Tahirovce
21-02-2007, 20:12
Udruženje pčelara raspolaže skromnim finansiskim sredstvima. U protekloj godini nije bilo donacija niti pomoći iz opštinskog budžeta ali su ipak realizovane značajne aktivnosti, rečeno je na sednici skupštine udruženja "Sjenička pčela" koja je ovih dana održana u Sjenici. Program rada za tekuću godinu, koji je skupština jednoglasno usvojila, je ambiciozinji. Stručna predavanja su planirana tokom cele godine, jedanput mesečno, zatim organizovane posete sajmovima i edukativnim seminarima kao i redovne aktivnosti oko nabavke opreme. Planom je takođe predviđeno da se prvi put u Sjenici, nevezano za poljoprivredni sajam, ove godine u avgustu organizuje sajam meda kada počne pčelarska godina.
U Sjenici još uvek ne postoji evidencija pčelara na području opštine. To će se znati nakon registracije pčelinjih društava koja će, od naredne godine biti zakonska obaveza. Svi članovi udruženja ’’Sjenička pćela’’ su već registrovani pčelinja društva a nadam se da će uskoro i ostali to učiniti jer će od naredne godine registracija biti obavezna i moraće da se plati, rekao je predsednik udruženja ’’Sjenička pčela’’ Mustafa Ćućović.
O prednostima registracije pčelinjih društava govorio je Miljko Šljivić koji je u prošlom sazivu bio i predsedmk SPOS—a. Šljivić je rekao da je za Ministarstvo poljoprivrede — odsek za veterinu, veoma značajno da postoje podaci o broju pčelinjih društava i mestima gde se ona nalaze. Jer, — ističe Šljivić — ukoliko se desi neka bolest onda se donosi odluka gde, na kom području i sa kakvim sredstvima treba reagovati. Izvrši se pregled, sanacija društva i eventualno nadoknadi šteta.Registracija je važna i u slučaju određenih donacija odnosno subvencija za pčelare. A na putu ka EU moraće se i u pčelarstvu poštovati određeni standardi kazao je Šljivić.
Za uspešno pčelarenje u protekloj godini pčelarima Aleksandru Kanjevcu, Seadu Fekoviću, Mulazu Bruliću i Mehu Drndiću, uručena su zaslužena priznanja i nagrade.
Redovna sednica skupštine koja se sastojala iz radnog, svečanog i stručnog dela završena je predavanjem profesora Miljka Šljivica o prolećnom razvoju u pčelarstvu. ’’U prolećnom delu od 50—60 dana pred pašu, iako je važno pomoći društvima da se što bolje razviju.Važne mere koje treba preduzeti su: utopljavanje, stimulativno prehranjivanje, da bi bilo što više jaja u leglima i proširivanje prostora da ne bi došlo do blokade. Ako se sve to preduzme, društva će bih jača, spremnija za pašu a samim tim biće i više meda’’, kazao je prof. Šljivić.
U Sjenici još uvek ne postoji evidencija pčelara na području opštine. To će se znati nakon registracije pčelinjih društava koja će, od naredne godine biti zakonska obaveza. Svi članovi udruženja ’’Sjenička pćela’’ su već registrovani pčelinja društva a nadam se da će uskoro i ostali to učiniti jer će od naredne godine registracija biti obavezna i moraće da se plati, rekao je predsednik udruženja ’’Sjenička pčela’’ Mustafa Ćućović.
O prednostima registracije pčelinjih društava govorio je Miljko Šljivić koji je u prošlom sazivu bio i predsedmk SPOS—a. Šljivić je rekao da je za Ministarstvo poljoprivrede — odsek za veterinu, veoma značajno da postoje podaci o broju pčelinjih društava i mestima gde se ona nalaze. Jer, — ističe Šljivić — ukoliko se desi neka bolest onda se donosi odluka gde, na kom području i sa kakvim sredstvima treba reagovati. Izvrši se pregled, sanacija društva i eventualno nadoknadi šteta.Registracija je važna i u slučaju određenih donacija odnosno subvencija za pčelare. A na putu ka EU moraće se i u pčelarstvu poštovati određeni standardi kazao je Šljivić.
Za uspešno pčelarenje u protekloj godini pčelarima Aleksandru Kanjevcu, Seadu Fekoviću, Mulazu Bruliću i Mehu Drndiću, uručena su zaslužena priznanja i nagrade.
Redovna sednica skupštine koja se sastojala iz radnog, svečanog i stručnog dela završena je predavanjem profesora Miljka Šljivica o prolećnom razvoju u pčelarstvu. ’’U prolećnom delu od 50—60 dana pred pašu, iako je važno pomoći društvima da se što bolje razviju.Važne mere koje treba preduzeti su: utopljavanje, stimulativno prehranjivanje, da bi bilo što više jaja u leglima i proširivanje prostora da ne bi došlo do blokade. Ako se sve to preduzme, društva će bih jača, spremnija za pašu a samim tim biće i više meda’’, kazao je prof. Šljivić.