Tahirovce
29-09-2009, 23:03
Svaka sedma žena postaje frustrirana ili je u sukobu sa partnerom zbog različitog intenziteta seksualne želje. Problemi u odnosu, kao i umor zbog male dece najčešći su, ali ne i jedini razlozi smetnje S manjena seksualna želja najčešći je seksualni problem kod ženske populacije.
Procenjuje se da svaka sedma pripadnica lepšeg pola u određenom trenutku života postaje frustrirana ili dolazi u sukob sa partnerom zato što joj se smanjila želja za seksualnom aktivnošću. Toga nije pošteđeno nijedno životno doba. Njoj nije do „bračnih dužnosti“, a on razmišlja o tome kako da je odvuče u krevet. Takav scenario, viđen u mnogim višegodišnjim vezama ili brakovima, nije zabrinjavajući, tvrdi seksualni terapeut Nataša Barolin-Belić, sve dok ne predstavlja frustracije i kamen spoticanja među partnerima.
Žene su u prednosti
Iako se često može čuti kako su muškarci uvek spremni za seks, to je, upozorava seksualni terapeut, jedan od najdestruktivnijih seksualnih mitova.
I muškarce, naročito poslednjih godina, sve više muči nedostatak želje za seksom. Istina je da njima, kao većini žena, za seks nije uvek nužan osećaj bliskosti, ali njihovu seksualnu želju, pre svega, mogu da umanje finansijske, odnosno egzistencijalne brige.
- Muško i žensko telo različito reaguju na seksualnost. Žene su nekad bile pod pritiskom da moraju da se čuvaju za supruga, a muškarci koji su imali više žena bili su frajeri. Danas pak žene, naročito mlade devojke, imaju drugu vrstu pritiska: „cool“ su ako imaju više partnera, što takođe nije dobro. Činjenica je da žene imaju veći kapacitet seksualnosti ako gledamo fiziološki, jer njima godine ne smetaju kao muškarcima, kojima se, stareći, produžava razdoblje između dve ejakulacije, a erekcija više nije čvrsta kao u mladosti - kaže Baroloin-Belić i napominje da je zabluda da žene u menopauzi imaju manju seksualnu želju.
Naprotiv, kad žena ulazi u menopauzu, smanjuje se lučenje estrogena, a ostaje lučenje testosterona, odgovornog za seksualnu želju, tako da se kod velikog broja pripadnica lepšeg pola ulaskom u treće životno doba želja čak povećava.
Poznati svetski seksualni terapeut Helen Kaplar rekla je da su ljudi, što se tiče stepena seksualne želje, svrstani u šest kategorija. Sve te kategorije „normalne“ su i prihvatljive – na jednoj je strani izuzetno visoka seksualna želja, a na drugoj izuzetno niska. Ako žena, kojoj se seksualna želja javlja jedanput mesečno, pronađe partnera kojem to odgovara, smatra se da par nema problem. Međutim, takva je podudarnost vrlo retka.
Najčešći problem kod parova upravo je različiti intenzitet želje kod partnera. Želja za seksom može se, na primer, smanjiti zbog organskih uzroka: ako žena ili muškarac imaju visok krvni pritisak pa počnu da uzimaju lekove, kod osoba obolelih od šećerne bolesti i multiple skleroze, a faktor rizika može biti i uzimanje antidepresiva. Uprkos nekim saznanjima da na smanjenu polnu želju utiču i pilule za kontracepciju, većina seksualnih terapeuta tvrdi da u njihovoj praksi nije bilo takvih slučajeva.
Problemi u odnosu među partnerima, kao i umor zbog male dece, najčešći su razlozi smanjene seksualne želje, barem prema iskustvima klijenata sa kojima su se najčešće sretali terapeuti. Ako odnos između partnera u emocionalnom delu nije zadovoljavajući, ako žena počne da doživljava partnera kao egoistu koji se isključuje i ne učestvuje u obavezama, to može biti razlog za pojavu smetnje seksualne želje. Ona ga nesvesno kažnjava i na taj način možda pokušava da se izbori za svoje mesto u tom odnosu.
Problem motivacije
Majke s malom decom, koje ne spavaju noću, česte su „žrtve“ umora i porodičnih obaveza, zbog čega pati i njihov seksualni život. Međutim, to se ne smatra problemom ako je smanjena seksualna želja prolaznog karaktera. Kod osoba kojima je želja za seksom uvek smanjena, uzroci se mogu tražiti u, na primer, rigidnom odnosu u kojem se seksualnost smatra lošom ako nije u službi rađanja dece. Neka trauma takođe može biti uzrok smanjene želje. Tu ne mora biti reč o najtežim traumama, poput silovanja, već, na primer, učestalim seksualnim odnosima u kojima žena ne uživa ili joj je odnos bolan. Ako postoje takva seksualna iskustva koja nisu „prorađena“, može se očekivati da će se vremenom pojaviti problemi.
Zbog toga je najvažnija dobra komunikacija među partnerima i poverenje, a važno je i poznavati svoje telo, kako ono funkcioniše, šta mu je zaista potrebno, šta ga „pali“. Ukoliko isključimo organske uzroke poput neke bolesti, nedostatak želje za seksom najčešće je problem motivacije. - Takve klijente kroz razgovor upoznajem sa vežbama čulne usmerenosti koje oni onda rade kod kuće. Partnere stavljamo u situaciju da se mnogo više dodiruju i gledaju, potom imaju „domaći zadatak“ da naizmenično iniciraju seks, podstičemo ih da probude u sebi osećanja koja su zbog nekog razloga potisnuli.
Ako je reč o smanjenoj seksualnoj želji kao rezultatu nezdravog odnosa, važno je poraditi na intimnosti, otvorenosti, komunikaciji para. Kad se poveća bliskost, povećava se i želja - kaže Nataša Barolin-Belić.
Zdrav kompromis
Kad osoba postane svesna da je seksualni užitak njeno pravo, nešto što joj je lepo, ona postaje odgovornija i motivisanija da sama sebi pomogne, bilo da kreira sopstvene seksualne fantazije, čita edukativne knjige ili pak samo inicira otvoren razgovor o seksu s partnerom. Naime, mnoge žene nisu svesne svog tela i njegovih želja, a još manje njihovi partneri, pa se tako zaboravlja da je ženama potrebno vreme da bi im se telo pripremilo za seksualni odnos. U normalnim dugogodišnjim vezama, u kojima partneri imaju prosečnu seksualnu želju, potrebno je da predigra traje dovoljno dugo da se kanal materice izduži, cerviks (grlić materice)podigne, da se luči više sluzi... a sve u svrhu užitka. Ako toga nema, pa žena prerano uđe u seksualni odnos, on će biti bolan.
U slučaju smanjene seksualne želje važno je prihvatiti i to da će onaj partner koji ima veći nagon, imati nešto manje seksa, a onaj koji ima manji, nešto više nego što bi individualno hteo i priželjkivao, što je takođe zdrav kompromis u braku ili dugogodišnjoj vezi.
Procenjuje se da svaka sedma pripadnica lepšeg pola u određenom trenutku života postaje frustrirana ili dolazi u sukob sa partnerom zato što joj se smanjila želja za seksualnom aktivnošću. Toga nije pošteđeno nijedno životno doba. Njoj nije do „bračnih dužnosti“, a on razmišlja o tome kako da je odvuče u krevet. Takav scenario, viđen u mnogim višegodišnjim vezama ili brakovima, nije zabrinjavajući, tvrdi seksualni terapeut Nataša Barolin-Belić, sve dok ne predstavlja frustracije i kamen spoticanja među partnerima.
Žene su u prednosti
Iako se često može čuti kako su muškarci uvek spremni za seks, to je, upozorava seksualni terapeut, jedan od najdestruktivnijih seksualnih mitova.
I muškarce, naročito poslednjih godina, sve više muči nedostatak želje za seksom. Istina je da njima, kao većini žena, za seks nije uvek nužan osećaj bliskosti, ali njihovu seksualnu želju, pre svega, mogu da umanje finansijske, odnosno egzistencijalne brige.
- Muško i žensko telo različito reaguju na seksualnost. Žene su nekad bile pod pritiskom da moraju da se čuvaju za supruga, a muškarci koji su imali više žena bili su frajeri. Danas pak žene, naročito mlade devojke, imaju drugu vrstu pritiska: „cool“ su ako imaju više partnera, što takođe nije dobro. Činjenica je da žene imaju veći kapacitet seksualnosti ako gledamo fiziološki, jer njima godine ne smetaju kao muškarcima, kojima se, stareći, produžava razdoblje između dve ejakulacije, a erekcija više nije čvrsta kao u mladosti - kaže Baroloin-Belić i napominje da je zabluda da žene u menopauzi imaju manju seksualnu želju.
Naprotiv, kad žena ulazi u menopauzu, smanjuje se lučenje estrogena, a ostaje lučenje testosterona, odgovornog za seksualnu želju, tako da se kod velikog broja pripadnica lepšeg pola ulaskom u treće životno doba želja čak povećava.
Poznati svetski seksualni terapeut Helen Kaplar rekla je da su ljudi, što se tiče stepena seksualne želje, svrstani u šest kategorija. Sve te kategorije „normalne“ su i prihvatljive – na jednoj je strani izuzetno visoka seksualna želja, a na drugoj izuzetno niska. Ako žena, kojoj se seksualna želja javlja jedanput mesečno, pronađe partnera kojem to odgovara, smatra se da par nema problem. Međutim, takva je podudarnost vrlo retka.
Najčešći problem kod parova upravo je različiti intenzitet želje kod partnera. Želja za seksom može se, na primer, smanjiti zbog organskih uzroka: ako žena ili muškarac imaju visok krvni pritisak pa počnu da uzimaju lekove, kod osoba obolelih od šećerne bolesti i multiple skleroze, a faktor rizika može biti i uzimanje antidepresiva. Uprkos nekim saznanjima da na smanjenu polnu želju utiču i pilule za kontracepciju, većina seksualnih terapeuta tvrdi da u njihovoj praksi nije bilo takvih slučajeva.
Problemi u odnosu među partnerima, kao i umor zbog male dece, najčešći su razlozi smanjene seksualne želje, barem prema iskustvima klijenata sa kojima su se najčešće sretali terapeuti. Ako odnos između partnera u emocionalnom delu nije zadovoljavajući, ako žena počne da doživljava partnera kao egoistu koji se isključuje i ne učestvuje u obavezama, to može biti razlog za pojavu smetnje seksualne želje. Ona ga nesvesno kažnjava i na taj način možda pokušava da se izbori za svoje mesto u tom odnosu.
Problem motivacije
Majke s malom decom, koje ne spavaju noću, česte su „žrtve“ umora i porodičnih obaveza, zbog čega pati i njihov seksualni život. Međutim, to se ne smatra problemom ako je smanjena seksualna želja prolaznog karaktera. Kod osoba kojima je želja za seksom uvek smanjena, uzroci se mogu tražiti u, na primer, rigidnom odnosu u kojem se seksualnost smatra lošom ako nije u službi rađanja dece. Neka trauma takođe može biti uzrok smanjene želje. Tu ne mora biti reč o najtežim traumama, poput silovanja, već, na primer, učestalim seksualnim odnosima u kojima žena ne uživa ili joj je odnos bolan. Ako postoje takva seksualna iskustva koja nisu „prorađena“, može se očekivati da će se vremenom pojaviti problemi.
Zbog toga je najvažnija dobra komunikacija među partnerima i poverenje, a važno je i poznavati svoje telo, kako ono funkcioniše, šta mu je zaista potrebno, šta ga „pali“. Ukoliko isključimo organske uzroke poput neke bolesti, nedostatak želje za seksom najčešće je problem motivacije. - Takve klijente kroz razgovor upoznajem sa vežbama čulne usmerenosti koje oni onda rade kod kuće. Partnere stavljamo u situaciju da se mnogo više dodiruju i gledaju, potom imaju „domaći zadatak“ da naizmenično iniciraju seks, podstičemo ih da probude u sebi osećanja koja su zbog nekog razloga potisnuli.
Ako je reč o smanjenoj seksualnoj želji kao rezultatu nezdravog odnosa, važno je poraditi na intimnosti, otvorenosti, komunikaciji para. Kad se poveća bliskost, povećava se i želja - kaže Nataša Barolin-Belić.
Zdrav kompromis
Kad osoba postane svesna da je seksualni užitak njeno pravo, nešto što joj je lepo, ona postaje odgovornija i motivisanija da sama sebi pomogne, bilo da kreira sopstvene seksualne fantazije, čita edukativne knjige ili pak samo inicira otvoren razgovor o seksu s partnerom. Naime, mnoge žene nisu svesne svog tela i njegovih želja, a još manje njihovi partneri, pa se tako zaboravlja da je ženama potrebno vreme da bi im se telo pripremilo za seksualni odnos. U normalnim dugogodišnjim vezama, u kojima partneri imaju prosečnu seksualnu želju, potrebno je da predigra traje dovoljno dugo da se kanal materice izduži, cerviks (grlić materice)podigne, da se luči više sluzi... a sve u svrhu užitka. Ako toga nema, pa žena prerano uđe u seksualni odnos, on će biti bolan.
U slučaju smanjene seksualne želje važno je prihvatiti i to da će onaj partner koji ima veći nagon, imati nešto manje seksa, a onaj koji ima manji, nešto više nego što bi individualno hteo i priželjkivao, što je takođe zdrav kompromis u braku ili dugogodišnjoj vezi.