptu vratio grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.
1994. Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u skijanju, preminula od povreda u padu na takmičenju u spustu za Svetski kup.
1996. Venecijanska operska kuća La Feniče izgorela u požaru, drugi put u 204 godine rada.
1999. Kontakt grupa pozvala vlasti Srbije i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje blizu Pariza.
2001. U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea, jedan od retkih francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu.
2002. Predsednik SAD Džordž Buš u Kongresu izjavio da počinje rat protiv terorizma i upozorio da osovina zla, koju čine Iran, Irak i Severna Koreja, preti miru u svetu.
2002. U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, prvi put od komunističkog prevrata 1978, koji je označio početak 23 godine dugog perioda ratova i kriza u zemlji.
2003. Predsednik SAD Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje i prevenciju side u 12 afričkih zemalja i dve karipske zemlje.
2005. Umro Efraim Kišon, Jevrejin koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca
SEJO31-de
30-01-2008, 20:29
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:30-JANUAR:
Pogubljen Čarls I, rođen Ruzvelt, Hitler kancelar Nemačke, ubijen Gandi, umro Rajt, Krvava nedelja.
1648. Potpisivanjem ugovora u Minsteru okočan osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske. Španija u oktobru iste godine prinuđena da prizna nezavisnost Holandije, što je omogućilo ekonomski i kulturni procvat nove države.
1649. U Londonu zbog izdaje pogubljen engleski kralj Čarls I, pošto su njegove snage poražene u građanskom ratu s republikanskim snagama Olivera Kromvela. Njegovo pogubljenje izazvalo ogorčenje i bes na evropskim dvorovima, u Holandiji i Španiji pobijeni diplomatski predstavnici Kromvelove države. Monarhija u Engleskoj obnovljena 1660.
1835. Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo atentat, prvi na šefa države u istoriji SAD.
1882. Rođen Frenklin Delano Ruzvelt. Od 1932. do smrti, 1945, četiri puta biran za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD. Politikom Nju dila uspeo da SAD izvuče iz velike ekonomske krize, uspostavio diplomatske odnose sa SSSR-om, u Drugom svetskom ratu bio jedna od najznačajnijih ličnosti u antihitlerovskoj koaliciji.
1933. Predsednik Nemačke, feldmaršal Paul fon Hindenburg, imenovao Adolfa Hitlera za kancelara. Istog dana 1937. Hitler u Rajhstagu rekao da Nemačka povlači potpis sa Versajskog mirovnog ugovora.
1937. Trinaest funkcionera Komunističke partije SSSR-a osuđeno na smrt zbog učešća u zaveri Lava Trockog protiv vrha države.
1937. Rođen ruski velemajstor Boris Vasiljevič Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. Titulu izgubio u meču sa američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio 12,5:8,5.
1943. Britansko ratno vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu počelo prvo danonoćno bombardovanje Berlina.
1948. U Nju Delhiju ubijen Mahatma Gandi, vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije. Ubio ga Naturam Godse, fanatik iz sekte Hindu mahasabha, koja se protivila njegovoj politici pomirenja hindusa i muslimana.
1948. Umro američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije. Godine 1903, s bratom Vilburom, u avionu koji su sami konstruisali, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
1964. U SSSR-u prvi put u istoriji kosmonautike, uz pomoć jedne rakete, lansirani sateliti u različite orbite, Elektron 1 i Elektron 2.
1967. Papa Pavle VI sreo se s predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan.
1968. U Vijetnamskom ratu počela jednomesečna ofanziva Tet, pod komandom severnovijetnamskog generala Voa Ngujena Đapa. Severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od 100 drugih mesta u Južnom Vijetnamu.
1972. Britanski vojnici u Londonderiju, u Severnoj Irskoj, ubili 13 učesnika zabranjenog marša za ljudska prava katolika. Događaj nazvan Bloody Sunday (Krvava nedelja).
1972. Pakistan napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Bangladeš, bivši Istočni Pakistan.
1992. Argentina otvorila dosijee nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
1995. U jednom od najtežih napada tokom trogodišnje pobune islamskih ekstremista u Alžiru, u eksploziji automobila-bombe poginulo 20, povređeno 60 osoba.
2000. Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja mare u pritoke reka Tisa, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao ekološku katastrofu. U rečni sliv ispušteno 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale.
2000. Povodom Dana holokausta, više stotina neonacista demonstriralo u Berlinu i prošlo kroz Brandenburšku kapiju, podsećajući na vreme kada su nacisti u Nemačkoj bili na vlasti.
2003. Skupština Jugoslavije ratifikovala Sporazum o dvojnom državljanstvu Jugoslavije i Bosne i Hercegovine.
2003. Sud u Bostonu, SAD, na doživotnu robiju osudio Britanca Ričarda Rajda, sledbenika Osame bin Ladena, koji je u oktobru 2002. pokušao da eksplozivom digne u vazduh avion koji je trebalo da leti preko Atlantika.
2005. U Iraku održani prvi višepartijski izbori u 50 godina, prvi posle svrgavanja Sadama Huseina.SNJI DAN:30-JANUAR...
SEJO31-de
31-01-2008, 11:36
DOGODILO SE NA DANASNJ DAN:31-JANUAR..
-- Rođen Kostić, Ustav FNRJ, umrli Miln, Križanić i Goldvin
1747. U londonskoj bolnici Lok otvorena klinika za venerične bolesti, prva na svetu. 1808. Napoleon anektirao Dubrovačku Republiku. Aneksiju proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Prestala da postoji Dubrovačka Republika, grad Dubrovnik 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji.
1841. Rođen Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pisao i drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za srpsko ujedinjenje, bio poslanik u ugarskom saboru.
1917. Nemačka u Prvom svetskom ratu objavila totalni rat na moru, u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova SAD nagnalo dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.
1918. U Rusiji 31. januar bio poslednji dan računanja vremena prema julijanskom kalendaru, sledećeg dana datum označen kao 14. februar, prema Gregorijanskom kalendaru.
1930. Otvorena Londonska pomorska konferencija, završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.
1946. Jugoslovenska Ustavotvorna skupština donela prvi Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
1950. Predsednik SAD Hari Truman objavio da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe.
1956. Umro engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor priča za decu o Viniju Puu.
1958. Prvi američki veštački satelit Eksplorer I lansiran iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi.
1962. Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba isključena iz Organizacije američkih država, doneta rezolucija o zabrani trgovine s njom.
1962. Umro karikaturista Petar Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista i jedan od osnivača Ošišanog ježa, 1935. Posle Drugog svetskog rata objavio mapu Protiv fašizma.
1964. Ka Mesecu lansirana sovjetska automatska stanica Luna 9, koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve kadrove površine Mecesa.
1971. Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen ograničen telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.
1974. Umro američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od osnivača kompanije Metro-Goldvin-Majer.
1990. U Moskvi otvoren američki restoran tzv. brze hrane Mekdonalds.
1994. U glavnom gradu Somalije Mogadišu marinci SAD, u pratnji konvoja u kom su bile diplomate SAD, otvorili vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, mnoge ranili.
1996. Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Elizabet Ren saopštila da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom tog rata, pored Srba, odgovorni Hrvati i Bošnjaci.
1996. Tamilski bombaš-samoubica uleteo kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. U eksploziji poginulo 90 i povređeno 1.400 ljudi.
1997. U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna, na Kosovu, ubijena tri Albanca i povređena tri pripadnika MUP-a Srbije.
1998. Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila da sedište Vlade RS sa Pala bude premešteno u Banjaluku.
2001. Posle devetomesečnog suđenja, škotski sud na doživotnu robiju osudio Libijca Abdela Baseta al Megraha zbog podmetanja bombe u avion Pan Ama, koji se u decembru 1988. srušio iznad škotskog grada Lokberija i usmrtio 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim oslobođen optužbi.
2002. Na Drugom antiglobalističkom socijalnom forumu u Porto Alegru, u Brazilu, usvojena dekla
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:31-JANUAR...
Beograd -- Rođen Kostić, Ustav FNRJ, umrli Miln, Križanić i Goldvin
1747. U londonskoj bolnici Lok otvorena klinika za venerične bolesti, prva na svetu. 1808. Napoleon anektirao Dubrovačku Republiku. Aneksiju proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Prestala da postoji Dubrovačka Republika, grad Dubrovnik 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji.
1841. Rođen Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pisao i drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za srpsko ujedinjenje, bio poslanik u ugarskom saboru.
1917. Nemačka u Prvom svetskom ratu objavila totalni rat na moru, u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova SAD nagnalo dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.
1918. U Rusiji 31. januar bio poslednji dan računanja vremena prema julijanskom kalendaru, sledećeg dana datum označen kao 14. februar, prema Gregorijanskom kalendaru.
1930. Otvorena Londonska pomorska konferencija, završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.
1946. Jugoslovenska Ustavotvorna skupština donela prvi Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
1950. Predsednik SAD Hari Truman objavio da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe.
1956. Umro engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor priča za decu o Viniju Puu.
1958. Prvi američki veštački satelit Eksplorer I lansiran iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi.
1962. Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba isključena iz Organizacije američkih država, doneta rezolucija o zabrani trgovine s njom.
1962. Umro karikaturista Petar Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista i jedan od osnivača Ošišanog ježa, 1935. Posle Drugog svetskog rata objavio mapu Protiv fašizma.
1964. Ka Mesecu lansirana sovjetska automatska stanica Luna 9, koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve kadrove površine Mecesa.
1971. Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen ograničen telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.
1974. Umro američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od osnivača kompanije Metro-Goldvin-Majer.
1990. U Moskvi otvoren američki restoran tzv. brze hrane Mekdonalds.
1994. U glavnom gradu Somalije Mogadišu marinci SAD, u pratnji konvoja u kom su bile diplomate SAD, otvorili vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, mnoge ranili.
1996. Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Elizabet Ren saopštila da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom tog rata, pored Srba, odgovorni Hrvati i Bošnjaci.
1996. Tamilski bombaš-samoubica uleteo kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. U eksploziji poginulo 90 i povređeno 1.400 ljudi.
1997. U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna, na Kosovu, ubijena tri Albanca i povređena tri pripadnika MUP-a Srbije.
1998. Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila da sedište Vlade RS sa Pala bude premešteno u Banjaluku.
2001. Posle devetomesečnog suđenja, škotski sud na doživotnu robiju osudio Libijca Abdela Baseta al Megraha zbog podmetanja bombe u avion Pan Ama, koji se u decembru 1988. srušio iznad škotskog grada Lokberija i usmrtio 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim oslobođen optužbi.
2002. Na Drugom antiglobalističkom socijalnom forumu u Porto Alegru, u Brazilu, usvojena deklaracija u 11 tačaka o pravednijem svetskom poretku.
2002. Katolička crkva u Irskoj pristala da plati odštetu od 110 miliona dolara ljudima koji su detinjstvo proveli u crkvenim sirotištima, gde su ih sveštenici seksualno zlostavljali. Do sada tužbe podnelo 3.500 osoba koje su živele u takvim crkvenim institucijama.
2006 - Umrla je Koreta Skot King, supruga Martina Lutera Kinga, koja je posle njegove smrti, postala lider borbe za rasnu jednakost u SAD.
2007 - Umro je američki romanopisac Sidni Šeldon dobitnik Oskara za najbolji scenario 1948. godine za komediju "The Bachelor and the Bobby Soxer" sa Kerijem Grantom, Mirnom Loj i Širli Templ u glavnim ulogama
akica_90
01-02-2008, 20:01
Dogodilo se na današnji dan...=))
1969. rodili se benda i Hida....=)
SEJO31-de
03-02-2008, 12:28
DOGODILO SE NA DANASNJ DAN 3-JANUAR:
Rođen Feliks Mendelson, Grčka postala nezavisna, prva sednica Lige naroda, Gro Harlem Bruntland postala prva premijerka Norveške.
1014. Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.
1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.
1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.
1809. Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".
1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.
1867. Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.
1881. Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železniče pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.
1915. U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.
1917. SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.
1919. U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.
1924. Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.
1943. Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.
1945. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.
1958. Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.
1969. Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.
1973. U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.
1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.
1981. Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.
1989. Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").
1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima između dve zemlje.
1995. NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.
1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.
1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.
1998. Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.
2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.
2002. U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.
2003. Legendarni američki rok producent, Fil Spektor, koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapšen je zbog ubistva.
2006. Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1414 putnika, mahom egipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je samo 387 putnika, a 1.027 ljudi se udavilo.
ursuljanka
04-02-2008, 09:44
Imam 2 ispita u isti sat:)-a treba da izadjem na oba!:)-DOGODILO SE
SEJO31-de
09-02-2008, 11:30
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:9 FEBRUAR
Prva trka konja, kraj Svetog rimskog carstva, umrli Dostojevski, Horti, Iljušin, Andropov, Toplički ustanak, Balkanski pakt, Bitka na Neretvi
1540. U Rudaj Fildsu kod Čestera, u Engleskoj, održana prva trka konja.
1788. Austrijski car Josif II objavio rat Turskoj. U ratu, završenom 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali i srpski dobrovoljci, pod vodjstvom Koče Anđelkovića.
1801. Mirovnim ugovorom Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.
1849. Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio Rim republikom.
1881. Umro Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u XX veku postalo izvor raznovrsnih književno-teorijskih, estetičkih, psiholoških i filozofskih studija i tumačenja. Uticao na evropsku i američku književnost, posebno se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji.
1909. Francuska i Nemačka postigle sporazum o Maroku. Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji u zamenu za ekonomske koncesije.
1917. Zbog pokušaja bugarske vojske da mobiliše srpske regrute u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji, u I svetskom ratu, izbio Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak ugušen krajem marta. Bugari za odmazdu pobili 20.000 ljudi, uključujući žene i decu, i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.
1934. Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija u Atini potpisale Balkanski pakt, odbrambeni savez za zaštitu od bugarskih i italijanskih težnji. Izbijanjem II svetskog rata savez oslabio zbog različitih stavova članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu se raspao.
1942. U njujorškoj luci izbio požar na francuskom putničkom brodu Normandija, tada najvećem i najelegantnijem u svetu. Brod potonuo.
1943. Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane u II svetskom ratu pobedom snaga SAD nad armijom Japana.
1943. Počeo protivnapad partizana, u II svetskom ratu, protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, Bitka za ranjenike. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo glavninu nemačkih trupa, svih 3.500 ranjenika prebačeno na levu obalu Neretve.
1957. U Portugaliji umro Mikloš Horti, mađarski diktator. Kao zapovednik krstarice Navara učestvovao u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima. Po zbacivanja pobegao u Portugaliju. U Jugoslaviji proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.
1962. Jamajka postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.
1969. Boing 747 džambo-džet obavio prvi probni let.
1977. Umro ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin. Tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona, posebno poznat po oklopnom jurišnom avionu Il-2, konstruisanom za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u II svetskom ratu.
1981. General Vojćeh Jaruzelski postao predsednik Vlade Poljske.
1984. Umro Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef KGB-a, koji je nasledio Leonida Brežnjeva, bio na vlasti manje od 16 meseci.
1991. Na referendumu u Litvaniji, iz kog su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo za otcepljenje od SSSR-a.
1996. U eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule dve osobe, povređeno njih 100. Tim napadom prekinuto 17 meseci dugo primirje.
1999. Kina prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke Vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.
2002. Umrla britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.
SEJO31-de
10-02-2008, 11:40
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:10-FEBRUAR
Ubijen Puškin, umrli Obrenović, Kardelj, Šuman i Minimaks, osnovano Srpsko geološko društvo, sukobi u Mostaru, Šešelj napao medije.
1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.
1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.
1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.
1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak na Kubi protiv španske kolonijalne vlasti.
1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.
1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.
1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881, kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.
1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio Zlatnu ploču, za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".
1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.
1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao SSSR u špijunskom avionom U2, u Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.
1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač Vojadžer, poginulo više od 80 mornara.
1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.
1996. Kompjuter IBM-a Duboko plavo ušao u istoriju šaha pobedom svetskog prvaka Garija Kasparova.
1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, 38 ih povređeno. Mostar u ratu u Bosni i Hervegovini, pošto su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.
1998. Umro bivši ministar inostranih poslova Francuske Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije, Šumanovog plana.
2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci, čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.
2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom, povređeno više desetina studenata, oko 100 ih uhapšeno.
2004. SAD obnovile diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a po odluci Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Vašington opozvao ambasadora u Libiji 1980.
2005. Umro televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks.
na danasnji dan tacno pre godinu dana udala se moja prijatreljica ALMA:p:D:D,ko zna mozda i ovo nekog zainteresuje:mrgreen::twisted::twisted::p
Sejo lepo od tebe sto pastiras ove pstove;),al' daj malo dogadjanja o SANDZAKU....
SEJO31-de
10-02-2008, 23:52
E Sanela,slab sam ti ja sa istorijom....Vidis da samo prepisujem od drugih....;)
A Bogami da sam znao za tvoju prijateljicu ....i to bih napiso...;)
Prijepoljka
11-02-2008, 15:58
Na danasnji dan.... HM.... Bili casovi od petka! A danas ponedeljak! HA?! :D
SEJO31-de
24-03-2008, 14:37
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:24.mart..
Tamerlan osvojio Damask, umrla Elizabeta I, izolovan bacil tuberkuloze, umrlo Žil Vern, počelo bombardovanje i proglašeno ratno stanje.
1401. U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio je Damask.
1603. Umrla je engleska kraljica Elizabeta I. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski morepolovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju.
1736. U Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu "Pera Segedinac".
1882. Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije poznatu kao Kohov bacil.
1882. Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme "Hijavata", u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.
1891. Velika Britanija i Italija postigle su sporazum o granicama kolonija u području Crvenog mora.
1905. Umro je francuski pisac Žil Vern, koji jesvojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji ("Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiljada milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Pet nedelja u balonu").
1945. Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.
1945. U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.
1962. Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživačmorskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.
1972. Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.
1976. U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala HorheaVidele, a predsednica Isabela Peron je uhapšena.
1976. Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.
1980. U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnihvlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.
1989. U vodama Aljaske brod "Ekson Valdez" ispustio je više odčetiri miliona tona nafte.
1990. Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.
1993. Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednikaIzraela.
1999. U 20.00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.
1999. Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.
2000. Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli sunovu strategiju na Balkanu. jačanje veza sa opozicijom i "civilnim društvom" u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji.
2002. Po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje crnaca dobilo je tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu "Dan obuke", a Hali Beri u filmu "Bal čudovišta". "Blistavi um" je osvojio Oskara za najbolji film.
2003. Zupanijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeghrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine.
2003. "Klonejd", kompanija koja tvrdi da je uspela da napravi pet kloniranih ljudskih bića, po prvi put je i objavila fotografiju bebe, za koju se tvrdi da je klonirana.
2005. Bivsi ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločine nad Albancima tokom sukoba u selu Ljuboten na severu Makedonije, u avgustu 2001, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu.
2006. Posle skoro četiri decenije kampanje za nezavisnost Baskije, oblasti na severu Španije, baskijska separatistička organizacija ETA objavila je trajni prekid vatre i najavila borbu za svoja prava demokratskim sredstvima
SEJO31-de
01-04-2008, 13:09
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN:1.APRIL:
...... Rođeni Bizmark i Rostan, kraj rata u Španiji, osnovan RAF, iskrcavanje na Okinavu, prva ORA, srušen Varadinski most, uhapšen Milošević.
1572. Ustankom protestanata protiv španskog kralja Filipa II Holandija je počela borbu za samostalnost. U narednim decenijama, zajedno sa Engleskom, Holandija je vodila bespoštednu borbu za prevlast nad morima i kolonijama sa već oslabljenom Španijom.
1815. Rođen je nemački državnik i političar Oto fon Bizmark, prvi kancelar ujedinjenog nemačkog carstva, poznat kao "gvozdeni kancelar". Predsedavao je Berlinskim kongresom 1878. godine na kojem su evropske sile uspostavile nov odnos snaga na jugoistoku Evrope. osujećena je namera Rusije za stvaranje velike Bugarske, a Srbija i Crna Gora stekle su međunarodno priznanje.
1868. Rođen je francuski pesnik i dramski pisac Edmon Rostan, koji je u jeku naturalizma s velikim uspehom oživeo romantični teatar. Njegov "Sirano de Beržerak" osvojio je publiku i održao se na repertoarima svetskih pozorišta do danas.
1918. U Velikoj Britaniji je osnovano Kraljevsko vazduhoplovstvo (Royal Air Force - RAF).
1920. Rođen je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave. Proslavio se filmovima "Rašomon", "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Šogun".
1924. Nemački sud osudio je Adolfa Hitlera na pet godina zatvora zbog pokušaja puča u novembru 1923. godine, ali je već 20. decembra amnestiran. Hitler je u zatvoru napisao knjigu "Majn kampf" (Moja borba) u kojoj je izneo koncepciju o "novom poretku" i rasnoj supremaciji Nemaca.
1933. U Nemačkoj je počeo progon Jevreja bojkotom njihovih poslova i blokiranjem bankovnih računa.
1939. Okončan je trogodišnji građanski rat u Španiji u kojem je poginulo više od milion ljudi, a više od pola miliona je izbeglo iz zemlje. Španija je narednih 36 godina bila pod diktaturom generala Franciska Franka.
1945. Iskrcavanjem američkih trupa na japansko ostrvo Okinava počela je poslednja etapa u prodiranju savezničkih snaga prema Japanu u Drugom svetskom ratu. U ovoj najvećoj amfibijskoj operaciji na Pacifiku učestvovalo je 183.000 vojnika, 1.727 aviona i 1.321 ratni brod. Borbe u kojima je poginulo 7.000 američkih i 100.000 japanskih vojnika okončane su 2. jula.
1946. Prvom omladinskom radnom akcijom u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji počela je izgradnja železničke pruge Brčko-Banovići. U izgradnji 90 kilometara pruge učestvovalo je 60.000 mladih iz cele tadašnje Jugoslavije.
1948. Počela je sovjetska blokada Berlina.
1970. Beogradski radio "Studio B" počeo je emitovanje programa iz zgrade novinske kuće "Borba".
1975. Predsednik Kambodže Lon Nol pobegao je u Indoneziju nakon što su Crveni Kmeri opkolili glavni grad Pnom Pen.
1976. U Parizu je umro nemački slikar i vajar Maks Ernst, jedan od osnivača dadaističkog pokreta u Kelnu. Godine 1924. u Parizu prišao je nadrealistima i postao jedan od najistaknutijih predstavnika tog pokreta. U savremeno slikarstvo uveo je nove tehnike. kolaž-fotografiju i frotaž tehniku. Rođen je 1891. godine.
1983. U katastrofalnom zemljotresu u Kolumbiji više od 500 ljudi je izgubilo život, a više od 1.500 je povređeno.
1996. Spajanjem "Micubiši banke" i "Banke Tokio" u Japanu je stvorena najveća svetska banka.
1999. U vazdušnim napadima NATO-a na SR Jugoslaviju srušen je Varadinski most na Dunavu, u Novom Sadu.
2001. U Beogradu je uhapšen bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević pod optužbom da je tokom desetogodišnje vladavine (1990-2000) zloupotrebljavao položaj i time pribavio ličnu korist i korist za Socijalističku partiju Srbije. Miloševića su srpske vlasti u junu iste godine predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
2001. Američki špijunski avion sudario se s kineskim lovcem iznad Južnog kineskog mora, nakon čega je američka letilica prinudno sletela u kinesku vojnu bazu Hajnan. Nakon izvinjenja američke vlade, Kinezi su 13. aprila oslobodili 24 člana posade.
2002. U Republici Srpskoj je uhapšen i isporučen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu bivši ofcir Vojske RS Momir Nikolić optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici 1995.
2002. Izraelski tenkovi i buldožeri upali su u više palestinskih gradova na području Zapadne obale.
2003. Britanski sud je osudio dvojicu Alžiraca na 11 godina zatvora zbog prikupljanja novca za terorističku mrežu Al-Kaida. To je bila prva presuda za veze sa Al-Kaidom u Velikoj Britaniji.
2003. Umro je Majkl Džeter, američki pozorišni i filmski glumac, koji je u čuvenoj dečjoj seriji "Ulica Sezam", tumačio ulogu gospodina Nudla.
2005. Umro je Harald Junke, jedan od najomiljenijih nemačkih televizijskih, filmskih i pozorišnih zvezda, kojeg su mnogi zvali nemačkim Frenk Sinatrom.
Crni Gruja
10-04-2008, 21:53
Lekcija usred Minhena
http://www.crvenazvezdafk.com/Slike/Vesti/544/int-300.jpgBajern – Crvena zvezda 1:2(1:1)
Minhen, 10. april 1991. Sudija: Hubert Ferstinger (Austrija). Stadion: Olimpijski. Gledalaca: 64.000. Strelci: Volfart u 24. za Bajern, a Pančev u 45. i Savićević u 75. minutu za Crvenu zvezdu.
Sastavi timova:
BAJERN: Auman, Rojter, Pfligler, Koler, Augentaler, Efenberg, Bender (Štrunc), Švabl, Volfart, Ton (Cige), Laudrup.
CRVENA ZVEZDA: Stojanović, Radinović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović (Stošić), Pančev, Savićević, Binić (Tošić).
Na početku sezone 1990/91, počeo je i pobedonosi pohod Crvene zvezde na evropski i svetski tron. Ekipa je rušila sve pred sobom, počevši od prvih utakmica.
Zvezda je zaintrigirala Evropu, a njeni igrači ušuškani u prethodnim pobedama, uživali su tih dana ogromnu popularnost. Ali sledeći protivnik je bio pravi izazov – slavni Bajern.
Dragan Džajić, koji je tada obavljao funkciju Sportskog direktora, kao da je osetio da igrači trebaju podršku. Pred odlazak u Minhen pamti se samouverena izjava do tada opreznog direktora:
„Pobedićemo Bajern na njegovom stadionu.“
Otkud toliki optimizam, pitali su se mnogi. Džajićeve reči kao da su svih 90 minuta odzvanjale u njihovim ušima. Ni vodeći gol Bavaraca nije ih uplašio. Prvo je Pančev uspelu kontru Prosinečkog i Binića pretvorio u izjednačenje, da bi u drugom poluvremenu Dejan Savićevič u nezaboravnom begu ostavio iza sebe upornog Kolera i doneo veliku pobedu našem šampionu.
„Bio sam tada mlad i u punoj snazi. Nije mi bio problem da postignem gol. Koler mi nije mogao ništa“, kazaće danas Dejan Savićević.
Zvezdini igrači potvrdili su na terenu direktorove reči i ostvarili jednu od najslavnijih pobeda u istoriji kluba.
Revanš i nastavak su usledeli za 2 nedelje, a šta je bilo u Beogradu...svi znamo.
11. april
1814. - Napoleon Bonaparta je bio prinuđen da abdicira i povuče se na ostrvo Elba, odakle se ponovo vratio na presto posle godinu dana izgnanstva.
1842. - Beogradski trgovci, braća German, okončali su gradnju prve srpske lađe, nazvane Knez Mihailo. Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova.
1914. - Prvo izvođenje pozorišnog komada "Pigmalion" Džordža Bernanda Šoa.
1945. - Oslobođeni su svi zatočenici nemačkog koncentracionog logora Buhenvald. Za sedam i po godina, koliko je logor postojao, u njemu je ubijeno više od 56.000 ljudi iz 18 evropskih zemalja, uključujući 4.000 Jugoslovena, pretežno Srba. Danas je dan sećanja na žrtve nacističkih koncentracionih logora.
1948. - Otpočela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - budućeg Novog Beograda.
1956. - Net King Kol, američki crni pevač, napadnut je na pozornici Birmingenskog pozorišta za vreme nastupa od strane belaca.
1960. - Lansiran je prvi meteorološki satelit (Tiros 1).
1961. - Prvi nastup Boba Dilana u Folk Sitiju, Greenwich Village.
1965. - Srednji zapad SAD-a zahvatilo je 40 tornada; prilikom toga je 272 lica izgubilo život, a preko 5000 je bilo povređeno.
1981. - Američki predsednik Ronald Regan izlazi iz bolnice, nakon što je nad njim izvršen pokušaj atentata.
1986. - Dodž Morgan je sam oplovio Zemlju, za 150 dana bez prekida.
izvor:Krstarica.com
SEJO31-de
04-05-2008, 06:18
DOGODILO SE NA DANASNJI DAN
http://www.youtube.com/watch?v=uZD5UHxx_84&feature=related
U 15:05 danas sirena, svi da ustanu:)
hurmasica
04-05-2008, 13:08
Ja ustala na sabah i bez sirene:)
1953. - Ernest Hemingvej dobio je Pulicerovu nagradu za roman "Starac i more".
supergirl
04-05-2008, 15:38
Ja prosle godine dosla iz Sarajeva:)
Ja dosao sa Kosova prosle godine...
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je ponedeljak, 12. maj, 133. dan
2008. Do kraja godine ima 233 dana.
1820. Rođena je engleska medicinska sestra Florens
Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se
rođendan obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. U
Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri
britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku
službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u
britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 odsto na dva odsto.
Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su
posle Prvog svetskog rata - u kojem su lečile srpske vojnike -
pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.
1842. Rođen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik
Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela
izražavaju francusku građansku romantiku. Komponovao je više od
20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao
osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela:
opere ''Manon'', ''Verter'', ''Don Kihot'', ''Tais'', baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.
1871. Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri
Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice.
Dela: opere ''Fra Diavolo'', ''Crni Domino'', ''Bludni sin'', ''Nema iz Portičija''.
1884. Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista
Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog
muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom
i folklorom. Dela: opere ''Prodana nevesta'', ''Dalibor'', ''Libuša'',
''Poljubac'', ciklus simfonijskih poema ''Moja domovina'', gudački kvartet ''Iz moga života'', klavirske i kamerne kompozicije.
1888. Velika Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.
1899. Održana je Osnivačka skupština ''Prvog srpskog
društva za igru loptom''. Skupština je održana u ''Trgovačkoj
kafani'' a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.
1918. Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg,
koji je sa suprugom Etel 1953. kao prvi civil u SAD osuđen na smrt
zbog špijunaže, navodno zbog odavanja Sovjetskom Savezu atomskih
tajni. Kazna je izvršena uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.
1935. Umro je poljski diktator maršal Jozef Klemens
Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator
rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Na današnji dan 1926. uspostavio je vojnu diktaturu i vlast je držao do smrti.
1947. Posle godinu dana snimanja prikazana je ''Slavica'',
prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser
i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a
tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.
1949. Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog
Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici i
Sovjetski Savez shvatili besmislenost beskompromisnog suprotstavljanja.
1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je
donela je na zasedanju u Banja Luci odluku o formiranju Vojske
Republike Srpske i potvrdila je odluku predsedništva Srpske republike BiH od 7. aprila o osnivanju novinske agencije Srna.
1994. Umro je škotski političar Džon Smit, lider
britanske Laburističke partije, pod čijim je vođstvom stranka,
posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom
nasledniku Toniju Bleru obezbedilo ''odskočnu dasku'' za povratak laburista na vlast 1997.
1994. Palestinska policija je prispela na Zapadnu obalu u
okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.
1995. Vlasnici ''Rokfeler centra'' u Njujorku, iza kojih je
stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog poslovnog centra.
1997. Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vođa
Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u
južnoj ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo prekršili.
2002. Bivši predsednik SAD Džimi Karter doputovao je u
Havanu u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.
2003. U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva
dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica na zgradu sedišta
lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 ljudi.
2003. U više koordiniranih samoubilačkih bombaških
napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske
Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička
teroristička organizacija Al Kaida, ubijeno je 34 ljudi, uključujući najmanje sedam Amerikanaca.
2006. Između 150 i 200 ljudi poginulo je u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.
2007. U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir
povređeno je 15 ljudi. Bomba je bila pričvršćena za bicikl,
ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Smatra se da iza
terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula,
najveća luka u Turskoj, ali i glavni lučki grad i veliki turistički centar.
2007. Najmanje 27 ljudi je poginulo, a više od 100 je
ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre
od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob
između vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je nedelja, 18. maj, 139. dan
2008. Do kraja godine ima 227 dana.
1781. Španci su u Kusku pogubili peruanskog
pobunjeničkog lidera Tupak Amarua II, koji je preuzeo ime jednog
vladara Inka i 1780. podigao pobunu Indijanaca protiv španskih osvajača.
1799. Umro je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de
Bomarše, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao
podmitljivost sudija, pokvarenost društva i korupciju. Dela:
komedije ''Seviljski berberin'', ''Figarova ženidba'' - koje su
inspirisale Djoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere - autobiografsko delo ''Memoari''.
1800. Umro je ruski generalisimus Aleksandar Vasiljevič
Suvorov, jedan od najistaknutijih vojskovođa 18. veka, pod čijom
su komandom ruske trupe izvojevale 57 pobeda. U austro-rusko-turskom
ratu od 1787. do 1791. odneo je više blistavih pobeda nad Turcima.
Predvodio je ruske trupe protiv Francuza u vreme pohoda generala
Bonaparte u severnoj Italiji. Na povratku u Rusiju njegova vojska
prešla je preko Alpa i vrha Sveti Gothard, što je zaprepastilo
vojne krugove u Evropi. Mnogo je radio na boljem obrazovanju ruske
vojske, a uz vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i
istoriju. Krajem 1779. postao je vrhovni carski zapovednik. U
Sovjetskom savezu je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke vrline.
1803. Velika Britanija je objavila rat Francuskoj zato
što je Napoleon Bonaparta nastavio vojnu kampanju u Italiji i Švajcarskoj.
1804. Napoleon Bonaparta proglasio se za cara Francuske
(na opšte zaprepašćenje prorevolucionarnih krugova u Evropi), a u decembru 1804. krunisan je kao Napoleon I.
1836. Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm
Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog
šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču nad Johanesom
Cukertortom rezultatom 10:5, uz pet remija. Zvanje prvaka sveta
odbranio je 1889. i 1892. u mečevima s Mihailom Čigorinom, a
izgubio ga je 1894. porazom u meču s Emanuelom Laskerom rezultatom 10:5, uz četiri remija. Objavio je 1889. ''Udžbenik modernog šaha'', koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.
1868. Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič
Romanov, poslednji monarh Rusije, koji je vladao od 1894. do
abdikacije 1917. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u
julu 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), na
osnovu naredbe vođe boljševika Lenjina, posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu.
1872. Rođen je engleski filozof, matematičar i pisac
Bertrand Rasel, rodonačelnik analitičke filozofije, dobitnik
Nobelove nagrade za književnost 1950. Posvetio se i borbi za mir,
žestoko se protivio intervenciji SAD u Vijetnamu i nuklearnom
naoružanju i osnovao je međunarodnu porotu nazvanu ''Raselov sud''.
Dela: ''Principi matematike'' (s Alfredom Nortom Vajthedom),
''Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije'', ''Istorija zapadne
filozofije'', ''Logički atomizam'', ''Analiza materije'', ''Skeptički
eseji'', ''Naše saznanje spoljnog sveta'', ''Ljudsko znanje'', ''Principi
socijalne rekonstrukcije'', ''Putevi ka slobodi'', ''Praksa i teorija
boljševizma'', ''Sloboda i organizacija'', ''''Osvajanje sreće'', ''Ljudsko društvo u etici i politici'', ''Zašto nisam hrišćanin''.
1883. Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus,
koji je 1919. u Vajmaru osnovao arhitektonsku školu ''Bauhaus'', koja
je odlučujuće uticala na arhitekturu 20. veka širom sveta.
Školovanje u ''Bauhausu'' temeljilo se na njegovoj ideji o
sjedinjavanju umetnosti i zanatstva i uspostavljanju harmoničnog
jedinstva svih umetnosti pod okriljem arhitekture. Školu je 1925.
premestio u Desau, u zgradu rađenu prema njegovom projektu, potom u Berlin, ali su je nacisti raspustili po dolasku na vlast 1933,pošto su čitav njegov umetnički koncept smatrali izrazito dekadentnim. Emigrirao je 1937. u SAD i u Čikagu je osnovao školu ''Novi Bauhaus'', zasnovanu na istim principima, a 1938. postao je profesor Harvardskog univerziteta. Projektovao je više zgrada u SAD i napisao teorijsko delo ''Sinteza u arhitekturi''.
1897. Rođen je američki filmski režiser italijanskog
porekla Frenk Kapra, trostruki dobitnik Oskara, autor komedija sa
satiričnom notom. Filmovi: , ''Dogodilo se jedne noći'' (Oskar),
''Gospodin Dids ide u grad'' (Oskar), ''Izgubljeni horizonti'',
''Upoznajte Džona Dua'', ''Arsenik i stare čipke'', ''Ne možete to poneti sa sobom'' (Oskar).
1899. U Hagu je održana prva međunarodna konferencija za obustavljanje trke u naoružanju i sprečavanje ratova.
1911. Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav
Maler, direktor Državne opere u Beču, koji je pod uticajem Ludviga
van Betovena i Riharda Vagnera stvarao komozicije izrazitog dramskog
naboja i snažnih emocija. Dela: 10 simfonija, ciklusi solo pesama
za glas i orkestar ''Pesma o zemlji'', ''Pesme mladića-putnika'', ''Dečakov čudotvorni rog'', ''Pesme o mrtvoj deci''.
1919. Rođena je engleska balerina Margaret Hukam, poznata
kao Margot Fontejn, jedna od najvećih u 20. veku, koja je svakom
liku davala posebnu dramsku snagu. Sa izvanrednim uspehom širom
sveta igrala je niz uloga u klasičnim baletima poput ''Žizele'', ''Labudovog jezera'', ''Začarane lepotice''.
1920. Rođen je poljski rimokatolički sveštenik Karol
Vojtila, koji je pod imenom Jovan Pavle II 1978. postao prvi
neitalijanski papa posle 455 godina. Bio je izrazito reakcionaran.
Tokom njegovog pontifikata do aprila 2005. dogodile su se
dramatične promene u istočnoj Evropi posle pada Berlinskog zida, kojima je on doprineo.
1941. Poglavnik ustaške Nezavisne Države Hrvatske Ante
Pavelić potpisao je u Drugom svetskom ratu sa italijanskim
fašističkim vođom Benitom Musolinijem ugovor kojim je Italiji
predao veći deo Dalmacije, gotovo sva ostrva (osim Bračca, Hvara i
Paga) kao i veći deo Gorskog Kotara. Sporazum je predviđao
italijanskog princa za hrvatskog kralja, ali je ovaj odbio da ''nogom stupi u tu varvarsku zemlju''.
1944. Savezničke jedinice su u Drugom svetskom ratu
isterale nemačke trupe iz italijanskog manastira Monte Kasino.
Manastir je potpuno razoren - srednjovekovni verski objekat je
tretiran kao legitimni vojni cilj. Monte Kasino je inače vekovima
bio centar znamenitog Benediktinskog reda, tako da je prilikom
bombardovanja manastira nepovratno uništeno ogromno kulturno blago - prebogata biblioteka, arhiva i riznica, od neprocenjive vrednosti.
1974. Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji
u Radžastanu, postavši šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
1980. Stotine hiljada ljudi preuzelo je kontrolu nad
južnokorejskim gradom Kvangdžu, posle nereda u kojem su jedinice vojne hunte ubile najmanje 200 prodemokratskih demonstranata.
1980. Erupcijom vulkana u državi Vašington na zapadu SAD stvoren je oblak pepela dug 4.000 i širok 1.600 kilometara.
1981. Umro je američki pisac jermenskog porekla Vilijam
Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja
najviše pisao o životu američkih ''malih ljudi'', često jermenskih
i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor
najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Rođen
je u Kurdistanu 1908, detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim
emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju najvećeg humaniste
savremene američke literature. Dela: zbirke priča ''Zovem se Aram'',
''Pet zrelih krušaka'', ''Smeli mladić na letećem trapezu'', ''Mama,
ja te volim'', ''Tata, ti si lud'', ''Jedan dan u popodnevu sveta'',
romani ''Ljudska komedija'', ''Doživljaji Veslija Džeksona'', ''Predmet
smeha'', drame ''Vreme vašeg života'' (Pulicerova nagrada 1939.), ''Moje srce je u gori''.
1990. U Beču su zapadnonemački kancelar Helmut Kol i
istočnonemački premijer Lotar de Mezijer potpisali sporazum o monetarnoj uniji, što je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke.
1995. Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Borisovič
Godunov, koji je posle emigriranja iz Sovjetskog Saveza 1979. stekao svetsku slavu.
1999. Nemačka je suspendovala letove bespilotnih aviona u
agresiji NATO na Srbiju (SRJ) dan pošto je oborena i četvrta njena letilica za izviđanje.
Dogodilo se na današnji dan - 18. maj
323. p. n. e. - Aleksandar Veliki, makedonski kralj i najveći vojskovođa starog veka, umro je u 32. godini života u Vavilonu.
1804. - Napoleon Bonaparta proglašen je za imperatora Francuske.
1860. - Republikanci proglašavaju Abrahama Linkolna za predsednika SAD-a.
1872. - Rođen je Bertrand Rasel, engleski filozof-logičar, matematičar i publicist, profesor na Oksfordu, u Pekingu i u SAD-u. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.
1897. - U Dablinu je održan prvi festival irske muzike.
1900. - Velika Britanija proglašava protektorat nad Kraljevinom Tonga.
1951. - Ujedinjene Nacije sele svoje sedište u Njujork.
1954. - Stupa na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.
1974. - Indija postaje šesta država sa atomskom bombom.
1978. - U Italiji je legalizovan abortus.
1988. - Bajer iz Leverkuzena osvaja 17. Kup UEFA u fudbalu.
1977. - Juventus osvaja šesti Kup UEFA u fudbalu.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je ponedeljak, 19. maj, 140. dan 2008. Do kraja godine ima 226 dana.
1536. Odrubljena je glava Ani Bolen, drugoj ženi engleskog kralja Henrija VIII, četiri dana pošto je sud ''ustanovio'' da je kriva za preljubu i incest.
1649. Prvi put je upotrebljen naziv ''Komonvelt'', kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. Na imperijalnoj konferenciji 1926. usvojen je naziv ''Komonvelt nacija'', koji se od 1931. koristio umesto naziva Britanska imperija.
1762. Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta. U ''Govorima nemačkoj naciji'' 1807. i 1808. doprineo je jačanju otpora Nemaca francuskom caru Napoleonu I, ali i buđenju nemačkog šovinizma. Dela: ''Pokušaj kritike sveg otkrivenja'', ''Osnova celokupne teorije nauke'', ''Osnova prirodnog prava prema principima teorije nauke'', ''Sistem teorije morala prema principima teorije nauke''.
1802. Napoleon Bonaparta ustanovio je u Francuskoj Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.
1825. Umro je francuski socijalista utopista Klod Anri Sen Simon, koji smatrao da tradicionalnu državu valja zameniti industrijskim društvom i da aristokrati, vojnici i birokrati treba da ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: ''Industrijski sistem'', ''Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti'', ''Pisma ženevskog građanina savremenicima'', ''Novo hrišćanstvo'', ''Stari i novi politički sistem''.
1861. Rođena je australijska pevačica Helen Porter Mičel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.
1864. Umro je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Ispoljavao je sklonost ka apstrakciji i alegoriji, pa su njegovi likovi više ovaploćenje moralnih načela nego žive ličnosti. Dela: romani ''Skarletno slovo'', ''Kuća sa sedam zabata'', ''Blajdelska romansa'', ''Mermerni faun'', pripovetke ''Dvaput ispričane priče'', ''Živopisne priče za decu''.
1890. Rođen je srpski karikaturista Petar ''Pjer'' Križanić, jedan od rodonačelnika srpske (i jugoslovenske) karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača ''Ošišanog ježa''. U Beograd je došao 1922. i zaposlio se u ''Novom listu'', a 1923. je prešao u ''Politiku''.
1890. Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja 1945. do smrti 1969. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U Drugom svetskom ratu, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.
1898. Umro je engleski državnik Vilijam Gledston, koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i navodno je podržavao nacionalna prava balkanskih naroda.
1906. Zvanično je otvoren tunel Simplon ispod Alpa između Italije i Švajcarske, dug 19,77 kilometara.
1912. Umro je poljski pisac Boleslav Prus, najznačajniji poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu ''Kurijer varšavski'' objavljivao je vrlo čitane hronike. Učestovao je u ustanku koji je 1863. podigla revolucionarna stranka ''Crvenih''. Ustanak je imao i socijalnu i antirusku notu. Dela: romani ''Lutka'', ''Val se vraća'', ''Mrtva straža'', ''Emancipovana žena'', ''Faraon'', zbirke pripovedaka ''Stanar potkrovlja'', ''Jakubov san'', ''Balska haljina'', ''Prokleta sreća'', ''Sitnice'', ''Večernje pripovetke''.
1925. Rođen je američki borac za građanska prava afričkog porekla Malkolm Litl, poznat kao Malkolm Eks (X), vođa američkih crnaca. Bio je vatreni propovednik rasnog ponosa i crnačkog nacionalizma. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.
1928. Rođen je kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju ''Crvenih Kmera'', porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975, ili ''nulte godine'', kako su je označili novi vlastodršci. ''Brat broj jedan'', kako su ga nazivale pristalice, odmah je silom potpuno ispraznio prestonicu Pnom Pen i ostale gradove, oteravši u radne logore širom zemlje čak i bolesnike, starce, žene i decu. Cilj je bio stroga komunistička pravovernost i otuda uništenje starog (građanskog) modela života i morala. U tim mučilištima (''polja smrti''), ljudi su svakodnevno masovno likvidirani ili umirali od gladi i bolesti sve do pred kraj decembra 1978. kad je maoistički režim ''Crvenih Kmera'' zbačen vijetnamskom okupacijom Kambodže.
1930. Bele žene u Južnoj Africi dobile su pravo glasa.
1935. U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, nazvan Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog rata, kada je okupio Arape neprijateljski raspoložene prema Turskoj. Spretno koristeći želju Arapa za slobodom, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike.
1989. Usred krvavih studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv demonstranata.
1992. Proglašen je Zakon o vojsci Srpske Republike u Bosni i Hercegovini, čime je stvoren pravni okvir za vojsku koja je posle povlačenja JNA ostala da štiti Srbe u BiH.
1992. Dvojica lekara koji su obavili autopsiju predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963, potvrdila su da je on pogođen s dva metka ispaljena spreda i iz suprotnog pravca, što je oborilo zvaničnu verziju o jednom atentatoru.
1993. Kod Medeljina se srušio kolumbijski avion ''boing 727'', što nije preživeo niko od 132 putnika i člana posade.
1994. Umrla je bivša američka ''prva dama'' Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu. Pet godina posle njegovog ubistva, udala se za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa, kojeg je takođe nadživela.
1997. U Bangladešu je ciklon usmrtio najmanje 350 ljudi i više od milion ljudi pretvorio u beskućnike.
1998. Indonežanski studenti upali su u zgradu skupštine u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.
1999. Avioni NATO otpočeli su napade na zatvor u Istoku, koje su ponovili narednih dana, usmrtivši najmanje 100 zatvorenika, a u bombardovanju civilnih ciljeva u Gnjilanu ubijeno je pet ljudi.
2000. Maskirani ljudi upali su u zgradu skupštine Fidžija i zarobili poslanike i članove vlade, uključujući predsednika vlade te ostrvske pacifičke zemlje. Vođa udara objavio je da je vladajuća koalicija diskriminisala autohtono domorodačko stanovništvo, favorizujući etničke Induse.
2004. U napadu dva američka helikoptera na iračko selo Makar el Dib blizu granice sa Sirijom ubijen je 41 civil, uključujući 15 dece.
2006. Preminuo je akademik Vladimir Pantić. Redovni član Srpske akademija nauka i umetnosti, citolog i komparativni neuro endokrinolog. Rođen je 1921. godine u Međulužju a diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu na kome je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. Osnivač je Odeljenja za citologiju i embriologiju na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković'' i laboratorije za elektronsku mikroskopiju Instituta za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu.
2007. U Rumuniji je održan referendum na kom je predsednik Trajan Basesku dobio oko 75 odsto glasova podrške. Referendum je sazvan da bi se odlučilo o njegovom opozivu. Rumunska skupština je prethodno suspendovala Baseskua sa mesta predsednika države, pod optužbom da je kršio Ustav. U pozadini pokušaja smene je njegovo suprotstavljanje lokalnim tajkunima.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je utorak, 20. maj, 141. dan
2008. Do kraja godine ima 225 dana.
1349. Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju
usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno ''Zakonik
blagovernago cara Stefana'', kako je glasio zvaničan naziv, kojim su
utvrđena opšta načela uređenja države. Pored odredaba ustavnog
karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže
staleže, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i
odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen
na Državnom saboru u Seru. Rađen je na osnovu običajnog prava,
crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava. Zakonik
proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on
suprotan vladarevoj volji. Sačuvano je 25 prepisa. Najstariji
prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada se nalazi u Moskvi).
1498. Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u
luku Kalikat na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da oplovi oko Afrike.
1506. Umro je španski moreplovac italijanskog porekla
Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, ali je do smrti
verovao da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u
Portugaliji i Španiji, sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim
parom Ferdinandom V (od Aragona) i Isabelom I (od Kastilje) o
finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese,
vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri
jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje
osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine
stigao do ostrvca Gvanahani (San Salvador) u grupi Bahamskih ostrva,
zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. do 1496, otkrio
je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do
1500. Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na
četvrtom od 1502. do 1504. Honduras. Uprkos ogromnih zasluga za
Španiju, koja je stekla bogate kolonije, mimoišla su ga obećana priznanja i nagrade i umro je u bedi.
1799. Rođen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik
evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000
likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih
sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike
pobude - od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona
i brutalne eksploatacije. U umetničkoj obradi ostavili su trag
gigantski obim dela i relativno kratak spisateljski rad od samo 19
godina, tokom kojeg je prodavao i nenapisane ili nezavršene knjige
i često stvarao pod pritiskom rokova. Romani pod zajedničkim
nazivom ''Ljudska komedija'' imaju i vrednost socioloških studija i
duboka su socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani
''Evgenija Grande'', ''Čiča Gorio'', ''Gopsek'', ''Izgubljene iluzije'', ''Seljaci'', ''Rođaka Beta'', ''Golicave priče'', ''Šuani''.
1806. Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon
Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici
je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama, a u
etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa
Džeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik
engleske klasične škole - poznat je po teoriji troškova
proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo ''O slobodi'' na srpski je
prvi preveo, napisao predgovor i objavio 1867. godine knez Petar
Karađorđević, od 1903. do 1921. kralj Srbije. Ostala dela:
''Sistem logike'', ''Utilitarizam'', ''O predstavničkoj vladi'',
''Principi političke ekonomije'', ''Ogist Kont i pozitivizam'', ''Potčinjenost žena''.
1834. Umro je francuski general i državnik Markiz od
Lafajeta, koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za
oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji
zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne
garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju puca u
Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na
prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja, napustio je
komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio stranu. Bio je
neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.
1896. Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan
od najvećih klavirskih majstora 19. veka. Širom Evrope
popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, zatim
Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Bila je vrhunski interpretator.
1908. Rođen je američki filmski glumac Džejms Mejtland
Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi
''Mister Smit u Senatu'', ''Filadelfijska priča'' (Oskar), ''Konopac'',
''Vinčester 73'', ''Priča o Glenu Mileru'', ''Najveća predstava na
svetu'', ''Prozor na dvorište'', ''Čovek koji je znao previše'',
''Vrtoglavica'', ''Anatomija jednog ubistva'', ''Čovek koji je ubio Liberti Valansa'', ''Jesen Čejena'', ''Parada ludaka''.
1915. Rođen je izraelski general i političar Moše
Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael,
posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu,
Zapadnu obalu i Golansku visoravan. U 14. godini postao je član
''Hagane'', ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu
britanskih snaga od 1937. do 1941. borio se protiv Arapa u rodnoj
Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv
trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je
načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964.
ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije ''Mapaj'',
iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo
1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je
1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.
1920. Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa, kojeg je nasledio Adolfo de la Uerta.
1922. Najmanje 90 ljudi je poginulo kad je britanski brod
''Egipat'' potonuo kod ostrva Ušant naspram francuske severozapadne
obale, posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom ''Sena''. Sa
''Egiptom'' je na morsko dno otišlo i zlato i srebro u vrednosti milion funti.
1927. Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala Saudijsku Arabiju.
1956. Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.
1956. Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom,
majstor satire i ironije. Dela: roman ''Zulejka Dobson'', kritike ''Božićnji venac'', ''Dela Maksa Birboma''.
1980. U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.
1985. Trojica izraelskih vojnika razmenjena su za 1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.
1990. U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.
1992. Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.
1995. Zairska vlada podigla je karantin u regionu
pogođenom smrtonosnim Ebola virusom, koji je odneo oko 300 života i izazvao paniku i van Zaira.
1997. U Kinšasu, glavni grad Konga (bivši Zair),
trijumfalno je ušao novi predsednik te afričke zemlje Loran
Kabila, posle pobede njegovih snaga u sedmomesečnom građanskom
ratu i zbacivanja predsednika Mobotua Sese Seka koji je pobegao u inostranstvo.
1999. U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u
bolnici ''Dr Dragiša Mišović'' u Beogradu. Dva projektila uništila
su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za
ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i
hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao
''greška'', uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj
bombi koja je eksplodirala ''oko 500 metara od centra ciljanog područja''.
1999. Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane
Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili
američki ''F-117A'' - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na
5.000 metara visine, ''veliki cilj'', koji se potom srušio u
Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji.
Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala
da je oboren famozni strateški bombarder ''B-2A'', što su u proleće
2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj
iz serije najskupljih letilica američkog ratnog vazduhoplovstva
nazvanoj ''Duh Misurija'', ''stelt'' (nevidljive) tehnologije kao i
''F-117A'', predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi
Vajtmen. ''Duh Misurija'', koji je 13 dana ranije razorio kinesku
ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva
aviona, s kojima je razorio bolnicu ''Dr Dragiša Mišović''. NATO o tome ništa nije saopštio.
2002. Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je
misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom
kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.
2004. Pripadnici ''Božje armije otpora'' u Ugandi,
ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke
platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.
2006. Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je
pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali.
Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući
za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više
stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje
izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.
2007. Najmanje 48 ljudi je poginulo u palestinskom
izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i
ekstremista, za koje se veruje da su povezani sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida.
2007. Srpska teniserka Jelena Janković pobedila je u
finalu ''Italian opena'' - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je petak, 23. maj, 144. dan 2008. Do kraja godine ima 222 dana.
1430. Burgunđani su u Stogodišnjem ratu u Kompijenju
zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali
je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili
na smrt pod optužbom da je jeretik i veštica. Na osnovu ove presude Jovanka Orleanka je spaljena na lomači.
1498. Na lomači je spaljen italijanski dominikanski
kaluđer Djirolamo Hijeronimus Savonarola, crkveni reformator koji
je napadao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape
Aleksandra VI. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494, proterao
porodicu Mediči, ukinuo je monarhiju i ustanovio neku vrstu
teokratske republike. Papine trupe su ga uhvatile u borbi i on je spaljen u Firenci. Dela: ''Propovedi'', ''Ispitivanje savesti''.
1533. Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da
je poništen brak engleskog kralja Henrija VIII s Katarinom
Aragonskom i da je zakonito njegovo venčanje sa Anom Bolen u januaru 1533, što je izazvalo bes Vatikana.
1618. Pobunom Čeha protiv Habzburške monarhije, u Pragu
je izbio Tridesetogodišnji rat, najsvirepiji sukob feudalne epohe u
Evropi. Razljućeni građani su - slično kao u pobuni Husita u tom
gradu protiv rimokatolika 1419. izbacili kroz prozor Gradske
većnice namesnike cara Ferdinanda II Austrijskog, smatrajući ih
krivcima što su rimokatolici srušili dve protestantske crkve kod
Praga. U ratu koji je izbio protiv carske vojske, protestantskim
Česima u pomoć su priskočili Danska, kasnije Švedska, Engleska,
kao i Francuska (iz političkih razloga, iako sama strogo
katolička). Rat je obeležen masovnim pustošenjima i krajnjim
svirepostima, u čemu su prednjačili katolici pod uticajem jezuita.
Gubici su bili ogromni - stanovništvo Nemačke svedeno je na manje
od polovine, a Češke na petinu predratnog broja. Rat je okončan
Vestfalskim mirom 1648, kojim je Francuska dobila od Nemačke Alzas
i delove Lorene, Švedska Istočnu Pomeraniju i posede na ušćima
velikih nemačkih reka, Holandija i Švajcarska su stekle
nezavisnost, a u Nemačkoj, koja se raspala na mnoštvo državica,
lokalne vlasti su dobile gotovo potpun suverenitet, a
rimsko-nemački carevi iz dinasije Habzburg izgubili su svaku stvarnu vlast, osim na starim Habzburškim posedima.
1707. Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line,
osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio
principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu (dvojnu)
nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda
i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije
nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema
polnim organima važi i sada. Dela: ''Systema naturae'', ''Philosophia botanica'', ''Genera plantarum'', ''Species plantarum''.
1848. Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto
Lilijental, jedan od pionira avijacije. Studirajući let ptica
usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad
ravnim krilima. Konstruisao je 1896. prvi planer dvokrilac i iste godine je poginuo prilikom probnog leta.
1883. Rođen je američki glumac Daglas Elton Ulman,
poznat kao Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma,
jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije.
Filmovi: ''U znaku Zoroa'', ''Tri musketara'', ''Crni pirat'', ''Robin Hud'', ''Bagdadski lopov''.
1886. Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke,
profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka, koji
se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je
pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope. Studirao je
teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana
Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s
Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo ''Srpska revolucija'', jednu
od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815.</SPAN> kojom je
skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za
oslobođenje. Ostala dela: ''Istorija Francuske'', ''Istorija Engleske'', ''Rimske pape'', ''Nemačka istorija za vreme Reformacije''.
1906. Umro je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od
najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog
društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući dramaturgiju i
pišući drame. Posle 20 godina se vratio u Norvešku i postao
upravnik nacionalnog pozorišta u Oslu. Njegove drame pogađaju bit
građanskog društva koje počiva na neikrenosti. Dela: drame
''Pretendenti na presto'', ''Brand'', ''Per Gint'', ''Savez mladih'',
''Stubovi društva'', ''Lutkin dom'', ''Aveti'', ''Narodni neprijatelj'',
''Divlja patka'', ''Rosmersholm'', ''Gospođa s mora'', ''Heda Gabler'',
''Graditelj Sulnes'', ''Mali Ejulf'', ''Jun Gabrijel Borkman'', ''Kad se mi mrtvi probudimo'', poezija ''Pesme''.
1908. Rođen je američki fizičar Džon Bardin, dobitnik
Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Značajan je po teorijskim
radovima u fizici čvrstog tela, uključujući istraživanja
poluprovodnika i superprovodljivosti, a s Vilijamom Šoklijem pronašao je tranzistor.
1915. Italijanske trupe počele su napad na austrijski
položaj na Soči, čime je kraljevina Italija ušla u Prvi svetski
rat na strani sila Antante. Italijanski doprinos pobedi saveznika
bio je objektivno veoma mali, ali njeni dobici nisu bili
zanemarljivi. Pripojila je Južni Tirol, Trst, Furlaniju, Istru,
delove Dalmacije, kao i neke teritorije u severnoj i istočnoj Africi.
1920. Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.
1939. Adolf Hitler najavio je nameru da započne svetski
rat obraćajući se najvišim nemačkim vojnim komandantima: ''Ovoga
puta nema mnogo da se raspravlja. Imaćemo rat. Odlučio sam da
zbrišem Poljsku. Od uspeha ovog poduhvata zavisi uspeh svega što
posle toga dolazi. Mi sada odlučujemo o sudbini Nemačke za hiljadu
godina''. Drugi svetski rat počeo je invazijom na Poljsku 1. septembra 1939.
1939. Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju
nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.
1945. Samoubistvo je izvršio nemački ratni zločinac
Hajnrih Himler, šef zloglasne nacističke policije Gestapo od 1936.
Jedan od najbižih saradnika vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera ubio se dan pošto su ga Britanci zarobili.
1949. Osnovana je Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.
1951. Rođen je ruski velemajstor Anatolij Jevgenjevič
Karpov, jedan od najuspešnijih turnirskih igrača u istoriji šaha.
On je kao izazivač šampiona 1975. postao prvak sveta bez borbe,
jer je Robert Fišer odbio da igra meč pod uslovima koje je
propisala FIDE. Odbranio je titulu u mečevima s Viktorom Korčnojem
1978. i 1981, a izgubio je krajem 1985. u meču s Garijem
Kasparovom. Tome je prethodio meč istih rivala početkom 1985,
igran na šest dobijenih partija, koji je predsednik FIDE -
prekršivši pravilnik - prekinuo pri rezultatu 5:3 za Karpova, uz 40 remija.
1960. Izrael je saopštio da je u Argentini uhvaćen
nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti suđeno kao
teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i drugih naroda.
1970. Umro je pozorišni i filmski režiser, scenograf i
glumac Bojan Stupica, čija se režija odlikovala bogatstvom duha i
mašte i izrazitom kreativnošću. Radio je u više naših
pozorišta, najduže u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište,
Atelje 212, Narodno pozorište), i znatno je doprineo razvitku
pozorišne umetnosti kod nas. Režija: pozorišni komadi - ''Dundo
Maroje'', ''Leda'', ''U agoniji'', ''Aretej'', ''Kavkaski krug kredom'',
''Ribarske svađe'', ''Krvave svadbe'', ''Opera za tri groša'', ''Idiot'',
''Poseta stare dame'', ''Sveta Ivana'', ''Glorija'', ''Madam San-Žen'',
''Dantonova smrt'', ''Jaje'', ''Bogojavljenska noć'', ''Braća Karamazovi'', filmovi - ''Jara gospoda'', ''U mreži''.
1971. U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.
1992. Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo UN Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
1995. Izrael je suspendovao plan o konfiskaciji arapske zemlje u istočnom Jerusalimu.
1997. Predsedničke izbore u Iranu uverljivo je dobio predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.
1999. NATO avioni pogodili su razornim projektilima
najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani
''Nikola Tesla'' A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije
za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod
Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez struje.
2000. Izrael je povukao poslednje vojnike iz južnog Libana.
2004. Horst Keler, bivši direktor Međunarodnog
monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj,
izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s petogodišnjim mandatom.
2004. Najmanje 34 ljudi je poginulo u sukobima američkih
okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vođe Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.
2007. Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za
ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Djinđića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.
2007. Umro je srpski akademik Zoran Konstantinović,
teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine
Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u
Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo
studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a
doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski
fakultet. Prihvatio je 1970. poziv da u Insbruku osnuje prvu katedru
za komparativnu književnost u Austriji kojom je rukovodio do 1990.
Bio je član Komisije za literaturu Austrijske akademije nauka,
potpredsednik međunarodne Asocijacije za uporednu književnost,
Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Kao gostujući
profesor predavao je na mnogim univerzizetima Evrope, SAD,
Australije, Japana. Njegov naučni rad obuhvata tri glavne oblasti:
teoriju komparativne književnosti, metodologiju nauke o
književnosti i poetike nemačkog i evropskog ekspresionizma. Za
srpsku nauku poseban značaj imaju njegovi radovi koji se odnose na veze srpske i nemačke književnosti i kulture.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je subota, 24. maj, 145. dan 2008. Do kraja godine ima 221 dan.
1543. Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac
heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji
nauke. Umesto ptolomejskog geocentričnog sistema, prema kojem je
Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po
povratku sa višegodišnjih studija u Italiji - polazeći od teorije
grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko
kojeg kruže Zemlja i druge planete - uspostavio heliocentrični
sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete se kreću po putanjama u
čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica
je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije i
osnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju
nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice i
za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva.
Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, imalo i mučenike -
Djordana Bruna sud rimokatoličke inkvizicije poslao je na lomaču,
a Galilea Galileja pod pretnjom smrti primorao da učenje proglasi
za zabludu. Rimska crkva je 1616. zabranila sva dela koja su za
osnovu imala Kopernikovo učenje. Dela: ''Commentariolus...'', ''De Revolutionibus Orbium Coelestium'' (O kruženju nebeskih tela).
1544. Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan ''ocem elektriciteta'', lični lekar kraljice Elizabet I. U fizici se proslavio - mada mu je ta grana nauke bila samo hobi - kapitalnim delom ''O magnetima''. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta je snažno uticao na razvoj nauke u 17. veku.
1686. Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Takođe je stvorio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu, a ne na nuli kao kod Celzijusove skale. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Velikoj Britaniji.
1743. Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara. U listu ''Prijatelj naroda'', koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao se za ukidanje torture i smrtne kazne i za slobodu štampe. Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu 1793. Dela: ''Filozofski esej o čoveku'', ''Okovi ropstva''.
1819. Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva ''viktorijanskom epohom''.
1822. Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle su Špance u bici kod Pićinće, čime je sadašni Ekvador obezbedio nezavisnost od Španije.
1844. Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: ''Šta je to Bog uradio?''. Linija Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.
1850. Rođen je srpski revolucionar Afanasije Stojanović, jedini Srbin učesnik Pariske komune, koji je 1871. ranjen na barikadama. Posle propasti Komune vratio se u Srbiju, gde je dvaput zatvaran, potom se sklonio u Austriju, zatim u Rusiju, gde je umro i sahranjen uz najveće vojne počasti.
1875. Rođen je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Veoma plodan autor. Dela: ''Enciklopedija prava'', ''Uvod u istoriju slovenskih prava'', ''Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo'', ''Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi''.
1896. U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva ''Soko'' osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.
1899. Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i palate lista ''Vreme'' današnja ''Borba'' (osim sprata koji je dozidan kasnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Dela: ''Poljoprivredne zgrade'', ''Industrijska arhitektura'', ''Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji'', ''Seoska arhitektura i rurizam''.
1926. Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921, a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka ''Svetozar Marković'' dobila je 1946.
1941. Na izlazu iz Danskog prolaza, nemački ratni brod ''Bizmark'', koji je krenuo u Atlantik da potapa britanske konvoje, pogodio je britansku krstaricu ''Hud'', od čijih su se 1.422 mornara spasla samo trojica. Potom su britanski brodovi počeli da gone ''Bizmark'' i pogodili ga 27. maja 1941. na pučini ispred francuske obale, poslavši na dno okeana 2.300 članova posade.
1941. Rođen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka. Smislio je 1965. i popularisao tzv. folk-rok muziku, ali je komponovao i pevao i mnoštvo balada, protestnih, kantri i folk pesama. Na koncertima širom sveta je demonstrirao muzičku univerzalnost, svirajući usnu harmoniku, gitaru, klavir.
1964. U nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi, u najgoroj nesreći u istoriji fudbala.
1974. Umro je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra afroameričkog porekla Edvard Kenedi ''Djuk'' Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara. Orkestar koji je osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta. Napisao je oko 2.000 kompozicija.
1977. Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni isključen je iz Politbiroa vladajuće Komunističke partije.
1981. Kao žrtve terorista, predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je u avionskoj nesreći na Andima u blizini peruanske granice.
1992. Osnovane su Železnice Republike Srpske. Vlada Srpske Republike BH donela je odluku o formiranju Železnica Republike Srpske - prvobitni naziv bio je: Srpske železnice BiH.
1993. Eritreja je stekla nezavisna od Etiopije posle tri decenije građanskog rata.
1994. U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji je poginulo 270 ljudi.
1995. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da su Grčka, Bugarska, Grčka, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.
1995. Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: ''Nju dil za ugalj'', ''Rat protiv siromaštva u svetu''.
2000. Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.
2006. Oko 60 talibanskih boraca i četiri vojnika avganistanske vlade poginulo u pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.
2007. U eksploziji metana u rudniku uglja ''Jubilejnaja'' u Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara. Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.
2007. Umro je pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. ''Ludi profesor'', kako ga je Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio ''kralj rokenrola'' kao što su ''Jailhouse Rock'', ''Gl Blues'' i ''Blue Hawaii''. Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.
- Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Chirila i Metodija, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma glagoljice. To pismo stvorili su prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih (salcburških - bavarskih) crkvenih velikodostojnika, pa su morali da idu u Rim da se pravdaju pred papom. Posle Chirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad među Slovenima na Balkanu.
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 5. AVGUST
1583. Hemfri Gilbert osnovao prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.
1716. Austrijski princ Eugen Savojski sa armijom od 40.000 vojnika u bici kod Petrovaradina naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali-paše. U bici poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.
1844. Rođen ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio veliki uticaj na umetnike svog vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali ga svojim uzorom.
1850. Rođen francuski pisac Gi de Mopasan, jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio oko 300 pripovedaka od kojih se veliki broj smatra remek-delima svetske književnosti.
1895. U Londonu umro nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa, s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu, međunarodno udruženje radnika.
1906. Rođen Džon Hjuston, jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja.
1914. Crna Gora objavila rat Austro-Ugarskoj.
1914. Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasili neutralnost u Prvom svetskom ratu.
1914. Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni u Aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo.
1915. Nemci u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.
1940. Letonija ušla u sastav SSSR pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.
1943. Plotunima iz 222 artiljerijska oruđa u Moskvi, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila gradove Orel i Bjelgorod.
1949. U zemljotresu jačine 6,7 stepeni Rihterove skale u Ekvadoru poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo bez domova.
1960. Gornja Volta stekla nezavisnost od Francuske.
1962. Američka filmska glumica Merilin Monro, jedna od najvećih holivudskih zvezda i seks-simbol pedesetih godina XX veka, nađena mrtva u 36. godini.
1963. SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
1974. Predsednik SAD Ričard Nikson priznao da je učestvovao u prikrivanju afere ”Votergejt� i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru "Votergejt". Podneo ostavku 9. avgusta.
1984. Umro britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton, koji se proslavio u pozorištu u kreacijama Šekspirovih likova, a potom i na filmu. U jugoslovenskom filmu "Sutjeska" igrao lik Josipa Broza Tita.
1994. Avioni NATO bombardovali položaje bosanskih Srba oko Sarajeva pošto su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN na planini Igman.
1995. SAD i Vijetnam uspostavili diplomatske odnose posle višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.
1998. Umro bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države od 1971. do 1989, kada su ga reformisti u Komunističkoj partiji prisilili da podnese ostavku.
2000. Umro britanski glumac Alek Ginis, dobitnik ”Oskara� za film "Most na reci Kvaj" 1957. i ”Oskara� za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980.
2001. Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila osam stranih humanitarnih radnika pod optužbom da su širili hrišćanstvo među muslimanima.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je nedelja, 25. maj, 146. dan
2008. Do kraja godine ima 220 dana.
1803. Rođen je američki pisac i filozof Ralf Valdo
Emerson, osnivač ''Kluba transcendentalista''. Kao sin pastora
prihvatio je sveštenički poziv, ali ga je napustio i pokušao da
osnuje novu duhovnu zajednicu u kojoj bi bile otkrivane ''skrivene
harmonije i nepoznate lepote''. U knjigama i predavanjima izražavao
je panteističku ljubav prema prirodi, koju je nastojao da uskladi s
tradicionalnim američkim individualizmom i romantičnim idejama o
socijalnoj pravdi, etičkoj ispravnosti i odgovornosti. Dela:
''Priroda'', ''Ogledi'', ''Uzorni ljudi'', ''Vođ života'', ''Društvo i usamljenost'', ''Poeme''.
1810. U Rio de la Plati (sadašnja Argentina) počela je
pobuna protiv španskog kolonijalnog režima i vlast je preuzela
privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je ona formalno proglašena tek u julu 1816.
1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj
otvaranjem prve pošte u Beogradu u zdanju na Kalemegdanu. Pošta je otpremana u unutrašnjost sredom i subotom.
1856. Rođen je francuski maršal Luj Feliks Fransoa
Franše Depere, istaknuti vojskovođa u Prvom svetskom ratu i
počasni vojvoda Srpske vojske. U junu 1918. preuzeo je vrhovnu
komandu nad savezničkim snagama na Solunskom frontu i potom
procenio da srpska vojska - kao najborbeniji i najspremniji deo
savezničkih snaga na tom ratištu - treba prva da krene u proboj
fronta. Procena se pokazala savršeno tačnom, jer je srpska vojska,
posle njegove zapovesti za proboj Solunskog fronta, brzo porazila
Bugare i prisilila ih na kapitulaciju, zatim i austrijske i nemačke
trupe, što je bilo odlučujuće za slom Centralnih sila i okončanje Prvog svetskog rata.
1889. Rođen je ruski konstruktor aviona i helikoptera
Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije,
koji je helikopter konstruisao još 1908, a 1913. prvi izgradio
avion s više motora. Njegove velike letilice su ga proslavile u
Prvom svetskom ratu, posebno avion ''Ilja Muromec'' s četiri motora
po 55 konjskih snaga. Posle emigriranja u SAD je nastavio da
konstruiše višemotorne avione za interkontinentalne letove, a
izradi helikoptera se vratio 1939, usavršavajući ih tokom Drugog svetskog rata i posle rata.
1892. Rođen je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz
Tito. Upravljao je Jugoslavijom 35 godina. Tačan datum njegovog
rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što
je proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je
sistematski građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski
kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu - između ostalog i u
borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915,
posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u
Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se
vratio krajem oktobra 1920, kada je postao član Komunističke
partije, a 1937. njen generalni sekretar. Radio je 1936. i 1937. u
Kominterni u Moskvi. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom
ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je
izašao kao legendarni vođa. Odbio je Staljinov pritisak 1948,
nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu
pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD. Bio je jedan
je od osnivača Pokreta nesvrstavanja. U unutrašnjoj politici -
ostavio je ustrojstvo koje je na kraju razorilo Jugoslaviju - ustav iz 1974. godine.
1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijaz dao je ostavku
posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
1922. Rođen je italijanski političar Enriko Berlinguer,
generalni sekretar Komunističke partije Italije od 1972. do smrti
1984, jedan od najistaknutijih pobornika ''evrokomunizma'' (zvanično
''spoj demokratije i socijalizma'' u stvari odustajanje od ideje
revolucionarnog dolaska na vlast i prihvatanje institucija
parlamentarizma) i tvorac strategija ''istorijskog kompromisa'' s
građanskim strankama, pre svega s demohrišćanima, i ''demokratske
alternative''. U ranoj mladosti postao je komunista i 1944. uhapšen
je kao sekretar komunističke omladine u rodnom Sasariju na
Sardiniji. U Centralni komitet partije ušao je 1945, član
Politbiroa postao je 1959, a zamenik generalnog sekretara 1969. Kao
lider partije potpuno je suzbio sovjetski uticaj u najvećoj komunističkoj partiji na Zapadu.
1923. Velika Britanija je priznala nezavisnost
Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim
sporazumom priznat je suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan s Abdulahom kao kraljem.
1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je
premijera ''Gospođe ministarke'' Branislava Nušića na kojoj je
naslovnu rolu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1944. Pod šifrom ''Konjički skok'' Nemci su započeli
vazdušni desant na Drvar, u nameri da unište Vrhovni štab NOV i
POJ. Grad je snažno bombardovan, posle čega su se spustili
nemački padobranci i jedrilice, a ka Drvaru su nadirale jake snage
od Knina, Bihaća, Banja Luke, Jajca i Livna. Jedinice oko Vrhovnog
štaba, uključujući Šestu ličku brigadu, koja je u Drvar stigla
ubrzanim maršem, pružile su snažan otpor, nanele padobrancima
znatne gubitke i omogućile izvlačenje Vrhovnog štaba, a Prvi
proleterski i Peti korpus poremetili su bočnim udarima nemačku operaciju.
1962. Umrla je srpska slikarka Zora Petrović, profesor
Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije
nauka i umetnosti. Slikarstvo je učila kod Ljube Ivanovića, Mila
Milunovića i vajara Djorđa Jovanovića, potom usavršavala u
Pešti i Parizu. Odlikuje je snažan temperament i strastan kolorit.
Pretežno je slikala aktove i žene iz naroda. Njeno monumentalno
figuralno slikarstvo naslanja se na tradiciju srednjovekovnih srpskih fresaka i boje i oblike našeg podneblja.
1963. Samit afričkih država u Adis Abebi okončan je sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969. U Sudanu je državnim udarom bez prolivanja krvi
vlast preuzeo pukovnik Džafer Muhamed el Nimeiri, koji je oborio
demokratski izabranu civilnu vladu i odmah se proglasio general-majorom.
1979. Jednu od najtežih nesreća u istoriji civilnog
vazduhoplovstva SAD nije preživeo niko od 273 putnika i člana
posade aviona DC-10, koji se srušio na čikaški aerodrom ''O'Hara'' pošto mu je prethodno otpao jedan motor.
1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991. Tokom dvodnevnog ''vazdušnog mosta'', Izraelci su prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1995. Četiri časa pre isteka ultimatuma, kojim je
zaprećeno bombardovanjem ako ne prestanu borbe oko Sarajeva, NATO avioni su bombardovali širu okolinu Pala.
1997. Vojska je vojnim udarom zbacila civilnu vladu Sijera
Leonea i prinudila predsednika Ahmada Tedžana Kabaha da napusti tu zapadnoafričku zemlju.
Dogodilo se na današnji dan
BEOGRAD, (Tanjug) - Danas je ponedeljak, 26. maj, 147. dan
2008. Do kraja godine ima 219 dana.
735. Umro je Sveti Bid, monah, crkveni istoričar,
literata, autor prve istorije Britanije (u srpskoj istoriografiji
poznat kao Beda Venerabilis). Njegova ''Crkvena istorija engleskog
naroda'' (Historia Ečlesiastica Gentis Anglorum), pisana na
latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između
prvog i šestog veka. Pisao je dosta i na engleskom, posebno pesme, ali je sačuvana jedino ''Posmrtna pesma''.
1623. Rođen je engleski ekonomista Vilijam Peti, tvorac
teorije radne vrednosti, koji je prema Karlu Marksu postavio temelj
političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema
njegovoj terminologiji - prirodnu cenu, određuje količina rada
utrošena za proizvodnju. Za razliku od merkantilista, tražio je
osnovicu privrednih pojava u proizvodnji. Dela: ''Nešto o novcu'',
''Traktat o porezima i dažbinama'', ''Politička anatomija Irske'', ''Politička aritmetika''.
1805. Francuski car Napoleon I je u katedrali u Milanu krunisan za kralja Italije.
1822. Rođen je francuski pisac Edmon Luj Antoan de
Gonkur, tvorac naturalizma i impresionizma u francuskoj
književnosti. Zajedno s bratom Žilom Alfredom Iom de Gonkurom,
pisao je romane, drame i studije iz istorije i umetnosti 18. veka.
Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana je ''Akademija
Gonkur'' od deset članova, koja od 1903. svake godine nagrađuje
najbolji roman francuske literature. Dela: romani ''Sestra Filomena'',
''Žermini Laserte'', studije ''Intimni portreti XVIII veka'', ''Umetnost
XVIII veka'', ''Istorija francuskog društva za vreme revolucije'', ''Memoari o savremenicima'' (dnevnik Gonkurovih).
1851. U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni
šahovski turnir, koji je 15. jula 1851, u konkurenciji 16 igrača,
okončan trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena. Organizator
takmičenja, nezvanični prvak sveta Englez Hauard Staunton je
zauzeo četvrto mesto, posle čega se razočaran povukao iz šaha.
Na turniru nije igrao verovatno najjači šahista tog vremena,
nepobedivi ruski majstor Aleksandar Petrov, koji je odbijao da se takmiči izvan Rusije.
1854. Francuska i Velika Britanija su okupirale grčku
luku Pirej posle objave blokade Grčke zbog pokušaja napada na Tursku.
1865. Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod
Nju Orleansa u Luizijani, prestao je i poslednji oružani otpor
južnjačke vojske u četvorogodišnjem Američkom građanskom ratu,
mesec i po dana pošto je Konfederacija južnih (robovlasničkih) država potpisala kapitulaciju.
1876. Umro je češki istoričar i političar František
Palacki, vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider
Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom
austroslavizma, za federativno preuređenje Austrije (i kasnije
Austro-Ugarske). Bio je organizator i predsednik Sveslovenskog
kongresa 1848, jedan od osnivača ''Matice češke'', sekretar Učenog
društva, pokretač i urednik ''Časopisa Češkog muzeja''. Dela:
''Istorija češkog naroda'', ''Počeci češke poezije'' (s Pavlom Šafarikom).
1907. Rođen je američki filmski glumac Marion Majkl
Morison, poznat kao Džon Vejn, koji je igrao uglavnom u vesternima,
tumačeći likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. Filmovi:
''Veliko suđenje'', ''Poštanska kola'', ''Dugo putovanje kući'', ''Rio
Grande'', ''Pesak Ivo Džime'', ''Miran čovek'', ''Crvena reka'',
''Tragači'', ''Čovek koji je ubio Liberti Valansa'', ''Rio Bravo'', ''Eldorado'', ''Alamo''.
1912. Rođen je mađarski državnik Janoš Čermanik,
poznat kao Janoš Kadar, komunistički lider Mađarske od 1956. do
1988. U Drugom svetskom ratu je kao sekretar Centralnog komiteta
Komunističke partije Mađarske učestvovao u organizovanju
slabašnog pokreta otpora snagama nacističke Nemačke. Tokom
vladavine Maćaša Rakošija je postavljen za ministra unutrašnjih
poslova, ali je uhapšen 1951, u vreme čistki u političkom vrhu
posle rezolucije Informbiroa 1948. i optužbi protiv Jugoslavije,
nakon čega je u koncentracionom logoru proveo nepune tri godine.
Posle pobune protiv Rakošijevog režima 1956. i intervencije
sovjetskih trupa, vratio se u politički vrh i zaslužan je za izvlačenje zemlje iz velike društvene krize.
1923. Održana je prva trka ''24 casa Le Mana''.
1942. Armija nacističke Nemačke je počela napredovanje
prema Staljingradu i Kavkazu, što je bio uvod u Staljingradsku
bitku, ključnu vojnu operaciju Drugog svetskog rata. Bitka vođena
od kraja juna 1942. do početka februara 1943. je okončana potpunim
slomom Nemaca i njihovih saveznika Italijana, Mađara, Rumuna i Hrvata.
1942. U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o
punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.
1954. U Egiptu je otkriven pogrebni brod faraona Keopsa.
1955. U prvu službenu posetu Jugoslaviji predstavnika
Sovjetskog Saveza posle 1948. i kampanje Informbiroa, u Beograd je
doputovala državno-partijska delegacija s prvim sekretarom
Centralnog komiteta sovjetske Komunističke partije Nikitom
Hruščovom na čelu. Razgovori u Beogradu i na Brionima završeni
su potpisivanjem ''Beogradske deklaracije'' u kojoj su sadržani principi odnosa dveju država.
1966. Britanska Gvajana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta promenivši naziv u Gijana.
1972. U Moskvi je potpisan ugovor između Sovjetskog Saveza i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja.
1976. Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od
najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u
Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima
koja je imenovao izrazom ''fundamentalna ontologija''. Veoma plodan
autor. Dela: ''Bivstvovanje i vreme'', ''Kant i problem metafizike'',
''Šta je metafizika'', ''Uvod u metafiziku'', ''Šta znači mišljenje'',
''Šta je to filozofija'', ''Niče'', ''O suštini istine'', ''Šumske staze'', ''Kantova teza o bivstvovanju'', ''Oznake na putu''.
1978. Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina,
jedna od najvećih umetnica klasičnog baleta u prvoj polovini 20.
veka. S Anom Pavlovom i Vaclavom Nižinskim bila je među glavnim
zvezdama Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva, u Imperatorskom baletu u
Petrogradu je nastupala kao primabalerina i gostovala je na scenama
u Parizu u Londonu, gde je 1928. osnovala baletsku školu. Upamćena
je kao nezamenjiva partnerka Nižinskog u baletu ''San o ruži'' i po
sjajnim rolama u baletima ''Šeherezada'', ''Žar ptica'', ''Petruška'', ''Fantastični dućan'', ''Trorogi šešir''.
1979. Izrael je vratio Egiptu sinajsko središte El Ariš, okupirano u ratu 1967.
1991. Austrijski putnički avion ''Boing 767'', kompanije
bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara
severno od Bangkoka, što nije preživeo niko od 223 člana posade i
putnika, uključujući troje Jugoslovena. Javnost je bila šokirana
bestijalnim prizorima pljačke poginulih, u kojoj su učestvovale
hiljade Tajlanđana, uključujući pojedine policajce i članove spasilačkih ekipa.
1991. Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.
1995. Glavni štab Vojske Republike Srpske je saopštio da
je zarobljeno više stotina pripadnika Unprofora zbog napada aviona
NATO pakta. Intervencijom predsednika Srbije Miloševića, tokom juna 1995. oslobođena su sva 372 zarobljena pripadnika Unprofora.
1998. Skupština Srbije je usvojila Zakon o univerzitetu
kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane,
univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Ovaj zakon
izazvaće velike potrese na Univerzitetu - nemiri i protesti u različitim formama trajali su praktično sve do 5. oktobra 2000.
1999. U napadu na Makiš avijacija NATO pakta je prvi put
od početka agresije na Srbiju (SRJ) koristila kasetne bombe na
širem području Beograda, u selu Ralja raketa je pogodila jednu
kuću, usmrtivši 29-godišnju ženu i njeno dvoje dece od četiri i
osam godina, a dva deteta su ubijena i u bombardovanju sela Radoše na Kosovu i Metohiji.
2006. Nemački kancelar Angela Merkel otvorila je u
Berlinu, uz ogroman laserski spektakl, najmoderniju evropsku
železniču stanicu, izgrađenu uglavnom od stakla. Gradnja ovog
arhitektonskog čuda trajala je 11 godina, a troškovi su procenjeni
na oko 700 miliona evra. Kolosek dug 450 metara, u pravcu
istok-zapad, pokriven je staklenom halom dugom 321 metar, i u nju bi
mogla da stanu čak tri ''Er bas'' aviona tipa A340. Stanica je projektovana za oko 300.000 putnika i 1.100 vozova dnevno.
2006. Eduar Mišlen, direktor francuske kompanije Mišlen,
poginuo je u nesreći na moru, u ribarskom čamcu ''Sloboda'' koji je
potonuo pod nerazjašnjenim okolnostima. ''Mišlen'' zapošljava 130.000 ljudi širom sveta, od kojih 30.000 u Francuskoj.
2006. Šesnaestogodišnjak iz Berlina ranio je nožem 28
osoba u centru Berlina neposredno posle proslave otvaranja nove
železničke stanice Hauptbanhof. Napad se dogodio blizu zgrade
Rajhstaga (Skupština) posle proslave kojoj je prisustvovalo oko
500.000 ljudi. Mladić je počeo nasumice da napada ljude nožem iza
zgrade Rajhstaga da bi zatim istrčao na glavnu ulicu u centralnoj četvrti Mite i nastavio sa napadima.
2007. Bilans žrtava u odronu zemlje i blata izazvanih
obilnim kišama u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sečuan je 43 ljudi, a mnoge kuće su uništene ili oštećene.
Elvis-Eko
12-03-2009, 16:15
http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/275/v127525p0.jpg Šest godina bez Zorana Đinđića
Cetvrtak, 12. mart 2009. 00:23 http://www.mtsmondo.com/images/diskusija.gif (http://forum.mtsmondo.com/index.php?showtopic=3108&view=getnewpost)
Premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke dr Zoran Đinđić ubijen je ispred sedišta Vlade Srbije, pre šest godina, 12. marta 2003. godine.
Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/275/v127525p1.jpg
Šta je patriotizam
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro:
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/275/v127525p2.jpg
Filozof, osnivač DS, gradonačelnik...
Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.
http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/275/v127525p3.jpg
JSO ubice
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/275/v127525p4.jpg
Osuđeni izvršioci, ne i nalogodavci
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.
Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.
bravo Eko,brzi si bio,a iskreno da ti kazem ja sam mislio temu da otvorim,
ali neka ga sad ovako...
Tužan dan je to bio za sve koji su imali imalo mozga...
Tada nije samo poginuo Zoran Đinđić,tada je poginula i nada za boljim sutra,
demokratija,geadansko drustvo i sve sto krasi i odlikuje savremene i napredne svetske zemlje...
Nikad necu zaboraviti taj dan,sedenje pored televizora do kasno u noc,i nadu da je sve to neistina...
Nego,idemo dalje...
a iskreno da ti kazem ja sam mislio temu da otvorim...
I treba da otvoris temu o ovom velikanu...
Ja sam sinoc na RTS-u gledao emisiju o pokojnom Djindji...ma bilo mi je muka od nekih licemjera koji sebe smatraju nastavljacima njegove politike(mislim na ono pederce Jeremica)...bio je tu i Ceda(gospoce od coveka) i jos neka dva eminentna gosta,jedan je bio glavni urednik lista VREME a ovaj drugi je neka faca koji je na celu nekakvog Balkanskog fonda za demokratiju,imena sam im pozaboravljao ali se radilo o izuzetno havijeznim i recitim ljudima koji,videlo se,zaista cijene misao i viziju pokojnog Djindje...
Sve u svemu mogu samo da kazem da i ja,kao i svi mentalno zdravi ljudi, zaista duboko i iskreno zalim gubitak jednog takvog coveka.
Elvis-Eko
13-03-2009, 16:02
Ibio je tu i Ceda(gospoce od coveka)
Tacno tako postanski. Imam ovdje njegovu knjigu MOJ SUKOB S PROSLOSCU u kojoj opisuje njegovo vrijeme s pokojnim Djindjicem i pored pokojnog premijera on je bio vazna uloga u tadasnjem pokusaju demokratizacije Srbije
Samo , iznenadilo me sto posle ubistva nije energicnije branio i nastavio viziju pokojnog premijera.
Sta on uopste radi sada , malo cujem o njemu, ipak je on jedan od pametnijih ljudi u Srbiji
I treba da otvoris temu o ovom velikanu...
Ja sam sinoc na RTS-u gledao emisiju o pokojnom Djindji...ma bilo mi je muka od nekih licemjera koji sebe smatraju nastavljacima njegove politike(mislim na ono pederce Jeremica)...bio je tu i Ceda(gospoce od coveka) i jos neka dva eminentna gosta,jedan je bio glavni urednik lista VREME a ovaj drugi je neka faca koji je na celu nekakvog Balkanskog fonda za demokratiju,imena sam im pozaboravljao ali se radilo o izuzetno havijeznim i recitim ljudima koji,videlo se,zaista cijene misao i viziju pokojnog Djindje...
Sve u svemu mogu samo da kazem da i ja,kao i svi mentalno zdravi ljudi, zaista duboko i iskreno zalim gubitak jednog takvog coveka.
zakasnih za temu jer vec Eko bese postavio u vest,ali...
bice dana...
sto se tice Đinđićeve vizije niti je ko ima niti ce je imati u narednih 100 godina,jer
ljudi kao Zoran se radjaju jednom u 100 godina...
Ja sam juce u svom statusu na Facebook-u napisao sledecu poruku
" 6 godina od pucnja u Demokratiju,Slobodu,Gradjansko Drustvo,Mladost,Bolje Sutra...
i vidim da je bila draga puno vecini mojih prijatelja..
Jeremic u svakoj normalnoj drzavi ne bi mogo da bude nista vise od obicnog opstinskog cinovnika,ali u srbiji prolaze takve stvari jos,pogotovu sto ja mislim da je to Tadicev takticki potez,da oko sebe okuplja likove koji nemaju harizmu i da mu ne mogu predstavljati "pretnje" ni u stranci ni Srbijanskoj politickoj sceni...
Tadica ne treba potcenjivati,jer ga skoluje institucija sa dobrim umovima...
S´ druge strane Čeda je neko ko je bio jako blizak Đinđiću,ali ipak nedorastao da nastavi tim putem,sto zbog godina,to i zbog rejtinga koji mu je nametnut upravo tada kada je navise valjao srbiji...
narod srpski nikako ne shvata da je zapravo taj njegov "rep" iz proslosti,te pominjanje uz "zemunce" bio njegov operativni zadatak na koji su ga poslali svi predstavnici demokratske srbije...
ali,joc ce mnogo hladne vode proteci rekama nasim dok ljudi to shvate...
heheh...
Eko ti i ja u isti minut o stoj stvari...
Elvis-Eko
13-03-2009, 16:12
heheh...
Eko ti i ja u isti minut o stoj stvari...
hehehehe tako je to kad nam se misljenja podudaraju. Nego, za temu si u pravu. Ipak je ovo licnost o kojoj ce se dugo vremena pricati i nizati razni komentari
Znas mene, nisam ljubitelj otvaranja novih tema, imamo ih i previse, ali pokojni premijer mora imati jedno posebno mjesto
Zato, Enko otvori temu i da zamolimo administratore da sve komentare o ovom slucaju prebace u novu temu
Samo , iznenadilo me sto posle ubistva nije energicnije branio i nastavio viziju pokojnog premijera.
Sta on uopste radi sada , malo cujem o njemu, ipak je on jedan od pametnijih ljudi u Srbiji
Stice se takav utisak mada glavni problem koji je nastao nakon Djindjiceve pogibije je bio taj da su se vlasti docepali upravo oni koji su(najverovatnije) i odgovorni za njegovo ubistvo.
Naime,nakon atentata premijersko mesto preuzima gospodin Zivkovic(jedna od vaznijih demokratskih ikona Srbije) koji nedugo nakon toga,zbog haosa koji nastaje u zemlji i medijske hajke koja takve dogadjaje obicno prati,gubi izbore a na vlast dolazi Kostunicina pro-cetnicka i kvazi-demokratska vlast koja cini sve da,u prvom redu,opstruira sudjenje ubicama pokojnog Djindje a zatim i da preko svojih ljudi u medijima sto vise marginalizuje sve one koji su predstavljali zivu mislecu viziju Zorana Djindjica,dakle ljude poput Zivkovica,Jovanovica,Batica,Pesica....
Sta se dalje dogodilo poznato je svima,SANU(citaj Cisic) ponovo preuzima stvar u svoje ruke,na njeno celo dovodi anonimca Tadica(ciji je otac clan SANU) koji zatim radikalizuje DS i na taj nacin raskida sa Djindjicevom pragmaticnom vizijom o modernoj i multietnickoj Srbiji...
(vise o ovome mozemo procitati u onom Strancevom fenomenalnom postu)
Sta biva sa Cedom...
Ceda,kao Djindjicev stvarni politicki naslednik,osniva svoju stranku koja zbog ponovne cetnicke groznice biva neshvacena i odbacena.
Dogodilo se na današnji dan - 17. jul
1775. - Otvorena je prva vojna bolnica.
1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804.
1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa "Punch".
1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac.
1928. - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".
1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u 20. veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.
1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.
1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.
1968. - Održana je premijera filma "Yellow Submarine" sa Bitlsima u Londonu. 1968. - Počela je revolucija u Iraku.
Elvis-Eko
22-10-2009, 16:10
Na današnji dan prije 17 godina, oteto, mučeno i ubijeno je 16 građana Srbije iz Sjeverina samo zato što su Bošnjaci.
Pripadnici srpske paravojne formacije Osvetnici su 22. oktobra 1992. iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj, tokom prelaska preko teritorije Republike Srpske, u mjestu Mioče, oteli 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gdje su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Smatra se da je većina počinilaca i dalje na slobodi, iako su četvorica osuđena.
Vrhovni sud Srbije potvrdio je 18. maja 2006. prvostepenu presudu da su četvorica pripadnika Osvetnika počinili taj ratni zločin.
Na 20 godina zatvora osuđeni su Dragutin Dragićević, i u odsustvu Milan Lukić i Oliver Krsmanović, dok je Đorđe Šević dobio 15 godina zatvora.
No, danas poslje 17 godina od ubistva civila bošnjačke nacionalnosti u Sjeverinu, neki od glavnih organizatora zločina su još uvjek van domašaja pravde.
Prije tačno 17 godina ispred stanice policije u Višegradu primjećen je kamion "zastava" vlasništvo "Mark - Impeksa" u kome se nalazilo, prema procjeni svjedoka, 15 - 16 muškaraca i žena u civilnim odjelima. Pored kamiona viđeni su Milan Lukić, Oliver Krsmanović iz Višegrada i borac iz Goražda, poznat po nadimku Kokošar. Oteti muslimani su kamionom i u pratnji dva automobila odvezeni do hotela "Vilina vlas" u kome su, posle legitimisanja, fizički maltretirani. Žena, koja se nalazila među otetima je odvedena u zasebnu prostoriju, gde je fotografisana bez odjeće.
Oteti su u pratnji dvadesetak pripadnika Lukićeve grupe krenula prema Višegradu. Posle nekoliko kilometara, zbog kvara na kamionu prebačeni su u traktorsku prikolicu da bi poslje dva kilometra "Osvetnici" pješice odveli otete do zgrade u blizini Drine. Prema izjavama svjedoka, iz tog pravca se ubrzo čulo nekoliko rafalnih, a zatim i više pojedinačnih pucnjeva. Žena koja je izdvojena od grupe, ispred hotela "Vilina vlas" je smještena u vozilo i odvezena u nepoznatom pravcu...
Tog dana ubijeni su:
1.Mehmed Šebo,
2.Zafer Hadžić,
3.Medo Hadžić,
4.Medredin Hodžić,
5.Ramiz Begović,
6.Derviš Softić,
7.Modhad Softić,
8.Mujo Alihodžić,
9.Alija Mandal,
10.Sead Pecikoza,
11.Mustafa Bajramović,
12.Hajrudin Sajtarević,
13.Esad Džahić,
14.Ramahudin Đatović,
15.Ediz Gibović
16.i jedina žena među njima Mevlida Koldžić.
iSelektor
14-11-2009, 01:55
Na današnji dan, 14. novembar
565. - Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik "Corpus iuris civilis" u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a od 1934. je muzej.
1533. - Španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, na teritoriji današnjeg Perua.
1770. - Škotski istraživač Džejms Brus je otkrio da je izvorište Plavog Nila u jezeru Tana u severozapadnoj Etiopiji.
1840. - Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac, koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.
1847. - U Švajcarskoj je izbio građanski rat između snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona, koji je okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.
1863. - Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit.
1889. - Rođen je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije nakon sticanja nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja.
1891. - Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.
1910. - Kapetan Eugen Elaj uzleteo je prvi put u istoriji vazduhopolovstva sa palube broda "Birmingem" usidrenog u američkoj luci Hempton Rouds.
1918. - Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.
1935. - Rođen je jordanski kralj Husein, koji je u 18. godini nasledio oca, svrgnutog kralja Talala. Godine 1956. otkazao je britansko-jordanski ugovor iz 1948, nakon čega su Britanci napustili Jordan. U ratu sa Izraelom u junu 1967. borio se na strani Egipta, ali su njegove vojne snage 1970. likvidirale oružane formacije Palestinskog oslobodilačkog pokreta u Jordanu.
1946. - U Argentini je umro Manuel de Falja, jedan od najznačajnijih španskih kompozitora i pijanista XX veka, koji je u svoje delo uspešno ukomponovao andaluzijsku i kastiljansku narodnu muziku ("Noći u španskim vrtovima", "Sedam španskih narodnih pesama", baleti "Ljubav čarobnica", "Trorogi šešir").
1973. - U Berlinu rodjen Zlatko Tahirović, najveći realista i borac za prava današnjeg vremena. Najveće internet stranice sa domaćeg govornog područja pripadaju njemu. Napravio je revoluciju na domaćem internetu.
1979. - U zemljotresu u provinciji Korasan na istoku Irana poginulo je najmanje 385 ljudi.
1983. - Prve američke krstareće rakete stigle su u britansku vazdušnu bazu Grinhem Komon, uprkos protestima pacifista.
1984. - U Los Anđelosu je uhapšen hrvatski ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su američke vlasti uporno dobijale da ispune jugoslovenski zahtev za ekstradiciju. Izručen je 12. februara 1986, a u maju iste godine osuđen je na smrt. Umro je u zatvoru 1989.
1988. - Palestinsko nacionalno veće prihvatilo je rezoluciju 242 UN, a time i novu političku strategiju koja podrazumeva priznavanje države Izrael, mirovne pregovore o Bliskom istoku i odbacivanje terorizma.
1989. - Crnački nacionalni pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim izborima u Namibiji.
1991. - Kambodžanski princ Norodom Sihanuk vratio se u zemlju nakon 13 godina izgnanstva.
1994. - U tropskoj oluji "Gordon" na Haitiju poginulo je najmanje 829 ljudi.
1999. - Stupile su na snagu sankcije UN protiv Avganistana donete zbog odbijanja avganistanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena, koji je, prema tvrdnjama SAD, glavni organizator bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
2000. - Na konferenciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koja je prvi put održana u Beogradu, SR Jugoslaviji obećana je pomoć od pola milijarde evra.
2001. - Pet država naslednica bivše SFRJ postigle su dogovor o početku priprema za preraspodelu 74,5 miliona dolara u zlatu, što bi bila prva tranša ukupne zostavštine od oko dve milijarde dolara.
2003. - Kralj Svazilenda - Msvati III prihvatio je formalno novi Ustav po kojem se sva vlast nalazi u rukama kralja.
2007. - Umro je Ajra Levin, autor bestselera "Rozmarina beba" i "Momci iz Brazila", po kojima su snimljeni uspešni filmovi. Tokom duge karijere Levin je pisao i za televiziju i za Brodvej.
superbaka
14-11-2009, 03:12
Dogodilo se na današnji dan - 14. novembar
- Danas je praznik Sveti Kozma i Damjan - Vračevi. Rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer su primili Hristovu zapovest "Badava primiste, badava dajite" (Mt. 10, 8 ) i nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti, svetitelji su sahranjeni zajedno u mestu Feremenu, shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
565. - Vizantijski car Justinijan okončao je svoj život. Pretpostavlja se da je rodom iz jednog sela blizu Niša. Neograničeno je vladao državom i crkvom. Vodio je niz ratova sa varvarskim polufeudalnim državama Ostrogota u Italiji, Vizigota u Španiji i Vandala u Africi, da bi "obnovio" Rimsko carstvo. Uspeo je da uništi države Vandala (534) i Ostrogota (555). Na istoku i Balkanskom poluostrvu vodio je odbrambene ratove protiv Persijanaca, koji su ugrožavali azijske provincije, i protiv Slovena, koji su pritiskali severnu granicu na Savi i Dunavu. U samoj zemlji ugušio je mnoge pobune ("zelenih" i "plavih"). Zidao je mnoge dvorce i crkve (Aja Sofija u Carigradu i San Vitale u Raveni). Po njegovom naređenju, sastavljen je zbornik zakona. Glavni saradnici bili su mu supruga Teodora i vojskovođe Velizar i Narzes. Cela njegova vladavina bila je reakcionarni pokušaj obnove Rimske imperije i njenog robovlasničkog pokreta, ali je ta politika pretrpela neuspeh. Posle Justinijanove smrti, propale su i sve njegove osvajačke tekovine.
1811. - Rođen je srpski istoričar slovačkog porekla Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno skupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III", "Život despota Stefana Lazarevića".
1840. - Rođen je Klod Mone, francuski slikar, jedan od glavnih osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija", izloženoj 1874. u Parizu, dato je ime celom slikarskom pravcu čiji je Mone bio, veruju mnogi istoričari umetnosti, najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Počeo je kao realist pod uticajem G. Kurbea, a docnije je prešao na slikanje predela, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Uopšte, svetlost i pokret bile su dve velike teme po kojima se impresionizam bitno odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Mone je morao da reaguje, tj. slika, izuzetno brzo. Stoga je njegov potez neretko bio žustar i iskidan, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da podrobno opiše predmet. Slikao je iste motive u različita doba dana, od jutra do večeri, nastojeći pre svega da prikaže kako se usled treperenja svetlosti iz časa u čas menjaju lokalni ton oblika i njegova struktura i stvarajući tako nadasve originalne serije ili cikluse, kakvi su "Plastovi", "Stanica Sen Lazar", "Lokvanji" i najpoznatiji među njima - "Ruanska katedrala", ciklus u kom je u dematerijalizaciji oblika slikar otišao najdalje. Izvršio je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Umro je 1926. godine.
1872. - Rođena je srpska glumica slovenačkog porekla Augusta Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je idol pozorišne publike krajem 19. veka koju nije zanosila ženstvenošću, već unutrašnjom snagom, dostojanstvenom pojavom i snažnim, sugestivnim glasom. Ostvarila je niz velikih kreacija, poput uloga Julije, Ofelije, Nore, Meri Stjuart, Mona Vane, Debore.
1910. - Prvi put je jedan avion uzleteo sa palube broda.
1918. - Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu oslobodila Baranju, oblast s većinskim srpskim stanovništvom. Drugi put su je u Drugom svetskom ratu, posle bitaka na Batini i Bolmanu krajem 1944, oslobodili Rusi i Srbi, u novembru 1991. ušla je u sastav Republike Srpske Krajine, ali je Erdutskim sporazumom, potpisanim u novembru 1995, stavljena pod dvogodišnju međunarodnu prelaznu upravu, posle čega je pripojena Hrvatskoj.
1943. - Antifašističko vijeće Crne Gore je u Drugom svetskom ratu u Kolašinu usvojilo dokumente koji su postali politički i pravni osnov stvaranja buduće federalne jedinice u Jugoslaviji.
1991. - Premijerno je pušten hit spot Majkla Džeksona "Black or White" na FOX televiziji.
1445. - Johan Gutenberg odstampao je prvu knjigu - Bibiliju.
1685. - Rodjen je Georg Fridrih Hendl, nemacki kompozitor, uz Baha najistaknutiji predstavnik perioda baroka u muzici.
1886. - Razvijen je postupak proizvodnje aluminijuma.
1938.-U Kuvajtu je otkriveno prvo nalaziste nafre.
1965.-Umro je americki filmski komicar Sten Lores,''mrsavi'' iz tandema Stanio i Olio.
Neznanka
25-05-2012, 15:23
Dan mladosti
Štafeta mladosti uvedena je 1945. godine, a na Titovu inicijativu, 1957. događaj je proglašen "Danom mladosti". Do Titove smrti 1980., štafeta mu se osobno dodjeljivala na stadionu JNA u Beogradu. Poslije njegove smrti, štafeta se predavala predsjedniku Socijalističkog saveza omladine Jugoslavije.
1988., posljednji je put na beogradskom stadionu održana priredba za "Dan mladosti". U tijeku te godine, SSOJ je ukinuo ovu nekada popularnu manifestaciju.
Neznanka
27-11-2012, 17:14
James Marshall Hendrix "Jimi" Hendrix, rodjen na danasnji dan pre 70 godina u Seattle, (27. novembra 1942. - London, 18. septembra 1970.), američki glazbenik. Legenda rock glazbe i gitaristički geni.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2024, vBulletin Solutions, Inc.