superbaka
09-07-2012, 22:19
Ni čudnije granice, ni veće zajebancije za narod, sami će bog znati kako se ovo sve izmešalo – jada se starina Dušan Ješić iz sela Sastavci u opštini Priboj, na međudržavnoj granici Srbije i BiH, granici bez rampi, koju on prelazi svakodnevno i po desetak i više puta.
Iz kuće ide do par desetina metara udaljenog imanja od tri hektara, tu mu je štala sa stokom i neke pomoćne zgrade, kuća mu je kaže u Srbiji, a štala sa stokom i imanje u – Bosni!
„Porez plaćam u Rudom, to ti je Bosna, desetak kilometara odavde, tamo sam vadila ličnu kartu, otud mi šalju poziv za glasanje, za sud, za porez, imam bosansko državljanstvo. Deca su mi u Srbiji, tu su u istom selu, išla su u vojsku u Srbiju, ni meni nije ništa jasno”, kaže Miroslava Grabovčić, 72-godišnja domaćica iz Sastavaka.
Vlasnica kafane “Bolero” u Sastavcima, Svetlana Vuković, kaže da porez plaća u Bosni u konvertibilnim markama, dinare ne primaju, a utrošenu struju i telefon u Srbiji. Obilazi je, kaže, finansijska policija iz Bosne i zahteva da cene ističe u konvertibilnim markama, ali ona veli da kafanske usluge naplaćuje u dinarima, jer su joj mušterije iz Srbije!
O čemu je reč?
Na najčudnijoj međudržavnoj gran
ici za koju se zna, za koju narod ovde veli da je ovakvu ni podobro pijan čovek ne bi takvu nacrtao, na teritoriji opštine Priboj, koja se najvećim delom graniči sa bosanskim opštinama Rudo i Čajniče, u pribojskoj mesnoj zajednici Sastavci, nalazi se parče zemlje veličine 120 hektara koje administrativno i katastarski pripada opštini Rudo, dakle Bosni. Ovo parče zemlje je sa svih strana, poput kakvog ostrva, okruženo – Srbijom. Na ovom prostoru je škola, stanica policije, zadružni dom, pošta, banka, objekti pribojskog „Poljoprometa“, koji pripadaju državnim i društvenim organima Republike Srbije, a leže administrativno na zemlji koja pripada – Bosni i Hercegovini.
Na ovom bosanskom ostrvu u Srbiji živi tačno 167 stanovnika, a samo njih dvadesetak imaju bosansko državljanstvo, ostali su državljani Srbije. Ali, selo Sastavci je zbog ostrva tako izdelila međudržavna granica da rođena braća Momir i Radoš Mirković, koji imaju kuće tik jedna uz drugu u Sastavcima – žive u dve različite međunarodno priznate države. Između njihovih kuća, udaljenih jedva desetak koraka jedna od druge, prolazi zamišljena međudržavna granična crta! Božiju službu na prostoru bosanskog ostrva služi paroh Savo iz Rudog, a samo koji par desetina metara dalje od bosanskog ostrva u Srbiji, vodicu sveti i krštava pop Stanko iz Priboja.
Istina, groblje im je zajedničko, ali desetinama godina nikako nisu mogli da se dogovore žitelji Sastavaka oko izgradnje crkve, jer je zapelo oko toga gde je podići i hoće li ona biti u mileševskoj Eparhiji ili u Eparhiji dabro-bosanskoj?! Crkva je ipak pre par godina sagrađena u Sastavcima na prostoru mileševske Eparhije.
Nije samo bosansko ostrvo u pribojskom selu Sastavci zagorčalo život sa međudržavnom granicom – većina stanovnika sa 75 posto prostora opštine Priboj koji administrativno pripada Srbiji, mora da prelazi preko teritorije opštine Rudo u BiH putem dugim tridesetak kilometara, na kome su četiri međudržavne granice, isto toliko policijskih i carinskih kontrola, obavezno posedovanje međunarodnog zelenog kartona za vozilo, plaćanja kojekakvih dažbina, sumnjičavi pogledi prema svakoj torbici sa namirnicama...!
Mesecima je mešovita međudržavna komisija SRJ i BiH pokušavala da razreši problem potpuno nelogične i čudne međudržavne granice između ove dve države, ali se nije otišlo ni pedalj od početka. Pominjane su razmene teritorije, pripajanje delova opštine Rudo susednom Priboju, zamena pribojske mesne zajednice Sjeverin za bosansko ostrvo...! U Rudom su čak zapretili ukoliko se bude makar metar dela bosanske teritorije pripojio Srbiji da će podići narod ma – ustanak!
Na ovoj granici događale su se svakakve dogodovštine. Kada je tokom bombardovanja Srbije od strane NATO jedan oklopni transporter tadašnjeg SFOR-a stacioniran u Bosni zalutao na području mesne zajednice Sastavci na
teritoriju Srbije i nabasao na tadašnje vojnike SRJ, za ovaj incident se saznalo i u Njujorku i u Briselu, Londonu, Moskvi. Naši vojnici su postupili uljudno, registrovali ozbiljan međudržavni incident, primirili pleplašene Italijane i Portugalce, počastili ih rakijom i mezetom po srpskim običajima i posle samo sat vremena ih ispratili do teritorije Bosne.
Naši vojnici su nam ispričali da su SFOR-ovci bili na smrt preplašeni, očekivali su da će ih odrati kao Amerikance u Sudanu i povešati za prva stabla. Nikada nisu „skontali“ kuda ide i gde je sve međudržavna granica Bosne i Srbije na ovom delu pribojske opštine u mesnoj zajednici Sastavci, a teško da će im to ikada i biti jasno. Otuda, patrole bosanskog EUFOR-a ovde vrlo retko i navraćaju, plašeći se, valjda, da će opet zalutati u – Srbiju!
Interesantno da je međudržavna granica na ovom prostoru u sadašnjem obliku postavljena još u vreme kada su se ovde smenjivali Turci i Austrougari. Posle Berlinskog kongresa 1848. godine, prilikom aneksije Bosne od strane Austrougarske, njena vojska je zauzela Priboj, Pljevlja i Prijepolje. Turski garnizoni sa vojskom odavde su se povukli tek 1908. godine, ali je ostala ta prvobitna granica Bosne prema Novopazarskom sandžaku.
Kako je, ipak, moglo da se desi da jedan deo BiH sa svih strana bude okružen teritorijom Srbije?
Ovde se zna da su zajedno sa turskom vojskom odavde se povlačile ka Sarajevu i turske age i begovi, ali su pojedini bili toliko moćni da su se prema granicama njihovih imanja krojile i državne granice. Tako je jedan od njih zadržao svoje imanje od tih 120 hektara, iako je svuda okolo bila Kraljevina Srbija. To nije smetalo ni Austrougarima, ni Kraljevini Srbiji, ni Josipu Brozu, ali raspadom ex Jugoslavije – bosansko ostrvo je postalo veliki problem.
Davne 1946. godine predsednik Vlade NR Srbije Blagoje Nešković, tražio je od tadašnjih jugoslovenskih saveznih vlasti da reše granične muke i probleme baš na razmeđu opštine Priboj sa Bosnom. Tada je on rekao: „...Ova granica je svojevremeno obeležena isključivo iz strategijskih razloga. Otuda i danas sela Mokronozi, Uvac, Međuriječje, Mioče i druga se nalaze administrativno u sastavu sreza Višegradskog u NR BiH, iako su u neposrednoj blizini Priboja sa kojim su najtešnje povezana prirodno, geografski, saobraćajno i kulturno.
Pojedina od ovih sela od Priboja su udaljena samo jedan jedini kilometar. Stanovništvo iz tih sela ide isključivo na pribojsku pijacu da prodaje svoje proizvode i traže da se priključe srezu Pribojskom, odnosno NR Srbiji...“! Nažalost, ovaj Neškovićev predlog nije prihvaćen, a problemi naroda ovog kraja sa međudržavnom granicom i dalje traju.
Bila je jedna inicijativa i iz samog Priboja upućena na adresu Centralnog komiteta SKJ, ali je otud doslovce odgovoreno, istina telefonski, čelnicima opštine Priboj: “Koga je to toliko zasvrbela guzica da čačka po granicama“?
I od tada maltene pola veka niko iz Priboja nije smeo više ni da pita „one gore“ o rešenju ovog graničnog problema.
Apsurda sa međudržavnom granicom u pribojskom selu Sastavci je otuda ostalo mnogo – sekretar ove mesne zajednice Miroslav Grabovčić deli kuću sa rođenim bratom Dragoslavom, ali kuću na pola deli i međudržavna granica Bosne i Srbije.
Tako Miroslav ima automobil sa srbijanskim, a Dragoslav sa bosanskim tablicama, a i njihova lična dokumenta su im iz dve države! Ili u seoskoj školi „9. Maj“ u Sastavcima bukvalno na istom biračkom mestu glasaju oni sa bosanskim dokumentima kada su izbori u Bosni, ali i oni sa dokumentima iz Srbije kada su kakvi izbori u Srbiji. Ima slučajeva da su neki stariji žitelji Sastavaka vojni obveznici u BiH, a njihovi sinovi idu u vojsku u Srbiji. Ovde ne mali broj ljudi imaju kuće na bosanskom ostrvu, dakle u Bosni, ali komunalije, struju i telefon plaćaju u Srbiji.
Seoska škola u Sastavcima je katastarski na bosanskom ostrvu, a u njoj se uče školski programi Srbije. Deca u ovoj školi tokom časova na otvorenom u jurnjavi za loptom, po desetinu puta krše međunarodno priznatu granicu BiH i Srbije, a da o tome nemaju pojma, niti faktički ovde gde ima graničnog kamena, graničara, graničnih pasa...! Za međudržavnu granicu BiH i Srbije jedino se zna na četiri rampe koje od centra opštine Priboja vode do Sastavaka, a tamo gde je međudržavna granica – nema igre!http://www.novimagazin.rs/public/uploads_ck/images/Sastavci%20na%20satelitskom%20snimku.jpg
Iz kuće ide do par desetina metara udaljenog imanja od tri hektara, tu mu je štala sa stokom i neke pomoćne zgrade, kuća mu je kaže u Srbiji, a štala sa stokom i imanje u – Bosni!
„Porez plaćam u Rudom, to ti je Bosna, desetak kilometara odavde, tamo sam vadila ličnu kartu, otud mi šalju poziv za glasanje, za sud, za porez, imam bosansko državljanstvo. Deca su mi u Srbiji, tu su u istom selu, išla su u vojsku u Srbiju, ni meni nije ništa jasno”, kaže Miroslava Grabovčić, 72-godišnja domaćica iz Sastavaka.
Vlasnica kafane “Bolero” u Sastavcima, Svetlana Vuković, kaže da porez plaća u Bosni u konvertibilnim markama, dinare ne primaju, a utrošenu struju i telefon u Srbiji. Obilazi je, kaže, finansijska policija iz Bosne i zahteva da cene ističe u konvertibilnim markama, ali ona veli da kafanske usluge naplaćuje u dinarima, jer su joj mušterije iz Srbije!
O čemu je reč?
Na najčudnijoj međudržavnoj gran
ici za koju se zna, za koju narod ovde veli da je ovakvu ni podobro pijan čovek ne bi takvu nacrtao, na teritoriji opštine Priboj, koja se najvećim delom graniči sa bosanskim opštinama Rudo i Čajniče, u pribojskoj mesnoj zajednici Sastavci, nalazi se parče zemlje veličine 120 hektara koje administrativno i katastarski pripada opštini Rudo, dakle Bosni. Ovo parče zemlje je sa svih strana, poput kakvog ostrva, okruženo – Srbijom. Na ovom prostoru je škola, stanica policije, zadružni dom, pošta, banka, objekti pribojskog „Poljoprometa“, koji pripadaju državnim i društvenim organima Republike Srbije, a leže administrativno na zemlji koja pripada – Bosni i Hercegovini.
Na ovom bosanskom ostrvu u Srbiji živi tačno 167 stanovnika, a samo njih dvadesetak imaju bosansko državljanstvo, ostali su državljani Srbije. Ali, selo Sastavci je zbog ostrva tako izdelila međudržavna granica da rođena braća Momir i Radoš Mirković, koji imaju kuće tik jedna uz drugu u Sastavcima – žive u dve različite međunarodno priznate države. Između njihovih kuća, udaljenih jedva desetak koraka jedna od druge, prolazi zamišljena međudržavna granična crta! Božiju službu na prostoru bosanskog ostrva služi paroh Savo iz Rudog, a samo koji par desetina metara dalje od bosanskog ostrva u Srbiji, vodicu sveti i krštava pop Stanko iz Priboja.
Istina, groblje im je zajedničko, ali desetinama godina nikako nisu mogli da se dogovore žitelji Sastavaka oko izgradnje crkve, jer je zapelo oko toga gde je podići i hoće li ona biti u mileševskoj Eparhiji ili u Eparhiji dabro-bosanskoj?! Crkva je ipak pre par godina sagrađena u Sastavcima na prostoru mileševske Eparhije.
Nije samo bosansko ostrvo u pribojskom selu Sastavci zagorčalo život sa međudržavnom granicom – većina stanovnika sa 75 posto prostora opštine Priboj koji administrativno pripada Srbiji, mora da prelazi preko teritorije opštine Rudo u BiH putem dugim tridesetak kilometara, na kome su četiri međudržavne granice, isto toliko policijskih i carinskih kontrola, obavezno posedovanje međunarodnog zelenog kartona za vozilo, plaćanja kojekakvih dažbina, sumnjičavi pogledi prema svakoj torbici sa namirnicama...!
Mesecima je mešovita međudržavna komisija SRJ i BiH pokušavala da razreši problem potpuno nelogične i čudne međudržavne granice između ove dve države, ali se nije otišlo ni pedalj od početka. Pominjane su razmene teritorije, pripajanje delova opštine Rudo susednom Priboju, zamena pribojske mesne zajednice Sjeverin za bosansko ostrvo...! U Rudom su čak zapretili ukoliko se bude makar metar dela bosanske teritorije pripojio Srbiji da će podići narod ma – ustanak!
Na ovoj granici događale su se svakakve dogodovštine. Kada je tokom bombardovanja Srbije od strane NATO jedan oklopni transporter tadašnjeg SFOR-a stacioniran u Bosni zalutao na području mesne zajednice Sastavci na
teritoriju Srbije i nabasao na tadašnje vojnike SRJ, za ovaj incident se saznalo i u Njujorku i u Briselu, Londonu, Moskvi. Naši vojnici su postupili uljudno, registrovali ozbiljan međudržavni incident, primirili pleplašene Italijane i Portugalce, počastili ih rakijom i mezetom po srpskim običajima i posle samo sat vremena ih ispratili do teritorije Bosne.
Naši vojnici su nam ispričali da su SFOR-ovci bili na smrt preplašeni, očekivali su da će ih odrati kao Amerikance u Sudanu i povešati za prva stabla. Nikada nisu „skontali“ kuda ide i gde je sve međudržavna granica Bosne i Srbije na ovom delu pribojske opštine u mesnoj zajednici Sastavci, a teško da će im to ikada i biti jasno. Otuda, patrole bosanskog EUFOR-a ovde vrlo retko i navraćaju, plašeći se, valjda, da će opet zalutati u – Srbiju!
Interesantno da je međudržavna granica na ovom prostoru u sadašnjem obliku postavljena još u vreme kada su se ovde smenjivali Turci i Austrougari. Posle Berlinskog kongresa 1848. godine, prilikom aneksije Bosne od strane Austrougarske, njena vojska je zauzela Priboj, Pljevlja i Prijepolje. Turski garnizoni sa vojskom odavde su se povukli tek 1908. godine, ali je ostala ta prvobitna granica Bosne prema Novopazarskom sandžaku.
Kako je, ipak, moglo da se desi da jedan deo BiH sa svih strana bude okružen teritorijom Srbije?
Ovde se zna da su zajedno sa turskom vojskom odavde se povlačile ka Sarajevu i turske age i begovi, ali su pojedini bili toliko moćni da su se prema granicama njihovih imanja krojile i državne granice. Tako je jedan od njih zadržao svoje imanje od tih 120 hektara, iako je svuda okolo bila Kraljevina Srbija. To nije smetalo ni Austrougarima, ni Kraljevini Srbiji, ni Josipu Brozu, ali raspadom ex Jugoslavije – bosansko ostrvo je postalo veliki problem.
Davne 1946. godine predsednik Vlade NR Srbije Blagoje Nešković, tražio je od tadašnjih jugoslovenskih saveznih vlasti da reše granične muke i probleme baš na razmeđu opštine Priboj sa Bosnom. Tada je on rekao: „...Ova granica je svojevremeno obeležena isključivo iz strategijskih razloga. Otuda i danas sela Mokronozi, Uvac, Međuriječje, Mioče i druga se nalaze administrativno u sastavu sreza Višegradskog u NR BiH, iako su u neposrednoj blizini Priboja sa kojim su najtešnje povezana prirodno, geografski, saobraćajno i kulturno.
Pojedina od ovih sela od Priboja su udaljena samo jedan jedini kilometar. Stanovništvo iz tih sela ide isključivo na pribojsku pijacu da prodaje svoje proizvode i traže da se priključe srezu Pribojskom, odnosno NR Srbiji...“! Nažalost, ovaj Neškovićev predlog nije prihvaćen, a problemi naroda ovog kraja sa međudržavnom granicom i dalje traju.
Bila je jedna inicijativa i iz samog Priboja upućena na adresu Centralnog komiteta SKJ, ali je otud doslovce odgovoreno, istina telefonski, čelnicima opštine Priboj: “Koga je to toliko zasvrbela guzica da čačka po granicama“?
I od tada maltene pola veka niko iz Priboja nije smeo više ni da pita „one gore“ o rešenju ovog graničnog problema.
Apsurda sa međudržavnom granicom u pribojskom selu Sastavci je otuda ostalo mnogo – sekretar ove mesne zajednice Miroslav Grabovčić deli kuću sa rođenim bratom Dragoslavom, ali kuću na pola deli i međudržavna granica Bosne i Srbije.
Tako Miroslav ima automobil sa srbijanskim, a Dragoslav sa bosanskim tablicama, a i njihova lična dokumenta su im iz dve države! Ili u seoskoj školi „9. Maj“ u Sastavcima bukvalno na istom biračkom mestu glasaju oni sa bosanskim dokumentima kada su izbori u Bosni, ali i oni sa dokumentima iz Srbije kada su kakvi izbori u Srbiji. Ima slučajeva da su neki stariji žitelji Sastavaka vojni obveznici u BiH, a njihovi sinovi idu u vojsku u Srbiji. Ovde ne mali broj ljudi imaju kuće na bosanskom ostrvu, dakle u Bosni, ali komunalije, struju i telefon plaćaju u Srbiji.
Seoska škola u Sastavcima je katastarski na bosanskom ostrvu, a u njoj se uče školski programi Srbije. Deca u ovoj školi tokom časova na otvorenom u jurnjavi za loptom, po desetinu puta krše međunarodno priznatu granicu BiH i Srbije, a da o tome nemaju pojma, niti faktički ovde gde ima graničnog kamena, graničara, graničnih pasa...! Za međudržavnu granicu BiH i Srbije jedino se zna na četiri rampe koje od centra opštine Priboja vode do Sastavaka, a tamo gde je međudržavna granica – nema igre!http://www.novimagazin.rs/public/uploads_ck/images/Sastavci%20na%20satelitskom%20snimku.jpg