sanna72
25-06-2008, 00:08
DEBEO SAM I TVRDOGLAV
http://www.stil-magazin.com/files/image_for_teaser/Thumb_bora_djordjevic.jpg
Kada bi trebalo da u jednoj rečenici predstavite sebe, kako bi ona glasila?
Svaštar sam. Bavim se svim i svačim.
Zavičaj
Morava, naravno da sam vezan i dan-danas za Čačak. Moglo bi da se kaže da sam iz Čačka na privremenom radu u Beogradu ili pak Beograđanin rodom iz Čačka. Čačka se nikada nisam odrekao, jer bi me odmah linčovali. Tamo ne vlada lokalpatriotizam, već lokalšovinizam. Čačak nije grad. On je stanje duha.
Detinjstvo
Svih sedamnaest godina provedenih tamo. Kada se u provinciji rodiš i odrasteš, onda moraš da budeš uporniji i uredniji od svojih vršnjaka iz prestonice. Posle sve ide lakše.
Najdraža uspomena iz detinjstva
Morava.
Postoji li osoba ili događaj koji je dao neizbrisiv pečat u vašem budućem životu?
Ima nekoliko ljudi, nažalost pokojnih, za koje smatram da su uticali na mene. Pre svih, to je učinio Zoran Radmilović, koga sam do kraja njegovog života zvao „učitelju”. Zatim Aca Popović, jedan od naših najboljih dramskih pisaca, koji je u neku ruku bio guru talentovanim klincima. Čika Duško Radović, od koga sam naučio da štedim reči i, srećom živ, najveći srpski pesnik Matija Bećković.
Sreća
Ne znam da li je Šopenhauerova misao, ali čovek je uglavnom nesrećan. Postavi sebi cilj, nesrećan je dok ga ne ispuni, kad ga ispuni, bude kratko vreme srećan, dok ne postavi sebi novi cilj. Mi smo u ovom vremenu zaboravili da se radujemo malim stvarima, a to je velika stvar.
Lepota
U godinama u kojima sam bliža mi je duhovna lepota. Srbi su za mene mnogo lep narod. Putovao sam puno po zapadu i shvatio da tamo te „lepe primerke” čuvaju negde, valjda za televiziju, modne piste, prostituciju. Na ulicama većine svetskih metropola možeš da sretneš mahom ružne ili bar nelepe ljude,
bezličnih lica. Tamo su lepi ljudi zaista prava ret- kost. Kad pogledaš s te strane, Srbi su mnogo lep narod. To je naročito uočljivo u proleće. Toliko lepote sa prvim suncem zapljusne naše ulice, da je za ljude u godinama pomalo opasna prolećna šetnja ulicama Beograda.
Ljubav
Pokretačka snaga. Osnov svega. Novi svetski poredak ima tendenciju da ukine
ljubav. Ako je, recimo, u Americi normalno da čovek oženi kućnog ljubimca, o
čemu mi govorimo.
Život
Život ima jedan krupan nedostatak, koliko god da traje uvek bude - kratak!
Slava
Veoma je opasno kad čovek odleti u slavu, poroke, lovu, potpuno nespreman.
Ume da padne, a onda je taj pad mnogo bolan.
Brak
Brak i porodica su iznad svega. Sreća je da su to kategorije koje se ovde poštuju
i uvažavaju. Danas u svetu možete da sklopite brak sa drvetom ili psom i to je
strašna devalvacija.
Porodica
Iznad svega.
Prijateljstvo
Prava stvar ako nisu u pitanju interesi. I prijateljstvo se, poput svih istinskih
vrednosti u životu, prema novim pravilima novog svetskog poretka izgleda -
ukida.
Dom
Naravno da je to pribežište, poslednja oaza gde se vraćaš. Odeš, recimo, u
Sloveniju, gde je sve tako čisto, besprekorno, nigde pikavca, lista, vlada red.
Pređeš granicu, dođeš u Beograd, haos u saobraćaju, čuju se milicijske
motorole, obaveštavaju jedni druge o, uslovno rečeno, nedisciplini nekog
pijanog vozača ili jure nekog zbog nečeg još krupnijeg, a tebi opet toplo oko srca.
Došao si kući.
Domovina
Dovoljno sam patriota. Pogledajte moje tetovaže, pa će vam sve biti jasno.
Osobine koje cenite kod drugih
Iskrenost, otvorenost.
Vaše vrline
Neka drugi pričaju o meni.
Mane
Debeo sam i tvrdoglav. Bio sam nekad vredniji.
Kako se odnosite prema neprijateljima?
Ignorišem ih prema zasluzi. Umem da budem neprijatan.
Praštanje
Koliko sam samo puta rekao da neću da oprostim, pa sam prešao preko mnogo
čega i oprostio. Nisam neko zlopamtilo, ali, ako nekog pređeš jedanput, dvaput,
tri puta... I praštanje ima granica.
Kajanje
Ljudski je oprostiti i pokajati se.
Najveća vrednost u životu
Sve te lepe stvari i kategorije koje u ovom vremenu pokušavaju da satru: ljubav,
brak, porodica, vera, prijateljstvo... sistem vrednosti je mnogo poremećen. Za
svakoga to može biti nešto drugo.
Najveća radost
Moja deca.
Najveća tuga
Sve što je ružno i tužno potiskujem i pokušavam da zaboravim.
Vaš najveći san
Voleo bih da otputujem do Južne Amerike.
Novac
Imam slab odnos prema novcu. Samo primetim kad ga nema. Onda se potrudim
da ga zaradim. Bolje pitajte Dinkića o tome, on ume s novcem.
Zdravlje
Za mene znači isto što i za prosečnog Srbina seljaka koji kaže: „Lekar mi
zabranio da pijem, pušim, da jedem slano, da jedem masno. Pa, od čega ću
onda da umrem?”
Vernost
Znate, ja kupim ponekad Svet da vidim da li sam te nedelje j... nešto.
Politika
Ja se ne bavim politikom, ali ne poznajem ni jednog jedinog Srbina koji se ne
bavi politikom. Mi imamo taj problem da svaki Srbin misli da može da bude
selektor fudbalske reprezentacije i predsednik države. Ta se politika uglavnom
„vodila” u kafanama, pa nam valjda zato i ukidaju kafane.
Smrt
Napisao sam i objavio već da sam odlučio da ne umrem. Ne znam šta bih radio
posle.
Verujete li u sudbinu?
Verujem u Boga i sudbinu.
Verujete li u onostrano?
Da, svakako.
Da možete da menjate svoj životni put, šta biste promenili?
Ne bih menjao ništa, samo bih smanjio kilažu.
Najbolja odluka
Čovek donosi raznorazne odluke u životu. Ne bih znao koja mi je bila najbolja.
Najgora odluka
Ne postoji, mislim da bih sve ponovio i u nekom drugom životu.
Vaš životni moto
Opet iz mog pesničkog opusa:„Kad bolje pogledam čovečanstvo, onda mi dođe
da napustim članstvo,jer se danas ljudska bića zovu ljudska bez pokrića. Prosto
čeznem da iščeznem. Ništa bitno, jedan atom na putu ka nepoznatom.”
Najdraža uspomena
To je poseta klinaca iz Čačka, koji su mi tom prilikom doneli amblem iz moje
gimnazije i jedan kamen iz Morave.
Knjiga
Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihajlovića.
Film
Kad budem mrtav i beo.
Pozorišna predstava
Kralj Ibi, Lutka sa naslovne strane.
Boja
Crna.
Putovanje
Kad odem na put, jedva čekam da se vratim, a kada se vratim, jedva čekam da
otputujem. Zaluđen sam Južnom Afrikom. Sanjam da je pređem celu. Ima na
sreću mojih istomišljenika, pa sam tako sa Bobom Petrovićem, koji ima istu tu
ideju, „krstario” ovim parčetom Zemljine kugle. Išli smo oko sto petnaest
kilometara kroz opasne predele, adrenalin je, naravno, radio svoje.
http://www.stil-magazin.com/files/image_for_teaser/Thumb_bora_djordjevic.jpg
Kada bi trebalo da u jednoj rečenici predstavite sebe, kako bi ona glasila?
Svaštar sam. Bavim se svim i svačim.
Zavičaj
Morava, naravno da sam vezan i dan-danas za Čačak. Moglo bi da se kaže da sam iz Čačka na privremenom radu u Beogradu ili pak Beograđanin rodom iz Čačka. Čačka se nikada nisam odrekao, jer bi me odmah linčovali. Tamo ne vlada lokalpatriotizam, već lokalšovinizam. Čačak nije grad. On je stanje duha.
Detinjstvo
Svih sedamnaest godina provedenih tamo. Kada se u provinciji rodiš i odrasteš, onda moraš da budeš uporniji i uredniji od svojih vršnjaka iz prestonice. Posle sve ide lakše.
Najdraža uspomena iz detinjstva
Morava.
Postoji li osoba ili događaj koji je dao neizbrisiv pečat u vašem budućem životu?
Ima nekoliko ljudi, nažalost pokojnih, za koje smatram da su uticali na mene. Pre svih, to je učinio Zoran Radmilović, koga sam do kraja njegovog života zvao „učitelju”. Zatim Aca Popović, jedan od naših najboljih dramskih pisaca, koji je u neku ruku bio guru talentovanim klincima. Čika Duško Radović, od koga sam naučio da štedim reči i, srećom živ, najveći srpski pesnik Matija Bećković.
Sreća
Ne znam da li je Šopenhauerova misao, ali čovek je uglavnom nesrećan. Postavi sebi cilj, nesrećan je dok ga ne ispuni, kad ga ispuni, bude kratko vreme srećan, dok ne postavi sebi novi cilj. Mi smo u ovom vremenu zaboravili da se radujemo malim stvarima, a to je velika stvar.
Lepota
U godinama u kojima sam bliža mi je duhovna lepota. Srbi su za mene mnogo lep narod. Putovao sam puno po zapadu i shvatio da tamo te „lepe primerke” čuvaju negde, valjda za televiziju, modne piste, prostituciju. Na ulicama većine svetskih metropola možeš da sretneš mahom ružne ili bar nelepe ljude,
bezličnih lica. Tamo su lepi ljudi zaista prava ret- kost. Kad pogledaš s te strane, Srbi su mnogo lep narod. To je naročito uočljivo u proleće. Toliko lepote sa prvim suncem zapljusne naše ulice, da je za ljude u godinama pomalo opasna prolećna šetnja ulicama Beograda.
Ljubav
Pokretačka snaga. Osnov svega. Novi svetski poredak ima tendenciju da ukine
ljubav. Ako je, recimo, u Americi normalno da čovek oženi kućnog ljubimca, o
čemu mi govorimo.
Život
Život ima jedan krupan nedostatak, koliko god da traje uvek bude - kratak!
Slava
Veoma je opasno kad čovek odleti u slavu, poroke, lovu, potpuno nespreman.
Ume da padne, a onda je taj pad mnogo bolan.
Brak
Brak i porodica su iznad svega. Sreća je da su to kategorije koje se ovde poštuju
i uvažavaju. Danas u svetu možete da sklopite brak sa drvetom ili psom i to je
strašna devalvacija.
Porodica
Iznad svega.
Prijateljstvo
Prava stvar ako nisu u pitanju interesi. I prijateljstvo se, poput svih istinskih
vrednosti u životu, prema novim pravilima novog svetskog poretka izgleda -
ukida.
Dom
Naravno da je to pribežište, poslednja oaza gde se vraćaš. Odeš, recimo, u
Sloveniju, gde je sve tako čisto, besprekorno, nigde pikavca, lista, vlada red.
Pređeš granicu, dođeš u Beograd, haos u saobraćaju, čuju se milicijske
motorole, obaveštavaju jedni druge o, uslovno rečeno, nedisciplini nekog
pijanog vozača ili jure nekog zbog nečeg još krupnijeg, a tebi opet toplo oko srca.
Došao si kući.
Domovina
Dovoljno sam patriota. Pogledajte moje tetovaže, pa će vam sve biti jasno.
Osobine koje cenite kod drugih
Iskrenost, otvorenost.
Vaše vrline
Neka drugi pričaju o meni.
Mane
Debeo sam i tvrdoglav. Bio sam nekad vredniji.
Kako se odnosite prema neprijateljima?
Ignorišem ih prema zasluzi. Umem da budem neprijatan.
Praštanje
Koliko sam samo puta rekao da neću da oprostim, pa sam prešao preko mnogo
čega i oprostio. Nisam neko zlopamtilo, ali, ako nekog pređeš jedanput, dvaput,
tri puta... I praštanje ima granica.
Kajanje
Ljudski je oprostiti i pokajati se.
Najveća vrednost u životu
Sve te lepe stvari i kategorije koje u ovom vremenu pokušavaju da satru: ljubav,
brak, porodica, vera, prijateljstvo... sistem vrednosti je mnogo poremećen. Za
svakoga to može biti nešto drugo.
Najveća radost
Moja deca.
Najveća tuga
Sve što je ružno i tužno potiskujem i pokušavam da zaboravim.
Vaš najveći san
Voleo bih da otputujem do Južne Amerike.
Novac
Imam slab odnos prema novcu. Samo primetim kad ga nema. Onda se potrudim
da ga zaradim. Bolje pitajte Dinkića o tome, on ume s novcem.
Zdravlje
Za mene znači isto što i za prosečnog Srbina seljaka koji kaže: „Lekar mi
zabranio da pijem, pušim, da jedem slano, da jedem masno. Pa, od čega ću
onda da umrem?”
Vernost
Znate, ja kupim ponekad Svet da vidim da li sam te nedelje j... nešto.
Politika
Ja se ne bavim politikom, ali ne poznajem ni jednog jedinog Srbina koji se ne
bavi politikom. Mi imamo taj problem da svaki Srbin misli da može da bude
selektor fudbalske reprezentacije i predsednik države. Ta se politika uglavnom
„vodila” u kafanama, pa nam valjda zato i ukidaju kafane.
Smrt
Napisao sam i objavio već da sam odlučio da ne umrem. Ne znam šta bih radio
posle.
Verujete li u sudbinu?
Verujem u Boga i sudbinu.
Verujete li u onostrano?
Da, svakako.
Da možete da menjate svoj životni put, šta biste promenili?
Ne bih menjao ništa, samo bih smanjio kilažu.
Najbolja odluka
Čovek donosi raznorazne odluke u životu. Ne bih znao koja mi je bila najbolja.
Najgora odluka
Ne postoji, mislim da bih sve ponovio i u nekom drugom životu.
Vaš životni moto
Opet iz mog pesničkog opusa:„Kad bolje pogledam čovečanstvo, onda mi dođe
da napustim članstvo,jer se danas ljudska bića zovu ljudska bez pokrića. Prosto
čeznem da iščeznem. Ništa bitno, jedan atom na putu ka nepoznatom.”
Najdraža uspomena
To je poseta klinaca iz Čačka, koji su mi tom prilikom doneli amblem iz moje
gimnazije i jedan kamen iz Morave.
Knjiga
Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihajlovića.
Film
Kad budem mrtav i beo.
Pozorišna predstava
Kralj Ibi, Lutka sa naslovne strane.
Boja
Crna.
Putovanje
Kad odem na put, jedva čekam da se vratim, a kada se vratim, jedva čekam da
otputujem. Zaluđen sam Južnom Afrikom. Sanjam da je pređem celu. Ima na
sreću mojih istomišljenika, pa sam tako sa Bobom Petrovićem, koji ima istu tu
ideju, „krstario” ovim parčetom Zemljine kugle. Išli smo oko sto petnaest
kilometara kroz opasne predele, adrenalin je, naravno, radio svoje.