Svet nedaleko od nas

[misis]

Tema obradjuje interesantne lokacije i turisticke destinacije u sirem regionu.Cilj teme je da priblizi i upozna posetioce foruma sa lepotama okruzenja u kojem zivimo i olaksa u eventualnom odabiru destinacije za odmor.

[misis]

Uvac



Bajkoviti rezervat prirode „Uvac“ je jedno od najlepših mesta u Srbiji.
Uvac je Specijalni rezervat prirode , zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. prirodno dobro I kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije, uklješten između masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku. Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' se prostire na teritoriji Opštine Nova Varoš, površine 5525 ha i teritoriji Opštine Sjenica, površine 2018 ha, što ukupno iznosi 7543 ha. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m.
zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, tj. prirodno dobro I kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovlaško – raške visije, uklješten između masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku. Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' se prostire na teritoriji Opštine Nova Varoš, površine 5525 ha i teritoriji Opštine Sjenica, površine 2018 ha, što ukupno iznosi 7543 ha. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m.
Okolina je sa skaršćenim površinama u kojima su brojni kraški oblici: kraške površi, uvale vrtače, okapine, pećine i jame. Pećine su brojne i po veličini variraju od potkapina do najvećeg do sada poznatog pećinskog sistema u Srbiji, kao što je Ušački pećinski sistem (6185 m). Pećine odlikuje bogatstvo pećinskog nakita taloženog iz prokapnih voda u vidu stalaktita, stalagmita, stubova, draperija, staklastih iglica itd.

Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' izdvaja prisustvo 104 vrste ptica. U najznačajnije spada beloglavi sup – jedna od dve preostale vrste lešinara koje se danas gnezde na području Srbije.

Najveću atrakciju rezervata predstavljaju beloglavi supovi. Beloglavi sup je vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila i do 3 metra što ga čini moćnim letačem čiji let su istraživali i naučnici - aeronautičari i primenjivali pri konstrukciji letelica. Njegova uloga u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva - isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini ''prirodnu reciklažu''.http://http://www.uvac.org.rs/images/stories/articles/uvac.jpg

Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' je jedino gnezdilište velikog ronca na području Srbije, kao i područje gde je zabeležena najveća populacija ove retke vrste ptice na Balkanu.


Pored velikog bogatstva ornitofaune, značajno je je i prisustvo retkih i ugroženih vrsta sisara i druge faune.

Prirodno čiste vode vodotoka i akumulacija, staništa su 11 vrsta riba, a njihovi pojedini delovi su i prirodna plodišta mladice, potočne pastrmke, jezerske pastrmke, klena, skobalja, potočne mrene...

Od 219 registrovanih taksona flore, 3 vrste su od međunarodnog značaja, 3 na Crvenoj listi flore, 25 taksona je pod kontrolom sakupljanja, korišćenja i prometa, a preko 50 vrsta ima lekovita svojstva.
Raznolikost netaknutih staništa, prisustvo endemičnih, reliktnih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, od posebnog su značaja za očuvanje biodiverziteta i geodiverziteta, a samim tim razvoj i promociju turistučkih potencijala rezervata.

[misis]

Ušački pećinski sistem

Ovaj pećinski sistem, jedan od najvećih u našoj zemlji, sastoji se od više speleoloških objekata međusobno povezanih kanalima, dugim 6 185 metara.: Ušačka pećina čini najveći deo ovog sistema. Ima dva ulaza, prvi u selu Gornje Lopiže a drugi u koritu Uvca. Smatra se najdužom pećinom u Srbiji, duga je više od 6 kilometara. Ledena pećina je za nijansu kraća od Ušačke. Njen glavni kanal prostire se paralelno sa glavnim kanalom Ušačke pećine, na rastojanju od oko stotinu metara. Bezdana jama je najmanji, ali i najinteresantniji deo Ušačkog pećinskog sistema. Ulaz u ovu jamu nalazi se na kraju slepe doline Miletin Do. Tubića pećina nalazi se u selu Tubići, pet kilometara severozapadno od Sjenice, ima dva ulaza i povremeno je hidrološki aktivna. Baždarska pećina nalazi se u selu Ursule, oko deset kilometara severozapadno od Sjenice.

[misis]

JADOVNIK

Јадовник је планина у западној Србији југоисточно од Пријепоља 15 km западно од Сјенице. Дугачка је 12 km и има површину 6600 ha са највишим врхом Катунићем са 1734 m. Средишњи део изграђен од тријаских пешчара и кречњака који леже у дијабаз- рожњачком терену, а југисточни од серпентина. На широком темену планине су пашњаци и ливаде, по којима су расуте куће села Страњана и сточарске појате. Шири појасеви шуме пружају се по стрмијим странама према реци Милешевки и Увцу. Дуж југозападног подножја поред Лима, води асфалтни пут Пријепоље-Бијело Поље, од којег се дуж северозападног подножја одваја пут за Сјеницу и Нови Пазар.

Има планина којима је тешко доћи, а још теже на њихове врхове се испети. Намернику треба храбрости и смелости, а поготову здравља, да би се винуо у планинске висове и да се, горе у висинама, дружи са орловима. Јадовник није такав. Може му се доћи са свих страна. Окружен је селима- са северозапада Сопотницом, са запада Водицама и Страњанима, са југа Копривном и Гоњем, са истока Горачићима и Аљиновићима и са севера Милошевим Долом, Гвоздом и Каћевом. Из тог сеоског загрљаја уздиже се планинска висораван, пространа јадовничка површ. Јадовнику се лако може доћи. Додуше, кад се из засеока Чпаја пође на Јадовник, има се утисак да се кренуло на небо. Али, кад се стигне на планину, пред посетиоце се укаже планински простор на коме су брда и брегови, заравни, ледине, пропланци, пашњаци и цветне ливаде.

Лети је огроман природни тепих окићен цвећем свих боја. Поседује све оно што чини чар једне планине: брда, брегове, заравни, увале, вртаче, ледине, пропланке, пашњаке и цветне ливаде. Са врхова Катунића, Орловаче, Руде и Карановца као на длану виде се Проклетије, Бијеласица, Дурмитор, Љубишња, Голија и Златар.

Снег напада зими до 3 метра. Тада се по њему најлакше може кретати скијама и крпљама. По ободу богат изворима као што су Сопотница са познатим сопотничким водопадима и изворима, врелима и плочама од којих настаје река Милешевка која протиче кроз село Милешев До, затим кањоном до средњовековног града Милешевца (Хисарџик), па поред манастира Милешеве до ушћа у реку Лим у Пријепољу. Кањон Милешевке је посебна атракција за љубитеље природе а у његовом средишњем делу где се Међанска река улива у Милешевку налази се станиште познате Панчићеве Оморике. На самом уласку низводно у кањон Милешевке налази се станиште Белоглавог Супа који је такође посебна атракција.

У Јуну је Јадовник прави шарени ћилим. На једном квадратном метру може се наћи 25 биљних врста. Пребогат лековитим биљем (трава Ива, Каћунак, мајчина душица, Јеремичак заносног мириса итд.), шумским плодовима (шумске јагоде, боровнице, шипурак, дивља крушка, клека, дивље малине, леска, итд.). Богат шумом, од Гвозда до Карауле протеже се Дервента обрасла смрчом и омориком. Шума се долином Милешевке спуста све до Саставака. Јадовник је богат такође буковом шумом у Огорељачи, као и боровом шумом на простору Борије на јужном делу планине.

Клима је планинска, зима је дуга, оштра са доста падавина. Најниже температуре су у Јануару и Фебруару, а највише у Јулу и Августу. Лета могу бити често врло топла. Шумске животиње су: вукови, лисице, зечеви, срне, ређе дивокозе, дивље свиње, веверице, јазавац, куна, мрки медвед итд.

[misis]

Giljeva

Giljeva je planinska oblast koja na jugu razdvaja Peštersku visoravan od visokih crnogorskih planina. Udaljena je 20 kilometara od Sjenice, do nje se može doći putevima preko Buđeva ili Karajukića bunara. Ova neobična planina stari je raj za pešterske stočare, ispunjen katunima, torovima, stadima ovaca i čobana iz brojnih pešterskih sela. Njen specifični kraški pejsaž više podseća na drugu planetu nego na bilo koju drugu planinu. Čak i za stanovnike Pešterske visoravni Giljeva predstavlja tajnu i tajanstvenu, još nedovoljno istraženu oblast.
Pripada starovlaško-raškim planinama, a njen najviši vrh Jelenak ima visinu od 1617m. Pripada pešterskoj visoravnii nadovezuje se na Jadovnik i Ozren na severozapadu odnosno Bihor na jugu. Na jugozapadnom obodu planine nalazi se Đalovska klisura izgrađena od krečnjaka.


Grebska i Višnjevska reka čine reku Bistricu koja teče kroz klisuru. Klisura je dobila ime po selu Đalovići koje se nalazi na površi iznad, tamo gde klisura iz pravca sever-jug naglo menja pravac i skreće na zapad sve do ušća u Lim.
U ovoj klisuri nalazi se pećina nad Vražjim firovima, na oko 25 kilometara od Bijelog Polja. Smeštena je u ravni najnižeg od četiri jezerca, koje meštani zovu Vražji firovi, na mestu gde se dolina spaja s klancem. Do sada je otkriveno gotovo 12 kilometara pećinskih kanala, a pretpostavlja se da je duga mnogo, mnogo više...i najduža je pećina na Balkanu.

[misis]

http://http://www.zaslike.com/files/mx3qe6x8t8ldld77uwx_thumb.jpg (http://www.zaslike.com/viewer.php?file=mx3qe6x8t8ldld77uwx.jpg)
http://www.zaslike.com/files/c5x7kgcaaco8tfv5s9z_thumb.jpg (http://www.zaslike.com/viewer.php?file=c5x7kgcaaco8tfv5s9z.jpg)

http://www.zaslike.com/files/c1jgnbio2p1tcxfwnin_thumb.jpg (http://www.zaslike.com/viewer.php?file=c1jgnbio2p1tcxfwnin.jpg)

http://www.zaslike.com/files/jr7878qghejgxlievxw1_thumb.jpg (http://www.zaslike.com/viewer.php?file=jr7878qghejgxlievxw1.jpg)

http://www.zaslike.com/files/dgbxyrvufftagp3kabym_thumb.jpg (http://www.zaslike.com/viewer.php?file=dgbxyrvufftagp3kabym.jpg)

Giljeva