halilce
17-08-2009, 02:53
Alternativne tehnike u borbi s klimatskim promenama
Veštački oblaci će hladiti Zemlju
Specijalni brodovi koji stvaraju oblake i raspršuju morsku vodu u vazduh jedan su od najekonomičnijih načina borbe protiv klimatskih promena, tvrdi se u najnovijoj studiji. Ovom tehnikom, poznatom kao povećanje refleksivnosti ili izbeljivanje oblaka iznad mora, na veštački način bi se stvorili oblaci iznad Tihog okeana, koji bi imali efekat hlađenja jer bi odbijali svetlost od Zemlje.
Flota od oko 2.000 brodova, sa pogonom na vetar, krstarila bi morima, usisavajući morsku vodu i raspršujući je ka nebu kroz visoke dimnjake.
„Kad raspršujete morsku vodu u vazduh, stvaraju se jezgra oko kojih se kondenzuje oblačna masa, pa se stvaraju još veći i belji oblaci, a samim tim oni odbijaju više svetlosti u svemir“, objašnjava Dejvid Jang iz ekspertske grupe koja je naručila ovu studiju.
Naučni rad profesora Erika Bikela i Lija Lejna analizira troškove potencijalnih projekata iz domena klimatskog inženjeringa na zahtev Kopenhagenskog centra za konsenzus, koji se bavi savetovanjem vlada o tome kako da potroše novac dobijen na ime pomoći.
Stručnjaci su zaključili da bi se povećanjem refleksivnosti oblaka efikasno poništili efekti klimatskih promena u ovom veku a da bi se za to utrošilo svega 5,3 milijarde funti. To je delić sume od 150 milijardi funti, koliko najveće zemlje sveta treba da potroše godišnje za smanjenje emisije ugljen-dioksida.
To je takođe više nego 25 puta jeftinije od 140 milijardi funti koliko bi koštao alternativni projekat ubacivanja čestica sulfata u stratosferu. Time bi se veštački stvorili uslovi slični vulkanskoj erupciji jer bi čestice slične čađi bile razasute po stratosferi, na visini između 10 i 50 kilometara iznad zemljine površine, čime bi se blokiralo Sunčevo zračenje i postigao efekat hlađenja, koji bi trajao najmanje godinu dana.
Na kraju je razmotren i predlog lansiranja džinovskih suncobrana u svemir kako bi delimično zaklonili Zemlju od dela Sunčevog zračenja, ali je taj projekat otpao zbog astronomskih troškova od 236 biliona funti.
Autori studije su uporedili troškove svih ovih projekata klimatskog inženjeringa s uštedom koju bi donelo snižavanje temperature na Zemlji. Time su obuhvaćeni troškovi vezani za ljudsko zdravlje, uticaj na različite privredne grane, recimo poljoprivredu i turizam, i efekat poplava. Izračunali su da bi svaka funta utrošena za „izbeljivanje oblaka“ donela uštedu od 2.000 funti.
Takođe, naučnici su ubeđeni da bi ova tehnika momentalno uticala na globalno zagrevanje, dok bi se efekti smanjenja emisije ugljen-dioskida osetili mnogo kasnije u smislu smanjenja temperature na planeti.
Oni dodaju da bi razvoj izvora energije od nefosilnih goriva potrajao veoma dugo i mada se hibridna i električna vozila već mogu videti u Britaniji, na njih još otpada marginalni deo tržišta uprkos subvencijama vlade. Naučnici, međutim, upozoravaju da nijedna od pomenutih tehnika ne treba da bude zamena za dugoročna rešenja na polju klimatskih promena. Naučnici ističu da je važno imati na umu da ova tehnologija ne bi smanjila emisiju ugljen-dioksida, niti otklonila uzroke globalnog otopljavanja, već bi samo maskirala njegove posledice.
Blic Online | BLIC IT | Vestacki oblaci ce hladiti Zemlju (http://www.blic.rs/blic_it.php?id=106370)
Veštački oblaci će hladiti Zemlju
Specijalni brodovi koji stvaraju oblake i raspršuju morsku vodu u vazduh jedan su od najekonomičnijih načina borbe protiv klimatskih promena, tvrdi se u najnovijoj studiji. Ovom tehnikom, poznatom kao povećanje refleksivnosti ili izbeljivanje oblaka iznad mora, na veštački način bi se stvorili oblaci iznad Tihog okeana, koji bi imali efekat hlađenja jer bi odbijali svetlost od Zemlje.
Flota od oko 2.000 brodova, sa pogonom na vetar, krstarila bi morima, usisavajući morsku vodu i raspršujući je ka nebu kroz visoke dimnjake.
„Kad raspršujete morsku vodu u vazduh, stvaraju se jezgra oko kojih se kondenzuje oblačna masa, pa se stvaraju još veći i belji oblaci, a samim tim oni odbijaju više svetlosti u svemir“, objašnjava Dejvid Jang iz ekspertske grupe koja je naručila ovu studiju.
Naučni rad profesora Erika Bikela i Lija Lejna analizira troškove potencijalnih projekata iz domena klimatskog inženjeringa na zahtev Kopenhagenskog centra za konsenzus, koji se bavi savetovanjem vlada o tome kako da potroše novac dobijen na ime pomoći.
Stručnjaci su zaključili da bi se povećanjem refleksivnosti oblaka efikasno poništili efekti klimatskih promena u ovom veku a da bi se za to utrošilo svega 5,3 milijarde funti. To je delić sume od 150 milijardi funti, koliko najveće zemlje sveta treba da potroše godišnje za smanjenje emisije ugljen-dioksida.
To je takođe više nego 25 puta jeftinije od 140 milijardi funti koliko bi koštao alternativni projekat ubacivanja čestica sulfata u stratosferu. Time bi se veštački stvorili uslovi slični vulkanskoj erupciji jer bi čestice slične čađi bile razasute po stratosferi, na visini između 10 i 50 kilometara iznad zemljine površine, čime bi se blokiralo Sunčevo zračenje i postigao efekat hlađenja, koji bi trajao najmanje godinu dana.
Na kraju je razmotren i predlog lansiranja džinovskih suncobrana u svemir kako bi delimično zaklonili Zemlju od dela Sunčevog zračenja, ali je taj projekat otpao zbog astronomskih troškova od 236 biliona funti.
Autori studije su uporedili troškove svih ovih projekata klimatskog inženjeringa s uštedom koju bi donelo snižavanje temperature na Zemlji. Time su obuhvaćeni troškovi vezani za ljudsko zdravlje, uticaj na različite privredne grane, recimo poljoprivredu i turizam, i efekat poplava. Izračunali su da bi svaka funta utrošena za „izbeljivanje oblaka“ donela uštedu od 2.000 funti.
Takođe, naučnici su ubeđeni da bi ova tehnika momentalno uticala na globalno zagrevanje, dok bi se efekti smanjenja emisije ugljen-dioskida osetili mnogo kasnije u smislu smanjenja temperature na planeti.
Oni dodaju da bi razvoj izvora energije od nefosilnih goriva potrajao veoma dugo i mada se hibridna i električna vozila već mogu videti u Britaniji, na njih još otpada marginalni deo tržišta uprkos subvencijama vlade. Naučnici, međutim, upozoravaju da nijedna od pomenutih tehnika ne treba da bude zamena za dugoročna rešenja na polju klimatskih promena. Naučnici ističu da je važno imati na umu da ova tehnologija ne bi smanjila emisiju ugljen-dioksida, niti otklonila uzroke globalnog otopljavanja, već bi samo maskirala njegove posledice.
Blic Online | BLIC IT | Vestacki oblaci ce hladiti Zemlju (http://www.blic.rs/blic_it.php?id=106370)