Tahirovce
28-02-2007, 21:54
Opštinski sud u Novoj Varoši, na osnovu tužbe Uprave prihoda, zbog zaostalih dugovanja, organizovao je i prodao nepokretnu imovinu preduzeća Autotransport Sjenica. Novi vlasnik nema nikakve obaveze prema radnicima niti obavezu da nastavi delatnost firme. Sjenica ostaje bez putničkog prevoza a radnici ostaju na ulici, bez akcija i za sada rešenog radno pravnog statusa.
Autotransport je u Sjenici decenijama uspešno poslovao. Osnovne delatnosnti su bile putnički i teretni saobraćaj. U periodu najuspešnijeg poslovanja, pored redovnih lokalnih i međugradskih linija, redovno su održavane i linije Sjenica — Trst i Sjenica — Istanbul. A što je najvažnije, i pored loših puteva u Sjenici, ni jedan putnik, u autobusu ove firme, nije izgubio život. Kako kažu radnici,preduzeće je, moglo bi se reći, uspešno poslovalo sve do 2002. godine. Sa ciljem prevazilaženja novonastale krizne situacije i stečajnog postupka, 2003-će godine preduzeće je privatizovano. Većinski vlasnici, ali na kratko, postali su dotadasnji direktor Emin Hadžifejzović i izvesna Valentina Bogosavljević. Iako je procenjena vrednost kapitala tada iznosila 49 miliona dinara, firma je prodata za svega 5.011.000 dinara. Nakon godinu dana, u avgustu 2004. Agencija za privatizaciju poništava kupoprodajni ugovor zbog nepoštovanja istog. Ali konačno rešenje o poništenju ugovora, bez prava na žalbu, donosi se tek 15-og januara 2006. U međuvremenu, bez rešenog statusa i pravnog zastupnika, firma zapada u sve veću krizu. Radnici ne primaju plate. Zastareli vozni park sve više zastareva i autobuske linije se postepeno gase. Dugovanja se uvećavaju. Pojavljuju se poverioci i preko suda traže naplatu svojih potraživanja. Radnici, u par navrata, pokušavaju da zaštite imovinu i prodaju iste po nerealno niskim cenama ali bez uspeha. Poslednjom prodajom, od nekada uspešne firme, ostalo je 90 obespravljenih radnika i nekoliko neispravnih autobusa. Sva nepokretna imovina firme prodata je za oko 9 miliona, što nije ni polovina od procenjene vrednosti koja iznosi nešto više od 19 miliona dinara, kažu radnici.
Ovih dana, u sali SO-Sjenica, održan je zbor radnika kome su prisustvovali i predsednik Opštine Esad Zornić I predsednik SO-e Fahrudin Fijuljanin. Oba predsednika su tom prilikom izjavili da nisu bili obavešteni o prodaji imovine ATP i da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi pomogli radnicima u ostvarivanju njihovih prava.
U Sjenici više ne postoji preduzeće za prevoz putnika. Jedina autobuska linija je Sjenica-Kragujevac, koju održava privatni autoprevoznik. Seosko stanovništvo, da bi se prevezlo do grada, prinuđeno je da, po znatno višim cenama, koristi taxi prevoz ili privatne automobile, pod uslovom da ih imaju. Putuju-kažu-samo kada moraju.
Autotransport je u Sjenici decenijama uspešno poslovao. Osnovne delatnosnti su bile putnički i teretni saobraćaj. U periodu najuspešnijeg poslovanja, pored redovnih lokalnih i međugradskih linija, redovno su održavane i linije Sjenica — Trst i Sjenica — Istanbul. A što je najvažnije, i pored loših puteva u Sjenici, ni jedan putnik, u autobusu ove firme, nije izgubio život. Kako kažu radnici,preduzeće je, moglo bi se reći, uspešno poslovalo sve do 2002. godine. Sa ciljem prevazilaženja novonastale krizne situacije i stečajnog postupka, 2003-će godine preduzeće je privatizovano. Većinski vlasnici, ali na kratko, postali su dotadasnji direktor Emin Hadžifejzović i izvesna Valentina Bogosavljević. Iako je procenjena vrednost kapitala tada iznosila 49 miliona dinara, firma je prodata za svega 5.011.000 dinara. Nakon godinu dana, u avgustu 2004. Agencija za privatizaciju poništava kupoprodajni ugovor zbog nepoštovanja istog. Ali konačno rešenje o poništenju ugovora, bez prava na žalbu, donosi se tek 15-og januara 2006. U međuvremenu, bez rešenog statusa i pravnog zastupnika, firma zapada u sve veću krizu. Radnici ne primaju plate. Zastareli vozni park sve više zastareva i autobuske linije se postepeno gase. Dugovanja se uvećavaju. Pojavljuju se poverioci i preko suda traže naplatu svojih potraživanja. Radnici, u par navrata, pokušavaju da zaštite imovinu i prodaju iste po nerealno niskim cenama ali bez uspeha. Poslednjom prodajom, od nekada uspešne firme, ostalo je 90 obespravljenih radnika i nekoliko neispravnih autobusa. Sva nepokretna imovina firme prodata je za oko 9 miliona, što nije ni polovina od procenjene vrednosti koja iznosi nešto više od 19 miliona dinara, kažu radnici.
Ovih dana, u sali SO-Sjenica, održan je zbor radnika kome su prisustvovali i predsednik Opštine Esad Zornić I predsednik SO-e Fahrudin Fijuljanin. Oba predsednika su tom prilikom izjavili da nisu bili obavešteni o prodaji imovine ATP i da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi pomogli radnicima u ostvarivanju njihovih prava.
U Sjenici više ne postoji preduzeće za prevoz putnika. Jedina autobuska linija je Sjenica-Kragujevac, koju održava privatni autoprevoznik. Seosko stanovništvo, da bi se prevezlo do grada, prinuđeno je da, po znatno višim cenama, koristi taxi prevoz ili privatne automobile, pod uslovom da ih imaju. Putuju-kažu-samo kada moraju.