iSelektor
25-10-2009, 22:59
Srbija ima nerešene odnose sa Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom kada je reč o međudržavnom razgraničenju
Nedefinisane granice pretnja na putu ka EU
Beograd i Zagreb za demarkatiju po različitim pravilima l Razgraničenje s Makedonijom rešeno 2001, ali sada se pojavio problem zbog Kosova l Srbija mora da uči iz hrvatsko-slovenačkog spora l Pitanje granica s Crnom Gorom takođe se može ispolitizovati
Beograd, Skoplje, Zagreb - Evropska komisija u nedavnom izveštaju o Srbiji zamerila je zvaničnom Beogradu na neregulisanoj državnoj granici s Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a posle odluke vlasti u Skoplju da sa Prištinom potpišu sporazum o demarkaciji i najava da će takvi pregovori početi i na liniji Crna Gora - Kosovo, postaje jasno da će pitanje nedefinisanih granica Srbije u budućnosti biti jedno od ozbiljnijih problema za brže kretanje na putu ka Evropskoj uniji.
Dok će poteškoće sa Zagrebom i Sarajevom biti rešive uz nešto dobre političke volje svih strana i uz „malu pomoć prijatelja“ iz Brisela, razgraničenje s državama koje dele administrativnu liniju s Kosovom, a priznale su nezavisnost te teritorije, preti da postane višegodišnja iscrpljujuća teškoća.
Makedonski i kosovski parlament nedavno su ratifikovali sporazum o demarkaciji međudržavne granice. Srpski zvaničnici su povodom ovog dogovora oštro reagovali, najavljujući pogoršanje odnosa sa Skopljem.
Martin Martinovski, portparol makedonske vlade, kaže za Danas da je „pitanje demarkacije između Makedonije i Srbije rešeno još 2001. godine“, a da sporazum s Kosovom nije problematičan. Ipak, kako je naveo, „srpske institucije imaju pravo da protestuju“.
U Hrvatskoj veruju da je problem granice sa Srbijom moguće rešiti „neposrednim dogovorom dve države“.
- Formalni preduslovi za to postoje, jer je 2001. formirana Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju granične crte i pripremu ugovora o državnoj granici. Takođe, između dve države 2002. potpisan je i Protokol o načelima za identifikaciju - utvrđivanje granične crte i pripremu ugovora o državnoj granici između RH i (tada) SRJ, u kojem su određena načela kojih bi dve države trebalo da se pridržavaju pri razgraničenju. Iako je zadnja sednica te komisije održana 2003, verujemo da će njen rad vrlo skoro biti nastavljen, što potvrđuje i činjenica da su obe strane imenovale nove članove u njen sastav - kaže za Danas Mario Dragun, portparol Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske.
Dragun ističe da su problemi koji za sada osujećuju povlačenje granične linije između Srbije i Hrvatske uobičajeni kada je reč o pregovorima bilo koje vrste.
- Radi se o različitim pregovaračkim stanovištima, odnosno tumačenju pravila po kojima bi linija razgraničenja trebalo da bude povučena - naglašava Dragun.
On dodaje da je „hrvatsko stanovište poznato i polazi od međunarodnog prava, odnosno od međunarodnog priznanja granica bivših jugoslovenskih republika, kao što je uostalom rečeno i u tzv. Badinterovom mišljenju iz 1992. godine“.
Miodrag Vuković, predsednik Odbora za međunarodne odnose i evropske integracije crnogorskog parlamenta, kaže za Danas da je granica Srbije i Crne Gore utvrđena međunarodnim ugovorom iz 1913, kao i da su te granice međunarodno priznate i ne mogu biti dovedene u pitanje. U tom smislu, on tvrdi da se navodni „problem granica može ispolitizovati, ali da suštinski nema međunarodno-pravnog spora“.
Milan Jovanović, direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, upozorava za Danas da izveštaj Evropske komisije u kojem se upućuje na neophodnost demarkacije granica treba shvatiti vrlo ozbiljno, odnosno da je konstatacija da nije bilo pomaka u toj oblasti zabrinjavajuća.
- Srbija mora da učini napor i da u saradnji s Briselom iznađe rešenje za taj problem. Vladi Srbije treba verovati da vodi izbalansiranu spoljnu politiku i moramo se nadati da i ne pomišlja na poteze koji imaju samo dnevnopolitičku upotrebu. Međutim, svaka politika se proverava na terenu, a praksa, sudeći po izveštaju EK, kaže da tu nema pomaka - ističe Jovanović.
Naš sagovornik ističe da, ukoliko se bude vodio konstruktivni diplomatski dijalog, ne bi trebalo da bude problema i nezadovoljnih ni na jednoj strani.
- U poslednje vreme može se primetiti da strane diplomate sve češće koriste izraz „Kosovo pod Rezolucijom1244“ umesto samo „Kosovo“. To govori da su i oni raspoloženi za dijalog i pronalaženje kompromisnih rešenja. Srbija to mora da iskoristi - zaključuje Milan Jovanović.
Prema rečima Jovana Teokarevića, profesora Fakulteta političkih nauka, Srbija mora da uči iz iskustva drugih zemalja koje su pristupale EU.
- Gledajući iskustvo Slovenije i Hrvatske i njihovog spora oko granica, ne smemo da čekamo poslednji momenat da to rešavamo. Ako čekamo da druge zemlje postanu članice EU, i onda prionemo na pregovore, to neće biti dobro jer će te zemlje biti u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji od nas, budući da su punopravne članice. Kako vreme bude odmicalo, problemi će postati sve teže rešivi - zaključuje Teokarević za Danas.
Bez drastičnih poteza prema Skoplju
Beograd neće povlačiti konfliktne poteze zbog odluke Makedonije da s Prištinom potpiše Sporazum o demarkaciji granica, ali će nastaviti sa oštrim protestima na različitim diplomatskim nivoima, rekli su Danasu sagovornici bliski Vladi Srbije. Prema rečima naših dobro obaveštenih diplomatskih izvora, vlada u Skoplju dogovorom s kosovskim vlastima prekršila je međudržavni sporazum sa Srbijom potpisan 2001. i direktno ugrozila teritorijalni integritet naše zemlje, čime je načinila ozbiljan međunarodni prestup. Beograd ne može sebi da dozvoli mlaku reakciju, ističu naši sagovornici, jer bi svako popuštanje značilo da su srpske vlasti u praksi odustale od borbe protiv kosovske nezavisnosti i da su spremne na suštinske kompromise. Nećemo povlačiti drastične poteze prema Skoplju i ulaziti u konfliktni odnos, ali ćemo na različitim diplomatskim nivoima koristiti oštre mere s jasnom porukom da su ovakvi sporazumi apsolutno ništavni i neprihvatljivi, kažu Danasovi izvori bliski Vladi.
Šta piše u izveštaju EK
U izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi se da „nije bilo napretka u demarkaciji granica s bivšim jugoslovenskim republikama, posebno sa Hrvatskom na Dunavu i sa Bosnom i Hercegovinom oko nekoliko spornih graničnih prelaza. Demarkacija granice sa Crnom Gorom je još u toku, a međugranični sporazum između Srbije i BiH nije potpisan“. Dodaje se da nije bilo napretka ni kada je reč o graničnim odnosima s Hrvatskom, jer nema napretka u sprovođenju Međugraničnog sporazuma, a bilateralne komisije se nisu sastajale.
Izvor: Danas
Nedefinisane granice pretnja na putu ka EU
Beograd i Zagreb za demarkatiju po različitim pravilima l Razgraničenje s Makedonijom rešeno 2001, ali sada se pojavio problem zbog Kosova l Srbija mora da uči iz hrvatsko-slovenačkog spora l Pitanje granica s Crnom Gorom takođe se može ispolitizovati
Beograd, Skoplje, Zagreb - Evropska komisija u nedavnom izveštaju o Srbiji zamerila je zvaničnom Beogradu na neregulisanoj državnoj granici s Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a posle odluke vlasti u Skoplju da sa Prištinom potpišu sporazum o demarkaciji i najava da će takvi pregovori početi i na liniji Crna Gora - Kosovo, postaje jasno da će pitanje nedefinisanih granica Srbije u budućnosti biti jedno od ozbiljnijih problema za brže kretanje na putu ka Evropskoj uniji.
Dok će poteškoće sa Zagrebom i Sarajevom biti rešive uz nešto dobre političke volje svih strana i uz „malu pomoć prijatelja“ iz Brisela, razgraničenje s državama koje dele administrativnu liniju s Kosovom, a priznale su nezavisnost te teritorije, preti da postane višegodišnja iscrpljujuća teškoća.
Makedonski i kosovski parlament nedavno su ratifikovali sporazum o demarkaciji međudržavne granice. Srpski zvaničnici su povodom ovog dogovora oštro reagovali, najavljujući pogoršanje odnosa sa Skopljem.
Martin Martinovski, portparol makedonske vlade, kaže za Danas da je „pitanje demarkacije između Makedonije i Srbije rešeno još 2001. godine“, a da sporazum s Kosovom nije problematičan. Ipak, kako je naveo, „srpske institucije imaju pravo da protestuju“.
U Hrvatskoj veruju da je problem granice sa Srbijom moguće rešiti „neposrednim dogovorom dve države“.
- Formalni preduslovi za to postoje, jer je 2001. formirana Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju granične crte i pripremu ugovora o državnoj granici. Takođe, između dve države 2002. potpisan je i Protokol o načelima za identifikaciju - utvrđivanje granične crte i pripremu ugovora o državnoj granici između RH i (tada) SRJ, u kojem su određena načela kojih bi dve države trebalo da se pridržavaju pri razgraničenju. Iako je zadnja sednica te komisije održana 2003, verujemo da će njen rad vrlo skoro biti nastavljen, što potvrđuje i činjenica da su obe strane imenovale nove članove u njen sastav - kaže za Danas Mario Dragun, portparol Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske.
Dragun ističe da su problemi koji za sada osujećuju povlačenje granične linije između Srbije i Hrvatske uobičajeni kada je reč o pregovorima bilo koje vrste.
- Radi se o različitim pregovaračkim stanovištima, odnosno tumačenju pravila po kojima bi linija razgraničenja trebalo da bude povučena - naglašava Dragun.
On dodaje da je „hrvatsko stanovište poznato i polazi od međunarodnog prava, odnosno od međunarodnog priznanja granica bivših jugoslovenskih republika, kao što je uostalom rečeno i u tzv. Badinterovom mišljenju iz 1992. godine“.
Miodrag Vuković, predsednik Odbora za međunarodne odnose i evropske integracije crnogorskog parlamenta, kaže za Danas da je granica Srbije i Crne Gore utvrđena međunarodnim ugovorom iz 1913, kao i da su te granice međunarodno priznate i ne mogu biti dovedene u pitanje. U tom smislu, on tvrdi da se navodni „problem granica može ispolitizovati, ali da suštinski nema međunarodno-pravnog spora“.
Milan Jovanović, direktor Foruma za bezbednost i demokratiju, upozorava za Danas da izveštaj Evropske komisije u kojem se upućuje na neophodnost demarkacije granica treba shvatiti vrlo ozbiljno, odnosno da je konstatacija da nije bilo pomaka u toj oblasti zabrinjavajuća.
- Srbija mora da učini napor i da u saradnji s Briselom iznađe rešenje za taj problem. Vladi Srbije treba verovati da vodi izbalansiranu spoljnu politiku i moramo se nadati da i ne pomišlja na poteze koji imaju samo dnevnopolitičku upotrebu. Međutim, svaka politika se proverava na terenu, a praksa, sudeći po izveštaju EK, kaže da tu nema pomaka - ističe Jovanović.
Naš sagovornik ističe da, ukoliko se bude vodio konstruktivni diplomatski dijalog, ne bi trebalo da bude problema i nezadovoljnih ni na jednoj strani.
- U poslednje vreme može se primetiti da strane diplomate sve češće koriste izraz „Kosovo pod Rezolucijom1244“ umesto samo „Kosovo“. To govori da su i oni raspoloženi za dijalog i pronalaženje kompromisnih rešenja. Srbija to mora da iskoristi - zaključuje Milan Jovanović.
Prema rečima Jovana Teokarevića, profesora Fakulteta političkih nauka, Srbija mora da uči iz iskustva drugih zemalja koje su pristupale EU.
- Gledajući iskustvo Slovenije i Hrvatske i njihovog spora oko granica, ne smemo da čekamo poslednji momenat da to rešavamo. Ako čekamo da druge zemlje postanu članice EU, i onda prionemo na pregovore, to neće biti dobro jer će te zemlje biti u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji od nas, budući da su punopravne članice. Kako vreme bude odmicalo, problemi će postati sve teže rešivi - zaključuje Teokarević za Danas.
Bez drastičnih poteza prema Skoplju
Beograd neće povlačiti konfliktne poteze zbog odluke Makedonije da s Prištinom potpiše Sporazum o demarkaciji granica, ali će nastaviti sa oštrim protestima na različitim diplomatskim nivoima, rekli su Danasu sagovornici bliski Vladi Srbije. Prema rečima naših dobro obaveštenih diplomatskih izvora, vlada u Skoplju dogovorom s kosovskim vlastima prekršila je međudržavni sporazum sa Srbijom potpisan 2001. i direktno ugrozila teritorijalni integritet naše zemlje, čime je načinila ozbiljan međunarodni prestup. Beograd ne može sebi da dozvoli mlaku reakciju, ističu naši sagovornici, jer bi svako popuštanje značilo da su srpske vlasti u praksi odustale od borbe protiv kosovske nezavisnosti i da su spremne na suštinske kompromise. Nećemo povlačiti drastične poteze prema Skoplju i ulaziti u konfliktni odnos, ali ćemo na različitim diplomatskim nivoima koristiti oštre mere s jasnom porukom da su ovakvi sporazumi apsolutno ništavni i neprihvatljivi, kažu Danasovi izvori bliski Vladi.
Šta piše u izveštaju EK
U izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi se da „nije bilo napretka u demarkaciji granica s bivšim jugoslovenskim republikama, posebno sa Hrvatskom na Dunavu i sa Bosnom i Hercegovinom oko nekoliko spornih graničnih prelaza. Demarkacija granice sa Crnom Gorom je još u toku, a međugranični sporazum između Srbije i BiH nije potpisan“. Dodaje se da nije bilo napretka ni kada je reč o graničnim odnosima s Hrvatskom, jer nema napretka u sprovođenju Međugraničnog sporazuma, a bilateralne komisije se nisu sastajale.
Izvor: Danas