Tahirovce
14-03-2009, 18:31
Jedan Britanac je pre skoro godinu dana uspeo da zloupotrebi funkciju bluetooth-a na svom mobilnom telefonu, samo zato jer mu je bilo dosadno u metrou. Naime, frajer je uz pomoć tog glupavog čipa, uspeo da pronađe nekoliko sličnih telefona u svojoj blizini i da otpočne “dirty talk” sa njihovim vlasnicima. Ovaj, vlasnicama. Stvar se brzo rešila. Na željenoj stanici, dva displeja koji su bili u neposrednom dodiru, našli su se fejs tu fejs, u klozetu, na partiji sladostrašća s nogu. To je onda prepričano svima, i napravljen je opšti kolaps u Zapadnoj Evropi, do te mere, da su sada svi, počeli da kasne na posao, po cenu smanjenja plate.
“Flert je mrtav” – panično je neko urliknuo pre neki dan u Silikonskoj dolini histerično objašnjavajući da se više niko ne muva ni sa kim. Verovali ili ne niko nije reagovao i pored bučnosti transparetnog govornika, jer sasvim je jasno da je ovaj tip izjave postao javna tajna. Dovoljno je samo da se ponekad nađete u redu u pošti, u liftu, ili u dimu nekog kafića, pa da shvatite da je institucija dugih i kratkih pogleda, ukinuta, kao suvišna. A nikome nije jasno zašto? Teško je celi problem opravdati dolaskom novog vremena. Ok, kapiram da ljudi trče svakog dana, da treba kupiti taj margarin i pile za ručak, nabaviti nove cipele, naručiti kratki espreso i kiselu, ali u opštoj jurnjavi i sudarima, gaženjima i udarima, svi smo mi po malo zaboravili na sebe, iako se dobra većina tripuje da udovoljava samo sebi i nikom više. To vam se zove narcizam in tacta. Ili umišljeni spokoj.
Dakle, nije da se ljudi baš ne gladaju, ali flert kao normalan vid komunikacije je totalno izumro. Niko se više ne nada, osim par pseudo intelektualaca, da je moguće naći bilo koga tako što ćete se očikujati iza ćoška. Uostalom, i da se to desi, niko više nema ni deset minuta za te stare i izlapele fore šarmatnih pravila. Stvari su izmakli kontroli pa smo najednom dobili novi pravac turbo romantike. Prošlo je vreme sponzoruša koje gledaju koje marke je menjač. Reč je o ljudima koji su zbilja odlučili da ubrzaju proces i da sve ide kao fleš. Hoćeš. Nećeš. Nema tu prekrštanja nogu. I kruženje stopala po vazduhu. Akcija. Prazna gajba. Kondomi. I to je to. Dobro, postoji i spirala. Onda je još brže.
Danas se skala vrednosti olako uspostavlja. Kriterijumi su toliko nisko pali, da vam ne treba puno toga za ostvarenost. Naježite se kada vas neko, sve češće, savetuje kako tajna sveta leži u površnosti. Dakle, ne ulaziti puno u suštinu. Ne uzrujavati se oko ljudi. Ne očekivati mnogo. I ne davati se. To je, kao jedini način da se ne razočarate. Znate ono, posle šljake petkom, odete u grad, malo se opustite uz svetlo pivo na točenje, izđuskate se u nekom klubu sa laserima, sretnete nekog super frajera, onako usput, slučajno ste se okrznuli u prolazu, i ako se desi desi, šta ćete, ne mora ni to svake nedelje. Prepuštanje slučaju je najgora stvar koja je mogla da vam se desi. Nemoć je, prihvatati stvari onakvima kakve nam se nude. Zar je moguće da se sve svelo na nemanje izbora? Šta je to onda? Vegetiranje. Poput kaktusa. Zalivaju vas jednom u dva meseca, šta?
E, sada dolazi glavna stvar! Generalno gledano, sve više ljudi kuka. Ne, ne pokazuju se samo novčanici, i ne priča se o novom donjem vešu koji treba kupiti, jer ne daj bože da nas udare kola, da moraju u starim da vas voze u Urgentni, već masa samo priča o tome kako je nesrećna, jer fali malo ljubavi među ljudima. Nije u pitanju neka velika količina, radi se o minimumu, jer kako pričaju okolo, sve može da se nađe, osim jednog pakovanja dugotrajnih emocija, bez šećera. Nejasno je, kako se gotovo devedeset odsto priča i polemika po kafićima i žurkama, svodi na istu priču? Kako je moguće da ne shvate da je čitav sistem ljudskog delovanja okrenut u pogrešnu stranu? Ne radi se tu o nekakvim zaverama, o Americi koja hoće celi svet da uništi ili o Mekdonaldsu kao globalnoj opasnosti, već su ljudi sami sebe doveli na ivicu propasti. Niko vam ne diktira da radite ovo ili ono. Na svu sreću, izbori još postoje. Još svake godine biramo nekoga predsednika. Kako se više ne uvežbamo?
Najteže je odlučiti i napraviti promenu u životu. Malo nas je spremno na takav korak iako vidimo da nešto ne štima kako treba. Jer mi smo narod sa kratkim rokom trajanja. Kod nas su samo istresali instant kesice. Komunizam, ratovi, režimi, nestašice, bele kuge, terorizam, atentati, etničko čišćenje, rock&roll, crni talas, punk, postmodernizam… Sve smo mi to dobili na kašicu i ako nas neko pita, sve znamo. Nije da nismo obrazovani, jel’ tako? Ipak, znamo šta je to žurka sa ključevima? Pratimo tokove civilizacije. Čim Madonna izađe u Los Anđelesu, možete odmah da trčite u IPS. Nekada se desi da vam ulični prodavac proda dvx sa filmom koji ni Parižanka još nije mogla da gleda jer joj je preskupa karta. Onda, u čemu je naš problem? Zašto smo tako ukočeni i vrtimo se u krug kao mačka oko repa?
Najveća zamka na putu da se sve okrene, jeste uvek ubedljiv argument: nismo mi toliko loši. Ono čuveno – pa, šta, takvi smo – može dugovečno da nas ukopa. Budemo li i dalje tako malodušno sedeli i čekali da nam sve padne s neba, uvereni da je sve kul dok sunce sija, osuđeni smo zaista na potpunu propast. Možda se to i desilo, samo nam niko ne javlja. Fali nam više bluetooth-eva, a? Mora da je to.
U flertu je spas, to je sasvim sigurno. Manite se sajber života. I samozadovoljavanja. Imajte čuke da bar sebi pogledate u oči, ako ništa drugo!
“Flert je mrtav” – panično je neko urliknuo pre neki dan u Silikonskoj dolini histerično objašnjavajući da se više niko ne muva ni sa kim. Verovali ili ne niko nije reagovao i pored bučnosti transparetnog govornika, jer sasvim je jasno da je ovaj tip izjave postao javna tajna. Dovoljno je samo da se ponekad nađete u redu u pošti, u liftu, ili u dimu nekog kafića, pa da shvatite da je institucija dugih i kratkih pogleda, ukinuta, kao suvišna. A nikome nije jasno zašto? Teško je celi problem opravdati dolaskom novog vremena. Ok, kapiram da ljudi trče svakog dana, da treba kupiti taj margarin i pile za ručak, nabaviti nove cipele, naručiti kratki espreso i kiselu, ali u opštoj jurnjavi i sudarima, gaženjima i udarima, svi smo mi po malo zaboravili na sebe, iako se dobra većina tripuje da udovoljava samo sebi i nikom više. To vam se zove narcizam in tacta. Ili umišljeni spokoj.
Dakle, nije da se ljudi baš ne gladaju, ali flert kao normalan vid komunikacije je totalno izumro. Niko se više ne nada, osim par pseudo intelektualaca, da je moguće naći bilo koga tako što ćete se očikujati iza ćoška. Uostalom, i da se to desi, niko više nema ni deset minuta za te stare i izlapele fore šarmatnih pravila. Stvari su izmakli kontroli pa smo najednom dobili novi pravac turbo romantike. Prošlo je vreme sponzoruša koje gledaju koje marke je menjač. Reč je o ljudima koji su zbilja odlučili da ubrzaju proces i da sve ide kao fleš. Hoćeš. Nećeš. Nema tu prekrštanja nogu. I kruženje stopala po vazduhu. Akcija. Prazna gajba. Kondomi. I to je to. Dobro, postoji i spirala. Onda je još brže.
Danas se skala vrednosti olako uspostavlja. Kriterijumi su toliko nisko pali, da vam ne treba puno toga za ostvarenost. Naježite se kada vas neko, sve češće, savetuje kako tajna sveta leži u površnosti. Dakle, ne ulaziti puno u suštinu. Ne uzrujavati se oko ljudi. Ne očekivati mnogo. I ne davati se. To je, kao jedini način da se ne razočarate. Znate ono, posle šljake petkom, odete u grad, malo se opustite uz svetlo pivo na točenje, izđuskate se u nekom klubu sa laserima, sretnete nekog super frajera, onako usput, slučajno ste se okrznuli u prolazu, i ako se desi desi, šta ćete, ne mora ni to svake nedelje. Prepuštanje slučaju je najgora stvar koja je mogla da vam se desi. Nemoć je, prihvatati stvari onakvima kakve nam se nude. Zar je moguće da se sve svelo na nemanje izbora? Šta je to onda? Vegetiranje. Poput kaktusa. Zalivaju vas jednom u dva meseca, šta?
E, sada dolazi glavna stvar! Generalno gledano, sve više ljudi kuka. Ne, ne pokazuju se samo novčanici, i ne priča se o novom donjem vešu koji treba kupiti, jer ne daj bože da nas udare kola, da moraju u starim da vas voze u Urgentni, već masa samo priča o tome kako je nesrećna, jer fali malo ljubavi među ljudima. Nije u pitanju neka velika količina, radi se o minimumu, jer kako pričaju okolo, sve može da se nađe, osim jednog pakovanja dugotrajnih emocija, bez šećera. Nejasno je, kako se gotovo devedeset odsto priča i polemika po kafićima i žurkama, svodi na istu priču? Kako je moguće da ne shvate da je čitav sistem ljudskog delovanja okrenut u pogrešnu stranu? Ne radi se tu o nekakvim zaverama, o Americi koja hoće celi svet da uništi ili o Mekdonaldsu kao globalnoj opasnosti, već su ljudi sami sebe doveli na ivicu propasti. Niko vam ne diktira da radite ovo ili ono. Na svu sreću, izbori još postoje. Još svake godine biramo nekoga predsednika. Kako se više ne uvežbamo?
Najteže je odlučiti i napraviti promenu u životu. Malo nas je spremno na takav korak iako vidimo da nešto ne štima kako treba. Jer mi smo narod sa kratkim rokom trajanja. Kod nas su samo istresali instant kesice. Komunizam, ratovi, režimi, nestašice, bele kuge, terorizam, atentati, etničko čišćenje, rock&roll, crni talas, punk, postmodernizam… Sve smo mi to dobili na kašicu i ako nas neko pita, sve znamo. Nije da nismo obrazovani, jel’ tako? Ipak, znamo šta je to žurka sa ključevima? Pratimo tokove civilizacije. Čim Madonna izađe u Los Anđelesu, možete odmah da trčite u IPS. Nekada se desi da vam ulični prodavac proda dvx sa filmom koji ni Parižanka još nije mogla da gleda jer joj je preskupa karta. Onda, u čemu je naš problem? Zašto smo tako ukočeni i vrtimo se u krug kao mačka oko repa?
Najveća zamka na putu da se sve okrene, jeste uvek ubedljiv argument: nismo mi toliko loši. Ono čuveno – pa, šta, takvi smo – može dugovečno da nas ukopa. Budemo li i dalje tako malodušno sedeli i čekali da nam sve padne s neba, uvereni da je sve kul dok sunce sija, osuđeni smo zaista na potpunu propast. Možda se to i desilo, samo nam niko ne javlja. Fali nam više bluetooth-eva, a? Mora da je to.
U flertu je spas, to je sasvim sigurno. Manite se sajber života. I samozadovoljavanja. Imajte čuke da bar sebi pogledate u oči, ako ništa drugo!