STRANAC
09-05-2010, 21:52
Uoči 65. godišnjice pobede nad fašizmom u Rusiji su progovorili i oni koji su decenijama ćutali, jer su bili dali zakletvu KGB-u da tajne nikome neće ispričati. Tako je progovorio i čovek koji je dobio zadatak da spali Hitlerove posmrtne ostatke.
Penzioner Vladimir Grigorjevič Gumenjuk, koji sada živi u selu Sizrano u Samarskoj oblasti, na jugu Rusije, posle punih 40 godina ispričao je detaljno kako je zajedno sa još dvojicom kolega spalio ostatke tela Adolfa Hitlera, Eve Braun i porodice Gebels, pišu današnje "Novosti".
Sovjetska jedinica stacionirana nedaleko od Magdeburga dobila je naredbu iz Moskve da se seli. Pre toga, morao je da se obavi strogo poverljivi zadatak: da se iskopaju ostaci tela nacističkih vođa i razbaca se pepeo. Jer, rukovodstvo SSSR nije želelo da se jednog dana dogodi da neki novi nacisti počnu da hodočaste na grob firera.
Zadatak je bio poveren Vladimiru Grigorjeviču Gumenjuku, koji je tada bio poručnik u posebnoj jedinici KGB pri Trećoj sovjetskoj armiji. Naredbu je 13. marta 1970. potpisao lično šef KGB Jurij Andropov.
"Mene i još dvojicu kolega su odredili da obavimo tajni zadatak. Verovali su da znamo da držimo jezik za zubima", govori Gumenjuk.
"Bile su nam saopštene koordinate gde su Hitler i 'društvo' bili sahranjeni posle Drugog svetskog rata. Akciju smo morali da sprovedemo u maksimalnoj tajnosti. Čak i naši drugovi su mislili da mi tog toplog aprilskog dana idemo u ribolov," prenosi Gumenjukove reči dopisnik "Novosti" iz Moskve.
"Došli smo do tajnog mesta i podigli šator. Kopali smo sat-dva, ali nikako da dođemo do ostataka. Shvatili smo da je mogla biti u planu neka nepreciznost", seća se Gumenjuk.
Čitajući ponovo uputstva trojka je shvatila da je napravila grešku, jer je od orijentira izbrojala 45 metara, a trebalo je 45 koraka. Preneli su šator na drugo mesto i brzo su lopatama došli do drveta.
"Pretpostavljali smo da su neki sanduci već bili truli. Zato smo i obukli odela za hemijsku zaštitu. Ja sam poneo čak gas masku, jer sam mislio da će biti jak neprijatan miris", nastavlja Gumenjuk.
"Ali, smrada nije bilo, pa masku nisam ni stavljao na glavu. Ostatke tela smo prebacili u druge sanduke, a jame smo opet zatrpali i sve je bilo poravnato."
Tada je počeo drugi deo akcije. Trojka je sutradan prevezla ostatke Hitlera i Eve Braun nedaleko odatle, na obalu reke. Procenili su da će tamo najlakše i najbrže obaviti zadatak spaljivanja, a zatim i razbacati pepeo.
"Iako smo tamo bili udaljeni od običnog sveta morali smo da 'glumimo' ribolovce. Zapalili smo vatru i stavili kotlić, tobože da kuvamo riblju čorbu. U blizini smo zapalili još jednu vatru i sanduke sa ostatkom tela polili benzinom. Kasnije smo pepeo pokupili i rasejali ga po reci", završava Gumenjuk priču za "Novosti".
Kada je Gumenjukova žena čula muževljevu priču na ruskoj televiziji - naljutila se na njega. Zamerila mu je što je tajnu čuvao i od nje. Gumenjuk joj je odgovorio: "Ti si se udala za oficira KGB, a žena mora da zna i da bude spremna da joj muž nikada neće otkriti neke tajne, jer od njih ni najmanje ne zavisi bračna harmonija".
Nemački novinari su više puta pokušavali da nađu mesto gde je spaljeno telo Adolfa Hitlera, ali nisu uspeli. Ni sada Gumenjuk nije spreman da - čak i za honorar - tačno pokaže mesto gde je akcija izvedena.
(MONDO)
Penzioner Vladimir Grigorjevič Gumenjuk, koji sada živi u selu Sizrano u Samarskoj oblasti, na jugu Rusije, posle punih 40 godina ispričao je detaljno kako je zajedno sa još dvojicom kolega spalio ostatke tela Adolfa Hitlera, Eve Braun i porodice Gebels, pišu današnje "Novosti".
Sovjetska jedinica stacionirana nedaleko od Magdeburga dobila je naredbu iz Moskve da se seli. Pre toga, morao je da se obavi strogo poverljivi zadatak: da se iskopaju ostaci tela nacističkih vođa i razbaca se pepeo. Jer, rukovodstvo SSSR nije želelo da se jednog dana dogodi da neki novi nacisti počnu da hodočaste na grob firera.
Zadatak je bio poveren Vladimiru Grigorjeviču Gumenjuku, koji je tada bio poručnik u posebnoj jedinici KGB pri Trećoj sovjetskoj armiji. Naredbu je 13. marta 1970. potpisao lično šef KGB Jurij Andropov.
"Mene i još dvojicu kolega su odredili da obavimo tajni zadatak. Verovali su da znamo da držimo jezik za zubima", govori Gumenjuk.
"Bile su nam saopštene koordinate gde su Hitler i 'društvo' bili sahranjeni posle Drugog svetskog rata. Akciju smo morali da sprovedemo u maksimalnoj tajnosti. Čak i naši drugovi su mislili da mi tog toplog aprilskog dana idemo u ribolov," prenosi Gumenjukove reči dopisnik "Novosti" iz Moskve.
"Došli smo do tajnog mesta i podigli šator. Kopali smo sat-dva, ali nikako da dođemo do ostataka. Shvatili smo da je mogla biti u planu neka nepreciznost", seća se Gumenjuk.
Čitajući ponovo uputstva trojka je shvatila da je napravila grešku, jer je od orijentira izbrojala 45 metara, a trebalo je 45 koraka. Preneli su šator na drugo mesto i brzo su lopatama došli do drveta.
"Pretpostavljali smo da su neki sanduci već bili truli. Zato smo i obukli odela za hemijsku zaštitu. Ja sam poneo čak gas masku, jer sam mislio da će biti jak neprijatan miris", nastavlja Gumenjuk.
"Ali, smrada nije bilo, pa masku nisam ni stavljao na glavu. Ostatke tela smo prebacili u druge sanduke, a jame smo opet zatrpali i sve je bilo poravnato."
Tada je počeo drugi deo akcije. Trojka je sutradan prevezla ostatke Hitlera i Eve Braun nedaleko odatle, na obalu reke. Procenili su da će tamo najlakše i najbrže obaviti zadatak spaljivanja, a zatim i razbacati pepeo.
"Iako smo tamo bili udaljeni od običnog sveta morali smo da 'glumimo' ribolovce. Zapalili smo vatru i stavili kotlić, tobože da kuvamo riblju čorbu. U blizini smo zapalili još jednu vatru i sanduke sa ostatkom tela polili benzinom. Kasnije smo pepeo pokupili i rasejali ga po reci", završava Gumenjuk priču za "Novosti".
Kada je Gumenjukova žena čula muževljevu priču na ruskoj televiziji - naljutila se na njega. Zamerila mu je što je tajnu čuvao i od nje. Gumenjuk joj je odgovorio: "Ti si se udala za oficira KGB, a žena mora da zna i da bude spremna da joj muž nikada neće otkriti neke tajne, jer od njih ni najmanje ne zavisi bračna harmonija".
Nemački novinari su više puta pokušavali da nađu mesto gde je spaljeno telo Adolfa Hitlera, ali nisu uspeli. Ni sada Gumenjuk nije spreman da - čak i za honorar - tačno pokaže mesto gde je akcija izvedena.
(MONDO)