halilce
24-10-2009, 11:16
Najveći donator čija se pomoć najmanje vidi
Autor: Tamara Spaić | Foto:FoNet | 24.10.2009. - 08:23
http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/10_oktobar/24/tema/vinsent-dezer-v.jpg
Najveći donator Srbiji, čiji novac neprestano pristiže od 2000. godine naovamo bez uslova i bez teških pregovora, paradoksalno, najmanje je poznat. Malo kome na pamet padne Evropska unija kad bez dugog čekanja u opštinskim redovima uspe da dobije dokument ili u katastru potvrdu o imovini, ili je krenuo kod lekara potaknut kampanjom za prevenciju raka, ili video nova ambulantna kola. I oni koji daju novac i oni koji primaju slažu se da to nije dovoljno vidljivo. Bez mnogo pompe, Evropska komisija je nedavno najavila i donaciju od milijardu evra. Oni to zovu - investiranje u Srbiju.
EU je do sada u Srbiju uložila dve milijarde evra bespovratne pomoći i najavila još pola od te sume za pet godina. Dve milijarde koje smo već dobili je gotovo polovina ukupne međunarodne pomoći koja je u Srbiju stigla u poslednjih devet godina, a iznosila je 4,5 milijardi evra. Najviše je u početku ulagano u energetiku, samo u termoelektranu Obrenovac oko 180 miliona evra, u grejanje, u rekonstrukciju bolnica i škola, ali i u mnoge stvari koje će tek za nekoliko godina biti vidljive, poput obrazovanja sudija, donošenja zakona koji treba da omoguće trošenje državnih para, korupciju…
- Donacije EU nisu dovoljno vidljive, ali su veoma značajne za nas. To je kontinuirani priliv novca, svake godine, usmeren na oblasti koje su suštinski važne za naše približavanje EU, koji uvećava našu spremnost da se integrišemo u jedinstveno tržište, uči nas transparentnijem planiranju. Ne treba zaboraviti ni njihova ulaganja u energetiku, infrastrukturu, podršku makroekonomskoj stabilnosti, pa ni veoma povoljne kredite Evropske investicione banke - kaže za „Blic” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Ekonomisti kažu da milijardu evra donacija u roku od pet godina, na prvi pogled, ne znače mnogo jer je to oko sto evra po stanovniku.
- Međutim, kad se ima u vidu da je to bespovratna pomoć i da su direktne strane investicije proteklih godinu dana gotovo sasvim presušile, najavljena milijarda je veoma dobra vest - kaže za „Blic” Milan Ćulibrk, glavni urednik „Ekonomist magazina”.
Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija kroz čije ruke sve te donacije prolaze, kaže da u brzini da „potrošimo taj novac ne stignemo da objasnimo ljudima za šta se on koristi i koliko će to doprineti u njihovim životima”. Zaista deluje pomalo neuhvatljivo i teško objašnjivo zbog razuđenosti sektora u koje EU donira.
- Uzimamo njihov novac i njihovo iskustvo i tako lakše i brže rešavamo probleme. Nekada imamo veoma vidljiv problem - tu nam je, pred nosom, i ne znamo kako da ga rešimo. Tako je sa velikom kampanjom o prevenciji raka dojke ili grlića materice. Znali smo da mnogo ljudi umire od bolesti koja je izlečiva ako se rano otkrije. EU nam je pomogla da rešimo taj problem. Najveći deo njihovih donacija nije direktno vidljiv, poput pomoći na pravljenju zakona, suzbijanju korupcije, pomoći u pravljenju programa na osnovu kojih konkurišemo i dobijamo novac iz inostranstva...- objašnjava za „Blic” Lazarevićeva, šef Sektora za programiranje i upravljanje fondovima EU.
Donacije EU idu u tri segmenta. Jedan je politički motivisan i sastoji se iz pomoći demokratskim institucijama, počevši od parlamenta i sudova do opštinske uprave i birokratije koja treba da nauči da postane efikasnija i na usluzi građanima. Drugi segment je socijalno-ekonomski razvoj, gde ulaganje pomaže ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i mada malo ko razume da se ljudsko pravo na imovinu ostvaruje samo ako katastar ima sređenu dokumentaciju. Svima koji su probali da uzmu kredit od banke, a nisu imali potvrdu o imovini, jasno je šta to znači. Treći segment u koji ulaže EU je usklađivanje sa propisima koji važe u evropskim zemljama, a to znači da, što kaže Gordana Lazarević, onaj ko ima firmu i hoće da posluje u Francuskoj ne mora da čita njihove zakone jer će oni biti isti kao i u Srbiji.
Dežer: Pripremamo vas za evropske integracije
Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, kaže za „Blic” da godišnji izveštaj o napretku Srbije ističe činjenicu da Evropska komisija snažno podržava Srbiju na njenom evropskom putu a ta podrška izražena je i kroz značajnu finansijsku pomoć. „Zbog finansijske krize, kao izuzetnu meru, sto miliona evra dali smo ove godine u vidu direktne pomoći srpskom budžetu. Dodatno, Evropska komisija predložila je kredit od 200 miliona evra za 2010. da bi pomogla ublažavanje posledica krize. Od 2000. EU je pomogla Srbiji sa više od dve milijarde evra donacija. Ova sredstva su „investicije” koje EU ulaže u Srbiju da bi podržala sve sfere društva sa idejom da se ono približi evropskim standardima u domenu očuvanja životne sredine, energetskom sektoru, zakonima koji uređuju javne nabavke, reformi sudstva… i da pripremi Srbiju za evropske integracije”, kaže za „Blic” ambasador Dežer.
Kredit EIB za koridor 10
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat juče su u Luksemburgu potpisali ugovor o kreditu EIB od 384 miliona evra za finansiranje deonice autoputa na evropskom koridoru 10 od Leskovca ka jugu. Reč je o deonici Grobovnica-Levosoje od 75 kilometara.
Donacije EU u Srbiju 2001-2010.
Politika i demokratija
Reforma javne administracije 108.100.000
Sudstvo 100.370.000
Lokalna samouprava 112.020.000
Manjine, ljudska prava i izbeglice 63.500.000
EU integracije 38.200.000
Mediji 15.600.000
Građansko društvo 19.960.000
Ukupno 460.750.000
Ekonomija
Razvoj preduzeća, privatizacija, klima 91.700.000
Zdravlje 78.600.000
Regionalni razvoj, prekogranična saradnja 117.163.000
Zapošljavanje 67.250.000
Ukupno 354.713.000
Usklađivanje sa EU
Transport 136.000.000
Trgovina, poljoprivreda, voda 82.380.000
Carina, kontrola granice 21.300.000
Energija 486.000.000
Reforma statistike 8.950.000
Zaštita životne okoline 52.100.000
Programiranje fondova 13.000.000
Programi za obrazovanje i zajednicu 59.700.000
Nuklearna postrojenja 17.460.000
Turizam 1.000.000
Ukupno 877.890.000
Ostalo 23.881.000
Podrška budžetu 100.000
IPA programi za 2011. 202.700.000
Sve ukupno 2.019.934.000
*Sve donacije ušle su kroz CARDS program za podršku zemljama jugoistočne Evrope i pretpristupne IPA fondove
Blic Online | Tema dana | Najve?i donator ?ija se pomo? najmanje vidi (http://www.blic.rs/temadana.php?id=117048)
Autor: Tamara Spaić | Foto:FoNet | 24.10.2009. - 08:23
http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/10_oktobar/24/tema/vinsent-dezer-v.jpg
Najveći donator Srbiji, čiji novac neprestano pristiže od 2000. godine naovamo bez uslova i bez teških pregovora, paradoksalno, najmanje je poznat. Malo kome na pamet padne Evropska unija kad bez dugog čekanja u opštinskim redovima uspe da dobije dokument ili u katastru potvrdu o imovini, ili je krenuo kod lekara potaknut kampanjom za prevenciju raka, ili video nova ambulantna kola. I oni koji daju novac i oni koji primaju slažu se da to nije dovoljno vidljivo. Bez mnogo pompe, Evropska komisija je nedavno najavila i donaciju od milijardu evra. Oni to zovu - investiranje u Srbiju.
EU je do sada u Srbiju uložila dve milijarde evra bespovratne pomoći i najavila još pola od te sume za pet godina. Dve milijarde koje smo već dobili je gotovo polovina ukupne međunarodne pomoći koja je u Srbiju stigla u poslednjih devet godina, a iznosila je 4,5 milijardi evra. Najviše je u početku ulagano u energetiku, samo u termoelektranu Obrenovac oko 180 miliona evra, u grejanje, u rekonstrukciju bolnica i škola, ali i u mnoge stvari koje će tek za nekoliko godina biti vidljive, poput obrazovanja sudija, donošenja zakona koji treba da omoguće trošenje državnih para, korupciju…
- Donacije EU nisu dovoljno vidljive, ali su veoma značajne za nas. To je kontinuirani priliv novca, svake godine, usmeren na oblasti koje su suštinski važne za naše približavanje EU, koji uvećava našu spremnost da se integrišemo u jedinstveno tržište, uči nas transparentnijem planiranju. Ne treba zaboraviti ni njihova ulaganja u energetiku, infrastrukturu, podršku makroekonomskoj stabilnosti, pa ni veoma povoljne kredite Evropske investicione banke - kaže za „Blic” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Ekonomisti kažu da milijardu evra donacija u roku od pet godina, na prvi pogled, ne znače mnogo jer je to oko sto evra po stanovniku.
- Međutim, kad se ima u vidu da je to bespovratna pomoć i da su direktne strane investicije proteklih godinu dana gotovo sasvim presušile, najavljena milijarda je veoma dobra vest - kaže za „Blic” Milan Ćulibrk, glavni urednik „Ekonomist magazina”.
Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija kroz čije ruke sve te donacije prolaze, kaže da u brzini da „potrošimo taj novac ne stignemo da objasnimo ljudima za šta se on koristi i koliko će to doprineti u njihovim životima”. Zaista deluje pomalo neuhvatljivo i teško objašnjivo zbog razuđenosti sektora u koje EU donira.
- Uzimamo njihov novac i njihovo iskustvo i tako lakše i brže rešavamo probleme. Nekada imamo veoma vidljiv problem - tu nam je, pred nosom, i ne znamo kako da ga rešimo. Tako je sa velikom kampanjom o prevenciji raka dojke ili grlića materice. Znali smo da mnogo ljudi umire od bolesti koja je izlečiva ako se rano otkrije. EU nam je pomogla da rešimo taj problem. Najveći deo njihovih donacija nije direktno vidljiv, poput pomoći na pravljenju zakona, suzbijanju korupcije, pomoći u pravljenju programa na osnovu kojih konkurišemo i dobijamo novac iz inostranstva...- objašnjava za „Blic” Lazarevićeva, šef Sektora za programiranje i upravljanje fondovima EU.
Donacije EU idu u tri segmenta. Jedan je politički motivisan i sastoji se iz pomoći demokratskim institucijama, počevši od parlamenta i sudova do opštinske uprave i birokratije koja treba da nauči da postane efikasnija i na usluzi građanima. Drugi segment je socijalno-ekonomski razvoj, gde ulaganje pomaže ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i mada malo ko razume da se ljudsko pravo na imovinu ostvaruje samo ako katastar ima sređenu dokumentaciju. Svima koji su probali da uzmu kredit od banke, a nisu imali potvrdu o imovini, jasno je šta to znači. Treći segment u koji ulaže EU je usklađivanje sa propisima koji važe u evropskim zemljama, a to znači da, što kaže Gordana Lazarević, onaj ko ima firmu i hoće da posluje u Francuskoj ne mora da čita njihove zakone jer će oni biti isti kao i u Srbiji.
Dežer: Pripremamo vas za evropske integracije
Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, kaže za „Blic” da godišnji izveštaj o napretku Srbije ističe činjenicu da Evropska komisija snažno podržava Srbiju na njenom evropskom putu a ta podrška izražena je i kroz značajnu finansijsku pomoć. „Zbog finansijske krize, kao izuzetnu meru, sto miliona evra dali smo ove godine u vidu direktne pomoći srpskom budžetu. Dodatno, Evropska komisija predložila je kredit od 200 miliona evra za 2010. da bi pomogla ublažavanje posledica krize. Od 2000. EU je pomogla Srbiji sa više od dve milijarde evra donacija. Ova sredstva su „investicije” koje EU ulaže u Srbiju da bi podržala sve sfere društva sa idejom da se ono približi evropskim standardima u domenu očuvanja životne sredine, energetskom sektoru, zakonima koji uređuju javne nabavke, reformi sudstva… i da pripremi Srbiju za evropske integracije”, kaže za „Blic” ambasador Dežer.
Kredit EIB za koridor 10
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat juče su u Luksemburgu potpisali ugovor o kreditu EIB od 384 miliona evra za finansiranje deonice autoputa na evropskom koridoru 10 od Leskovca ka jugu. Reč je o deonici Grobovnica-Levosoje od 75 kilometara.
Donacije EU u Srbiju 2001-2010.
Politika i demokratija
Reforma javne administracije 108.100.000
Sudstvo 100.370.000
Lokalna samouprava 112.020.000
Manjine, ljudska prava i izbeglice 63.500.000
EU integracije 38.200.000
Mediji 15.600.000
Građansko društvo 19.960.000
Ukupno 460.750.000
Ekonomija
Razvoj preduzeća, privatizacija, klima 91.700.000
Zdravlje 78.600.000
Regionalni razvoj, prekogranična saradnja 117.163.000
Zapošljavanje 67.250.000
Ukupno 354.713.000
Usklađivanje sa EU
Transport 136.000.000
Trgovina, poljoprivreda, voda 82.380.000
Carina, kontrola granice 21.300.000
Energija 486.000.000
Reforma statistike 8.950.000
Zaštita životne okoline 52.100.000
Programiranje fondova 13.000.000
Programi za obrazovanje i zajednicu 59.700.000
Nuklearna postrojenja 17.460.000
Turizam 1.000.000
Ukupno 877.890.000
Ostalo 23.881.000
Podrška budžetu 100.000
IPA programi za 2011. 202.700.000
Sve ukupno 2.019.934.000
*Sve donacije ušle su kroz CARDS program za podršku zemljama jugoistočne Evrope i pretpristupne IPA fondove
Blic Online | Tema dana | Najve?i donator ?ija se pomo? najmanje vidi (http://www.blic.rs/temadana.php?id=117048)